Poništaj otkaza zbog nedovoljno konkretizovanog upozorenja na postojanje razloga

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, ... 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon) - u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog počev od 13.09.2011. godine na poslovima ..., na osnovu Ugovora o radu od 02.09.2011. godine i Aneksa ugovora o radu od 08.11.2011. godine, kojim je stavom 2. tačka 35) utvrđen opis dužnosti i odgovornosti zaposlenog, između ostalog, da sve prodate artikle evidentira kroz registar kasu ili POS terminal, da kupcu izda fiskalni račun i da isključivo po njemu vrši naplatu prodate robe, da obavlja i druge poslove potrebne da bi se obavili poslovi i zadaci radnog mesta na kom je raspoređen, kao i da izvršava druge naloge svog neposredno nadređenog. Osporenim rešenjem od 25.11.2013. godine, tužiocu je otkazan Ugovor o radu od 02.09.2011. godine i Aneks ugovora o radu od 08.11.2011. godine, zbog povrede radnih obaveza iz člana 2. stav 1. tač. 29) i 54) i člana 9. stav 1. tačka 6) Aneksa ugovora o radu. Iz razloga obrazloženja tog rešenja proizlazi da je prema prijavama Sektora prodaje, Službe maloprodaje od 01.10.2013. godine i od 16.10.2013. godine, prilikom kontrole rada maloprodajnog objekta BG-... dana 30.09.2013. godine utvrđeno da tužilac nije ponudio kontroloru artikle koji su se u tom trenutku nalazili na aktivnoj prodaji – žvake „Orbit“ i istom prilikom mu nije izdao fiskalni račun za kupljenu robu – časopis „Autobild“ i čokoladu „Mars“, odnosno izdao mu je fiskalni račun nakon što se predstavio u svojstvu kontrolora, kao i da dana 15.10.2013. godine, nakon izvršene kontrole rada istog maloprodajnog objekta, nije ponudio kontroloru u svojstvu anonimnog kupca artikle koji su se nalazili na aktivnoj prodaji – čokoladu „Mars“, pa je tuženi utvrdio da je tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze koja mu se stavlja na teret i svesno propustio da preduzme radnju koju je po nalogu Sektora bio dužan da preduzme. Odlukom direktora tuženog od 16.08.2013. godine, svi zaposleni su obavešteni o obavezi da dva puta dnevno, pre početka rada u maloprodajnim objektima i na kraju radnog vremena, izvrše na POS-terminalu proveru sadržine foldera sa obaveštenjima koja se odnose na aktivnu prodaju robe. Odlukom tuženog od 30.09.2013. godine je, u periodu od 30.09.2013. do 13.10.2013. godine, organizovana aktivna prodaja robe – žvake „Orbit“, dok je odlukom od 10.10.2013. godine, u periodu od 14.10.2013. do 27.10.2013. godine, organizovana aktivana prodaja robe - čokolade „Snikers“, koje odluke su preko POS-terminala prosleđene svim zaposlenima. Donošenju osporenog rešenja tuženog je prethodilo pisano obaveštenje tužioca o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se tužilac pismeno izjasnio, navodeći da je račun stavio na pult nakon što je vratio kusur i otkucao artikle, kao i da je bio pod stresom, jer mu je menadžer rekao da će da ga izbaci sa posla.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je u konkretnom slučaju tužilac učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 1. tačka 2) Zakona o radu, budući da protivno odredbama člana 2. tač. 29) i 54) Aneksa ugovora o radu nije izdao fiskalni račun prilikom prodaje časopisa „tajnom kupcu“ u postupku interne kontrole rada maloprodajnog objekta tuženog, niti je u skladu sa odlukama direktora tuženog vršio ponudu artikala koji se nalaze na aktivnoj prodaji u periodima vršenja interne kontrole rada maloprodajnih objekata, pa je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze koja mu je osporenim rešenjem stavljena na teret.

Ceneći revizijske navode tužioca, Vrhovni sud nalazi da su zaključci nižestepenih sudova zasnovani na pogrešnoj primeni materijalnog prava, usled čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 54/09), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to: ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Prema odredbi člana 180. stav 1. navedenog zakona, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tač. 1) - 6) ovog zakona zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Prema stavu 2. istog člana, u upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaza koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora za upozorenje.

Konvencija 158 Međunarodne organizacije rada ( MOR ), u odredbi člana 7, propisuje da radni odnos radnika neće prestati zbog razloga vezanih za ponašanje radnika ili njegov rad pre nego što mu se omogući da se brani od iznetih navoda, osim ako se s razlogom ne može očekivati od poslodavca da mu pruži tu mogućnost.

Sledom izloženog, poslodavac je dužan da najmanje pet dana pre otkaza ugovora o radu dostavi zaposlenom upozorenje za otkaz ugovora o radu, koje sadrži osnov za otkaz ugovora o radu, činjenice i dokaze koji ukazuju na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu. Došenju osporenog rešenja od 25.11.2013. godine, u konkretnom slučaju, prethodilo je dostavljanje tužiocu Upozorenja na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu od 18.10.2013. godine, na koje se tužilac pismeno izjasnio. U tom upozorenju, međutim, tuženi ne navodi konkretno koji to dokazi u vezi podnetih prijava Sektora prodaje, Službe maloprodaje poslodavca od 01.10.2013. godine i od 16.10.2013. godine ukazuju da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu tužiocu, već se paušalno poziva na pomenute prijave „sa sve dokazima u prilogu spisa“.

Svrha i cilj upozorenja zaposlenom da postoje razlozi za otkaz ugovora o radu su da se zaposlenom omogući da iznese odbranu i da se izjasni o radnjama za koje poslodavac smatra da predstavljaju razlog za otkaz ugovora o radu. Zakonitost upozorenja kao dela procedure otkaza ugovora o radu, zbog razloga vezanih za ponašanje zaposlenog i njegov rad, nužan je uslov za zakonit prestanak radnog odnosa, koji je u ovom slučaju izostao.

Sledom toga, u ponovnom postupku prvostepeni sud će pouzdano utvrditi o kojim konkretno dokazima, a za koje tuženi navodi da se nalaze u prilogu spisa, se radi, te da li su oni dostavljeni tužiocu, od čega zavisi ocena povrede prava na odbranu tužioca u konkretnom slučaju u smislu odredbe člana 180. Zakona o radu, nakon čega će uz pravilnu primenu materijalnog prava oceniti zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu.

Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković