Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu za zaštitu od zlostavljanja na radu

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Drago Kojić, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeće za puteve Valjevo AD Beograd, čiji je punomoćnik Dušan Despotović, advokat iz ..., radi zaštite od zlostavljanja na radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1580/24 od 14.11.2024. godine, u sednici održanoj 07.05.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv preinačujućeg dela presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1580/24 od 14.11.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Šapcu P1 4/22 od 22.05.2024. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da utvrdi da je pretrpeo zlostavljanje na radu od strane tuženog je odbijen. Stavom drugim izreke, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu po osnovu naknade materijalne štete isplati iznos od 33.000,00 dinara na ime angažovanja advokata za sastav dva podneska prema Advokatskoj tarifi sa zakonskom zateznom kamatom od 10.09.2020. godine do isplate je odbijen. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 322.700,00 dinara, dok je preko dosuđenog, a do traženog iznosa od 393.375,00 dinara zahtev tuženog za naknadu troškova odbijen.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1580/24 od 14.11.2024. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je delimično usvojena, pa je prvostepena presuda preinačena, tako što je utvrđeno da je tužilac pretrpeo zlostavljanje na radu od strane tuženog tj. BB rukovodioca poslovne jedinice u ..., i odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 322.700,00 dinara i obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 450.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti do isplate, dok je u preostalom delu žalba odbijena i prvostepena presuda u preostalom odbijajućem delu u odnosu na tužioca potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 49.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do konačne isplate.

Protiv preinačujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 18/20), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, u skladu sa članom 29. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, broj 36/10) ovaj spor spada u parnice iz radnih sporova, dok je stavom 5. istog člana propisano da ako ovim zakonom nisu predviđena posebna pravila, u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak. Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nije predviđeno da je u ovoj vrsti sporova revizija uvek dozvoljena, a odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Tužba radi zaštite od zlostavljanja na radu u ovoj pravnoj stvari podneta je 13.11.2020. godine. Na pripremnom ročištu održanom dana 13.04.2021. godine tužilac je preinačio tužbu ističući i zahtev za naknadu materijalne štete u iznosu od 33.000,00 dinara, što čini vrednost predmeta spora.

Dakle, u konkretnom slučaju tražena pravna zaštita ne odnosi se na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, zbog čega revizija u smislu člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa članom 29. stav 5. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu nije dozvoljena.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da je u konkretnom slučaju pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog Zakona (ZPP) ili posebnim zakonom određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković