Odbijanje tužbenog zahteva za poništaj otkaza ugovora o radu

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz stava drugog navedenog člana zbog kojih se, pod uslovima iz člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP, taj pravni lek može izjaviti. Takođe se ne navodi ni konkretna procesna odredba koju drugostepeni sud nije primenio, ili je nepravilno primenio i tako učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP koja je uticala ili mogla uticati na pravilnost odluke o žalbi tužene.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je do otkaza ugovora o radu obavljala poslove radnog mesta višeg referenta za proizvode za stanovništvo u filijali tužene ... . Tužena je 01.03.2016. godine sačinila predlog programa rešavanja viška zaposlenih o kojem su se izjasnile sindikalne organizacije (negativno) i Nacionalna služba za zapošljavanje. Programom rešavanja viška zaposlenih od 22.03.2016. godine predviđeno je smanjenje broja zaposlenih na mestu saradnika za proizvode za stanovništvo sa pet na četiri izvršioca, što ima za posledicu gašenje radnog mesta viši referent za proizvode za stanovništvo. Tužena je 10.03.2016. godine donela Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta kojim je smanjen broj izvršilaca u njegovoj filijali ..., tako što je ugašeno sistematizovano radno mesto višeg referenta za proizvode za stanovništvo. Tužilja je sa još tri zaposlene bila izložena ocenjivanju i dobila je najnižu ocenu. Zaposlene na označenim poslovima ocenjene su za period od 15.08.2015. godine do 15.02.2016. godine, saglasno članovima 141. i 142. Kolektivnog ugovora tužene. Tužilja u periodu relevantnom za ocenjivanje zbog bolesti nije radila od 20.10.2015. godine do 10.02.2016. godine. Ocenjivanju nije bila izložena zaposlena BB koja je 26.02.2016. godine zaključila aneks ugovora o radu i sa poslova blagajnika premeštena na poslove stručnog referenta za proizvode za stanovništvo, ali ona te poslove nikada nije obavljala.Tužilji je ugovor o radu otkazan rešenjem tužene od 23.03.2016. godine zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova na koje je raspoređena usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena. Privremenim rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje od 03.08.2020. godine tužilja je ostvarila pravo na invalidsku penziju od 24.07.2020. godine.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je poništio osporeno rešenje o otkazu tužiljinog ugovora o radu. Po stanovištu tog suda, tužena je ispoštovala proceduru propisanu zakonom za otkaz ugovora o radu u slučaju kada se iz određenih razloga smanjuje određeni broj izvršilaca, ali je od pet zaposlenih raspoređenih na mesto saradnika za poslove sa stanovništvom izvršila ocenjivanje samo četiri zaposlene - nije ocenjivala zaposlenu BB, i tako nije omogućila jednak tretman svim zaposlenima koji su te poslove obavljali. Iz tih razloga, po nalaženju prvostepenog suda, tužilja nije mogla biti oglašena viškom zaposlenih i otkazati se njen ugovor o radu. Tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da joj se priznaju sva prava po iz rada i po osnovu rada taj sud je odbio primenom člana 191. Zakona o radu, sa obrazloženjem da po toj odredbi sud može, na zahtev zaposlenog, da ga vrati na rad i odluči o obavezi poslodavca na naknadu štete, a tužilja nije tražila vraćanje na rad jer to više nije ni moguće, pa samim tim nije moguće ni priznavanje prava iz radnog odnosa za period u kojem nije radila, bez obzira na činjenicu što je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu.

Drugostepeni sud je odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu u delu kojim je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu, nalazeći da je nižestepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio član 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu i prihvatajući razloge kojima je obrazložena odluka o tom tužbenom zahtevu. Žalbeni navod tužene da je tužiljino radno mesto ukinuto ocenjeni su kao neosnovani, sa obrazloženjem da su poslovi saradnika za poslove sa stanovništvom opstali i posle izmena akta tužene o sistematizaciji poslova, ali ih obavlja manji broj izvršilaca, iz čega sledi da je tužilji otkaz ugovora o radu dat zbog smanjenja broja izvršilaca na tim poslovima, a ne zbog njihovog ukidanja. U preostalom delu - u pogledu tužiljinog zahteva da joj se priznaju sva prava iz rada i po osnovu rada, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu zato što je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu i tužena ima obavezu da tužilji, za vreme od nezakonitog prestanka radnog odnosa do dana ostvarenja prava na invalidsku penziju, prizna sva prava iz radnog odnosa.

Po oceni revizijskog suda, osnovani su navodi revidenta da su nižstepeni sudovi u ovom sporu pogrešno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Pravilnikom tužene o sistematizaciji radnih mesta od 19.09.2014. godine, koji se primenjivao od 29.09.2014. godine, predviđena su tipična radna mesta u mreži tužene i jedno od takvih radnih mesta je saradnik za proizvode za stanovništvo (član 11), a sva radna mesta u mreži tužene data su u pregledu radnih mesta koji čini sastavni deo pravilnika i sadrži naziv radnog mesta, uslove za obavljanje poslova i potreban broj izvršilaca, kao i naziv tipične pozicije kojoj pripada sistematizovano radno mesto (član 12). U pregledu su za Filijalu ... na tipičnoj poziciji saradnika za proizvode za stanovništvo predviđena radna mesta ovlašćenog saradnika za proizvode za stanovništvo, ovlašćenog referenta za proizvode za stanovništvo i višeg referenta za proizvode za stanovništvo. Izmenama i dopunama označenog Pravilnika broj zaposlenih na tipičnoj poziciji saradnika za proizvode za stanovništvo je smanjen za jednog izvršioca, gašenjem radnog meta višeg referenta za proizvode za stanovništvo na kojem je tužilja bila raspoređena, čime je pravno i faktički ukinuto njeno radno mesto. Tužilja je u tom postupku bila izložena ocenjivanju i konkurenciji sa ostalim zaposlenima na radnim mestima u okviru označene tipične pozicije i bila je ocenjena najnižom ocenom. Okolnost da zaposlena BB nije bila izložena ocenjivanju nije od značaja. Ona, iako je zaključila aneks ugovora o radu kojim je raspoređena na radno mesto stručnog saradnika za proizvode za stanovništvo, te poslove nikada nije obavljala pa zato nije ni mogla biti ocenjivana. Zbog toga ta okolnost nema uticaja na zakonitost sprovedenog postupka za otkaz ugovora o radu tužilje, kao viška zaposlenih. Pri tom, sudovi se ne mogu upuštati u celishodnost i opravdanost donetih akata u postupku oređivanja viška zaposlenih.

Iz tih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, preinačene su obe nižestepene presude i odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i priznavanje tužilji prava iz rada i po osnovu rada za period od prestanka radnog odnosa do ostvarenja prava na invalidsku penziju.

Tužilja je na osnovu članova 153. stav 1. i 154. ZPP, obavezana da tuženoj nadoknadi troškove postupka za sastav odgovora na tužbu i dva obrazložena podneska u iznosu od po 16.500,00 dinara, dve žalbe i dve revizije u iznosu od po 33.000,00 dinara, zastupanja na sedam održanih ročišta u iznosu od po 18.000,00 dinara i jednom neodržanom ročištu u iznosu od 9.750,00 dinara.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković