Odbijanje žalbe zbog nedonošenja odluke i žalbe protiv rešenja o prigovoru

Vrhovni kasacioni sud, predsednik suda sudija Jasmina Vasović, u predmetu predlagača AA iz ..., ul. ... br. ..., čiji je punomoćnik Petar Bojović, advokat iz ..., Poštanski fah ..., ... ..., u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj zbog nedonošenja odluke o prigovoru za ubrzavanje postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3888/21, kao i o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 r 42/22 od 12.05.2022. godine, doneo je 17.06.2022. godine

R E Š E Nj E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača izjavljena zbog nedonošenja odluke o prigovoru radi ubrzavanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3888/21.

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i potvrđuje rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4 r 42/22 od 12.05.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač je Apelacionom sudu u Beogradu 24.03.2022. godine podneo prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda Gž1 3888/21, sa zahtevom da se usvoji prigovor, utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku i naloži sudiji preduzimanje procesnih radnji kojima se delotvorno ubrzava postupak. Troškove postupka je tražio i opredelio.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 r 42/22 od 12.05.2022. godine odbijen je kao neosnovan prigovor predlagača, kao i zahtev za naknadu troškova postupka.

Predlagač je 27.05.2022. godine izjavio žalbu zbog neodlučivanja o njegovom prigovoru radi ubrzavanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3888/21, a 03.06.2022. godine je izjavio blagovremenu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 r 42/22 od 12.05.2022. godine, iz svih zakonskih razloga.

Odlučujući o žalbama predlagača, na osnovu odredaba čl. 16, 18. i 20. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82... „Službeni glasnik RS“ br. 106/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijana rešenja primenom člana 387. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, sa izmenama) i zaključio da su žalbe neosnovane.

Uvidom u spise predmeta R4 r 42/22 utvrđeno je da je predlagač 24.03.2022. godine dostavio Apelacionom sudu u Beogradu prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda Gž1 3888/21. Postupajući sudija Apelacionog suda u Beogradu je rešenjem R4 r 42/22 od 12.05.2022. godine odbio kao neosnovan prigovor predlagača, kao i zahtev za naknadu troškova postupka.

Imajući u vidu da je prigovor radi ubrzavanja postupka podnet Apelacionom sudu u Beogradu 24.03.2022. godine i da je o njemu odlučeno rešenjem tog suda R4 r 42/22 od 12.05.2022. godine, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je postupajući sudija doneo rešenje o prigovoru u okviru roka od dva meseca od dana prijema prigovora propisanog odredbom člana 14. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na izloženo, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 17. 17. st. 1. i 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odbio žalbu predlagača i doneo odluku kao u stavu prvom izreke.
U postupku donošenja rešenja kojim je odlučeno o prigovoru predlagača nema bitne povrede postupka iz člana 374. stav 2. ZPP, na koje Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti, a žalbom se ne ukazuje na druge povrede postupka.

Prema stanju u spisima predmeta, utvrđeno je da je tužilac AA (ovde predlagač), zajedno sa preko 200 lica koja se takođe pojavljuju kao tužioci, podneo tužbu 09.08.2010. godine Osnovnom sudu u Obrenovcu, protiv tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“. Osnovni sud u Obrenovcu je doneo odluku P1 25/2014 od 21.02.2017. godine, a Apelacioni sud u Beogradu je, odlučujući o žalbi, doneo odluku Gž1 288/14, nakon čega je predmet vraćen prvostepenom sudu. Nakon donošenja nove prvostepene presude, predmet je po žalbi tuženog primljen u Apelacioni sud u Beogradu i iznet postupajućem sudiji u rad 12.07.2017. godine. Rešenjem drugostepenog suda Gž1 2891/17 od 14.07.2017. godine predmet je vraćen prvostepenom sudu na dopunu postupka. Predmet je ponovo vraćen Apelacionom sudu u Beogradu i poslat u veće 19.11.2019. godine, a 20.11.2019. godine je presigniran i dodeljen u rad sudiji Ljiljani Mitić Popović. Nakon prijema u rad predmet je 22.01.2020. godine vraćen prvostepenom sudu na uređenje, u skladu sa članom 228. Sudskog poslovnika. Nakon dopune postupka, predmet je vraćen Apelacionom sudu u Beogradu 05.02.2020. godine i iznet postupajućem sudiji 06.02.2020. godine. Rešenjem Gž1 2891/17 od 10.09.2020. godine predmet je vraćen prvostepenom sudu, radi dopune postupka, a ponovo je primljen u Apelacioni sud u Beogradu 30.09.2021. Predmet je većan 07.10.2021. godine, otvorena je glavna rasprava i prvo ročište je zakazano za 16.12.2021. godine, a naredno za 19.04.2022. godine. Sudija izvestilac nije bila u mogućnosti da se izjasni o roku u kom će se postupak okončati, navodeći pored ostalog, da je odluka već jednom bila ukidana, da je predmet „stradao“ u poplavi 2014. godine, te da je imajući u vidu navode žalbe prvenstveno potrebno utvrditi ko su tužioci u ovom predmetu, šta je tužbeni zahtev svakog od njih i ko je punomoćnik za svakog od preko 200 označenih tužilaca. Takođe je utvrđeno da je u predmetu Gž1 3888/21 (prethodna oznaka spisa Gž1 2891/17) rešenjem R4 r 81/21 od 04.10.2021. godine usvojen prigovor predlagača, utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i naloženo preduzimanje procesnih radnji kojima se delotvorno ubrzava postupak.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ broj 98/06), propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG“ – Međunarodni ugovori, br. 9/03, 5/05 i 7/07), („Službeni glasnik RS“ – Međunarodni ugovori, br. 12/10 i 10/15), između ostalog, propisano je da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski razlozi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka. Optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija, koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postpuku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanje suda, priroda zahteva, odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio prigovor predlagača, imajući pri tome u vidu da je u periodu nakon donošenja rešenja R4 r 81/21 od 04.10.2021. godine Apelacioni sud u Beogradu aktivno delovao i preduzimao radnje radi okončanja postupka.

Vrhovni kasacioni sud se imao u vidu i žalbene navode kojima se ukazuje na dugo trajanje postupka, koji je po prirodi hitan, ali je zaključio da ovi navodi ne mogu dovesti do drugačijeg odlučivanja. Naime, radi se o parnici u kojoj postoji veliki broj stranaka (preko 200 tužilaca), što ovaj predmet čini izuzetno složenim, pre svega iz procesnih razloga, pri čemu se takođe mora imati u vidu činjenica da je predmet fizički oštećen u poplavama 2014. godine, što je znatno otežalo rad Apelacionog suda u Beogradu, koji mora iznova da započne postupak u ovom predmetu, u situaciji kada se ne može utvrditi ko su sve tužioci u toj parnici i ko su njihovi punomoćnici, kao i kakvi su njihovi tužbeni zahtevi. Neosnovano se žalbom predlagača ukazuje da Apelacioni sud u Beogradu u proteklom periodu nije imao nikakvih aktivnosti u ovom predmetu, jer iz napred navedenih činjenica, proizilazi suprotan zaključak, odnosno da je taj sud postupao u tom predmetu, pokušavajući kroz dopunu postupka pred prvostepenim sudom da obezbedi procesne uslove za odlučivanje o žalbi na presudu u tom predmetu, da bi na kraju i zakazao raspravu radi odlučivanja o toj žalbi. Upravo iz ovih razloga, postupanje Apelacionog suda u Beogradu se za sada ne može oceniti kao neažurno ili van razumnog roka.

Iz iznetih razloga, primenom člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predlagaču nisu dosuđeni troškovi postupka, primenom člana 153. stav 1. i člana 154. ZPP, u vezi člana 30. ZVP, jer u ovom postupku nije uspeo.

Predsednik
Vrhovnog kasacionog suda
Jasmina Vasović, s.r.

Pouka o pravnom leku
Protiv ovog rešenja nije dozvoljena
žalba.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić