Ukidanje rešenja o odbačaju tužbe za zaštitu uzbunjivača

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Stojanović, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ iz ..., čiji je punomoćnik Stefan Golubović, advokat iz ..., zbog zaštite u vezi sa uzbunjivanjem, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1 Uz 17/16 od 08.12.2016. godine, u sednici održanoj 07.03.2018. godine, doneo je

R E Š E Nj E

UKIDA SE rešenje Apelacionog suda u Beogradu Gž1 Uz 17/16 od 08.12.2016. godine i rešenje Višeg suda u Beogradu P Uz 98/16 od 18.10.2016. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu P Uz 98/16 od 18.10.2016. godine tužba je odbačena.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1 Uz 17/16 od 08.12.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje Višeg suda u Beogradu Uz 98/16 od 18.10.2016. godine.

Protiv drugostepenog rešenja tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 294. ZPP, koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom i zbog prekoračenja tužbenog zahteva u postupku pred drugostepenim sudom.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijano rešenje na osnovu člana 420. stav 1. i 6. u vezi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), na čiju primenu upućuje član 23. stav 5. i 6. Zakona o zaštiti uzbunjivača („Sl. glasnik RS“, broj 128/2014), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Prilikom odlučivanja drugostepeni sud nije prekoračio tužbeni zahtev jer o tužbenom zahtevu nije ni odlučeno, već je tužba odbačena.

U ovom postupku tužilac je tražio da se utvrdi da je prema njemu preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem na taj način što je tuženi tužiocu otkazao ugovor o radu sa pripadajućim aneksom, rešenjem od 08.12.2015. godine, da se obaveže tuženi da tužiocu plati na ime nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda 2.500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, da se obaveže tuženi da tužiocu plati na ime nematerijalne štete za pretrpljeni strah 2.500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do konačne isplate i da se obaveže tuženi da o svom trošku objavi presudu u dnevnom listu „...“, koji se distribuira na teritoriji Srbije u roku od 8 dana od prijema pismenog otpravka presude, te da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka. Prema činjeničnim navodima tužbe, tužilac je, kao jedan od rukovodilaca kod tuženog, saznao da tuženi koristi neispravne uređaje za detekciju prisustva opasnog gasa, o čemu je obavestio nadležnu službu. Tuženi nije prekinuo proizvodni proces već je tužiocu otkazao ugovor o radu. Na ročištu za glavnu raspravu od 18.10.2016. godine, tužilac je obavestio sud da je pred Osnovnim sudom u Vršcu pokrenut postupak radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu.

Polazeći od sadržine tužbe kojom se traži zaštita u vezi sa uzbunjivanjem, pogrešno su nižestepeni sudovi odlučili kada su tužbu odbacili.

Zakon o zaštiti uzbunjivača u članu 26. stav 1. propisuje da se tužbom za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem može tražiti: 1) utvrđenje da je prema uzbunjivaču preduzeta štetna radnja; 2) zabrana vršenja i ponavljanja štetne radnje; 3) uklanjanje posledica štetne radnje; 4) naknada materijalne i nematerijalne štete; 5) objavljivanje presude donete po tužbi podnetoj iz razloga predviđenih u tački 1) do 4) ovog stava u sredstvima javnog informisanja, o trošku tuženog. Stavom 2. propisano je da tužbom iz stava 1. ovog člana ne može se pobijati zakonitost pojedinačnog akta poslodavca, kojim je rešavano o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog po osnovu rada. Članom 27. istog zakona, propisana su prava uzbunjivača u posebnim postupcima, pa je tako stavom 1. propisano da u tužbi za ocenu zakonitosti pojedinačnog akta poslodavca kojim je rešavano o pravima, obavezama i odgovornosti uzbunjivača po osnovu rada, po posebnim propisima, uzbunjivač može istaći navod da pojedinačni akt poslodavca predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem, stavom 2. propisano je da navod iz stava 1. ovog člana može se istaći u tužbi ili na pripremnom ročištu, a posle toga samo ako podnosilac navoda učini verovatnim da bez svoje krivice nije mogao da ranije iznese taj navod, a stavom 3. propisano je da u posebnom postupku sud ocenjuje osnovanost navoda da pojedinačni akt poslodavca predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem, u skladu sa ovim zakonom.

U konkretnom slučaju, tužilac je podneo tužbu sa kumulativnim tužbenim zahtevima, zahtevom za utvrđenje da je prema njemu kao uzbunjivaču preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem na taj način što mu je prestao radni odnos otkazom ugovora o radu i zahtevom za naknadu nematerijalne štete.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u situaciji kada uzbunjivač tvrdi da mu je pojedinačnim aktom poslodavca povređeno pravo propisano članom 5. Zakona o zaštiti uzbunjivača, zaštitu svog prava može da ostvari u posebnom postupku na način koji je propisan citiranom odredbom člana 27. ovog zakona. Uzbunjivač može da istakne navod da pojedinačni akt poslodavca, konkretno rešenje o otkazu ugovora o radu, predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem samo u tužbi za ocenu zakonitosti tog akta i u tom posebnom postupku sud ocenjuje osnovanost navoda da pojedinačni akt poslodavca predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti uzbunjivača. Zakonom je isključena dvostruka ili paralelna nadležnost u slučaju otkaza ugovora o radu ili druge odluke o pojedinačnim pravima, koja pripadaju uzbunjivaču po radnopravnim ili drugim posebnim propisima. Međutim, prilikom odlučivanja sudovi su propustili da utvrde da li je zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu bila predmet ocene u posebnom postupku u smislu člana 27. Zakona o zaštiti uzbunjivača, imajući u vidu navode punomoćnika tužioca sa ročišta od 18.10.2016. godine. U zavisnosti od odluke osnovnog suda u postupku ocene zakonitosti pojedinačnog akta kojim je rešavano o pravima, obavezama i odgovornostima po osnovu rada zaposlenog, te ishodu tog postupka, prvostepeni sud mora meritorno da odluči o zahtevu za naknadu nematerijalne štete uzbunjivača u smislu člana 22. Zakona o zaštiti uzbunjivača, te da utvrdi da li je prema tužiocu bila preduzeta štetna radnja.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će odlučiti o zahtevu tužioca tako što će imati u vidu primedbe na koje je ukazano ovim rešenjem.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 420. st.1. i 6. u vezi člana 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku i člana 23. stav 6. Zakona o zaštiti uzbunjivača.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić