Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1767/22 od 17.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka je tražila i opredelila.

Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP jer su u pogledu odluke o osnovanosti tužbenog zahteva za naknadu materijalne štete u visini izgubljene zarade zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu, odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, a revizija osporava utvrđeno činjenično stanje što nije zakonom propisan razlog za izjavljivanje izuzetne revizije. Pri tom, rešenje o preinačenju tužbe, ne može biti predmet ocene prava na izjavljivanje izuzetne revizije, jer nije reč o odluci zasnovanoj na primeni materijalnog prava, već na primeni odredaba procesnog zakona – člana 199. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom člana 404 stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23) u delu u kom je izjavljena protiv odluke o tužbenom zahtevu i u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP u delu u kom je izjvaljena protiv rešenja sadržanog u drugostepenoj presudi, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, što je ovde slučaj, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 21.12.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 116.720,68 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kom pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija u delu u kom je izjavljena protiv odluke o tužbenom zahtevu. nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Zakon o parničnom postupku u članu 420. stav 1. propisuje da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. U konkretnom slučaju pobijanim drugostepenim rešenjem kojim je dozvoljeno preinačenje tužbe, postupak se pravnosnažno ne okončava, pa je revizija u delu u kom je izjavljena protiv navedenog drugostepenog rešenja nedozvoljena, primenom člana 420. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Zahtev tužilje za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, odbijen je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer odgovor na reviziju nije potreban radi vođenja parnice, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković