Presuda o nezakonitom otkazu ugovora o radu zbog nedostavljanja upozorenja

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Čolić, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ ... iz ..., čiji je punomoćnik Stevan Vignjević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 286/16 od 11.02.2016. godine, u sednici održanoj 24.05.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 286/16 od 11.02.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1704/2011 od 26.10.2015. godine stavom prvim izreke odlučeno je da se tužbeni zahtev delimično usvaja; stavom drugim izreke utvrđeno je da je rešenje tuženog od 15.06.2011. godine o otkazu ugovora o radu od 15.03.2009. godine zajedno sa drugim aneksom ugovora o radu od 01.07.2009. godine, kojim je tužiocu prestao radni odnos otkazom ugovora o radu, nezakonito, pa je kao takvo poništeno uz obavezu tuženog da tužioca vrati na rad na poslove koji odgovaraju njegovom stepenu i vrsti stručne spreme, te da mu naknadi troškove spora od 188.250,00 dinara; stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da ga vrati na rad na poslove njegovog radnog mesta – zidar.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 286/16 od 11.02.2016. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1704/11 od 26.10.2015. godine.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene pred drugostepenim sudom.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj125/04 i 111/09), na čiju primenu upućuje član 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 101. stav 5. Zakona o parničnom postupku učinjenu pred drugostepenim sudom. Tuženi pogrešno navodi odredbe Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), koji nije relevantan, s obzirom na vreme podnošenja tužbe, umesto člana 361. stav 1. u vezi sa članom 103. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09). Kako nije održana rasprava pred drugostepenim sudom, taj sud nije mogao da učini navedenu povredu pravila postupka, a u smislu člana 382. stav 1. Zakona o parničnom postupku ocenio je žalbene navode tuženog o urednosti tužbe i postupanja punomoćnika tužioca na ročištu od 24.04.2012. godine, odnosno ocenio je neosnovanim žalbene navode da je tužbu trebalo odbaciti kao nepotpunu i nerazumljivu na osnovu člana 103. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog i obavljao je poslove zamenika zidara. Za vreme rada na gradilištu u ..., tužilac se 19.05.2011. godine povredio, tako što se okliznuo i pao sa skele. Posle zbrinjavanja povrede tužioca u Domu zdravlja u ..., tuženi je putem tročlane komisije izvršio proveru alkoholisanosti tužioca, kada je utvrđeno prisustvo alkohola u krvi tužioca. Zbog ovoga, tuženi je 03.06.2011. godine doneo upozorenje tužiocu o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu na osnovu člana 179. tačka 2. Zakona o radu, odnosno zbog učinjene povrede radne obaveze iz člana 31. tačka 10. Pravilnika o radu tuženog (dolazak na rad u napitom stanju ili opijanje u toku rada) i člana 28. tačka 4. ugovora o radu (dolazak na rad pod uticajem alkohola ili narkotika ili konzumiranje istih u toku rada). U upozorenju je navedeno da se tužiocu ostavlja rok od pet radnih dana za izjašnjenje o navodima iz upozorenja, kao i naredba da se upozorenje dostavi lično tužiocu. Upozorenje je upućeno tužiocu na kućnu adresu, međutim, dostavljač JP Pošte VV, umesto da dostavljanje izvrši tužiocu ili članu njegovog porodičnog domaćinstva, svojim potpisom je potvrdio prijem pošiljke na povratnici i u dostavnoj knjižici. Potom je tako potpisana povratnica vraćena tuženom sa navedenim datumom prijema 06.06.2011. godine. Tuženi je 15.06.2011. godine doneo sporno rešenje o otkazu ugovora o radu na osnovu člana 179. tačka 2. Zakona o radu, a zbog alkoholisanosti tužioca 19.05.2011. godine, čime je učinio povrede radne obaveze navedene u upozorenju. U rešenju je navedeno da je tužilac primio upozorenje 06.06.2011. godine i da se nije izjasnio na sadržaj upozorenja.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev, poništili kao nezakonito sporno rešenje od 15.06.2011. godine o otkazu ugovora o radu i obavezali tuženog da tužioca vrati na rad.

Zakon o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 … 32/13) u članu 179. tačka 2. propisuje da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na njegovo ponašanje i to, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu.

Članom 180. stav 1. istog zakona propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tačka 1)-6) ovog zakona zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga na otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Stavom 2. navedenog člana propisano je da je poslodavac dužan da u upozorenju navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Pravilnikom o radu tuženog u članu 31. tačka 10. propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom zbog povrede radne obaveze - dolazak na rad u napitom stanju ili opijanje u toku rada, odnosno zbog povrede radne obaveze iz člana 28. tačka 4. ugovora o radu - dolazak na rad pod uticajem alkohola ili narkotika ili konzumiranje istih u toku rada.

Naime, Konvencija Međunarodne organizacije rada broj 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca („Službeni list SFRJ“ – Međunarodni ugovori br. 4/84, 7/91) u članu 7. propisuje da radni odnos radnika neće prestati zbog razloga vezanih za ponašanje radnika ili njegov rad pre nego što mu se omogući da se brani od iznetih navoda, osim ako se s razlogom ne može očekivati od poslodavca da mu pruži tu mogućnost. Ovom odredbom je zaštićeno pravo radnika na odbranu od otkaznog razloga i zbog toga je članom 180. Zakona o radu propisana obaveza poslodavca da pre otkaza ugovora o radu zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana za izjašnjenje.

U konkretnom slučaju tuženi je postupio suprotno članu 180. stav 1. Zakona o radu, jer upozorenje nije dostavljeno tužiocu pre davanja otkaza, pa nije ostvarena svrha upozorenja koja se sastoji u tome da se zaposlenom stavi do znanja da je svojom radnjom, odnosno postupkom izazvao nastanak otkaznog razloga, kako bi se izjasnio o svemu što mu se stavlja na teret, što u konkretnom slučaju nije učinjeno, čime je tužiocu bilo uskraćeno pravo na odbranu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužiocu je nezakonito prestao radni odnos, jer pre otkaza iz razloga propisanog članom 179. tačka 2. Zakona o radu, tuženi nije tužiocu dostavio upozorenje u skladu sa članom 180. istog zakona, čime je povredio njegovo pravo na odbranu od otkaznog razloga. Naime, tuženi je 03.06.2011. godine doneo upozorenje koje sadrži razloge za otkaz ugovora o radu, međutim, upozorenje nije dostavljeno tužiocu u skladu sa odredbama člana 185. u vezi sa članom 193. Zakona o radu. Prema utvrđenju nižestepenih sudova potvrdu o prijemu koja je vraćena tuženom potpisao je dostavljač Pošte, a ne tužilac ili član njegovog porodičnog domaćinstva, pa kako se dostavljač Pošte nije mogao izjasniti da li je pošiljka ipak stvarno uručena, pri čemu je tužilac izričito tvrdio da nije, to nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da tuženi nije dokazao da je tužiocu dostavljeno upozorenje. Kako je tužiocu nezakonito prestao radni odnos, tuženi je u obavezi da tužioca vrati na rad na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 405. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić