Rešenje o odbacivanju revizije za naknadu regresa za godišnji odmor

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jasmine Simović i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog JP KP „Lazarevac“, sa sedištem u Lazarevcu, čiji je punomoćnik Dušan Marković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3236/24 od 13.11.2024. godine, u sednici održanoj 04.06.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3236/24 od 13.11.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3236/24 od 13.11.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P1 427/20 od 05.06.2024. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora tužiocu isplati pojedinačno naznačene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od mesečne dospelosti počevši od januara 2018. godine, zaključno sa julom 2020. godine, dok je preko tako dosuđenog iznosa a do traženih pojedinačno označenih iznosa sa pripadajućom kamatom tužbeni zahtev odbijen. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi troškove regresa za korišćenje godišnjeg odmora od jula 2017. godine zaključno sa oktobrom 2019. godine u pojedinačno naznačenim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan višak tužbenog zahteva da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi troškove regresa za korišćenje godišnjeg odmora od dosuđenih iznosa za januar 2018. godine do jula 2020. godine do traženih pojedinačno naznačenih iznosa. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati 112.300,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3236/24 od 13.11.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke i odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu na ime manje isplaćene naknade regresa za korišćenje godišnjeg odmora za navedeni period. Pobijana odluka u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev zasnovana je na utvrđenom činjeničnom stanju da je tužiocu naknada troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora u utuženom periodu obračunata i isplaćivana na osnovu Kolektivnog ugovora tuženog, odnosno da fiksni dodatak (koji ulazi u strukturu zarade) sadrži i topli obrok i regres. Prema oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja, s obzirom na to da je odluka o tužbenom zahtevu zasnovana na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava i u skladu sa praksom ovoga suda u sličnoj činjenično pravnoj situaciji. Osim toga, revizijom se osporava nalaz sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, na čijem mišljenju je zasnovana pobijana odluka, čime se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocena izvedenih dokaza, a što nisu razlozi za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. stav 2. ZPP. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 20.08.2020. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je ispod 40.000 evra u dinarskoj protivvrednost.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković