Rešenje o neosnovanosti žalbi u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku

Vrhovni kasacioni sud, sudija Jasminka Stanojević, u predmetu predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Kovačević, advokat iz ..., u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj zbog neodlučivanja o njegovom prigovoru za ubrzavanje postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3888/21, kao i o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 r 194/21 od 18.02.2022. godine, doneo je dana 12.04.2022. godine

R E Š E Nj E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača izjavljena zbog neodlučivanja o njegovom prigovoru radi ubrzavanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3888/21.

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i potvrđuje rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4 r 194/21 od 18.02.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač je dana 30.12.2021. godine, Apelacionom sudu u Beogradu podneo prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda u Gž1 3888/21, sa zahtevom da se usvoji prigovor, utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku i nalože sudiji procesne radnje kojima se delotvorno ubrzava ovaj postupak.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 r 194/21 od 18.02.2022. godine, odbijen je kao neosnovan prigovor predlagača, kao i njegov zahtev za naknadu troškova postupka.

Predlagač je dana 04.03.2022. godine izjavio žalbu zbog neodlučivanja o njegovom prigovoru radi ubrzavanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3888/21, a 10.03.2022. godine je izjavio blagovremenu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 r 194/21 od 18.02.2022. godine, iz svih zakonskih razloga.

O žalbama je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu, saglasno odredbi člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), kojom je propisano da predsednik neposredno višeg suda može godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da pored njega vode postupak i odlučuju po žalbama.

Odlučujući o žalbama predlagača, u smislu čl. 16, 17, 18. i 20. stav. 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i člana 386. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da su žalbe predlagača neosnovane.

Uvidom u spise utvrđeno je da je o prigovoru radi ubrzavanja postupka koji je predlagač podneo Apelacionom sudu u Beogradu 30.12.2021. godine, odlučeno rešenjem tog suda R4 r 194/21, 18.02.2022. godine.

Odredbom člana 14. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da stranka ima pravo na žalbu ako je njen prigovor odbijen ili ako predsednik suda o njemu ne odluči u roku od dva meseca od dana prijema prigovora.

U konkretnom slučaju, o prigovoru predlagača odlučeno je u zakonom propisanom roku od dva meseca od dana njegovog prijema, pa je žalba predlagača zbog neodlučivanja o njegovom prigovoru radi ubrzavanja posutpka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3888/21, neosnovana.

U postupku donošenja rešenja kojim je odlučeno o prigovoru predlagača, nema bitne povrede postupka iz člana 374. stav 2. ZPP, na koje Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti, a žalbom se ne ukazuje na druge povrede postupka.

Iz razloga pobijanog rešenja proizilazi da je postupak na koji se odnosi prigovor za ubrzavanje postupka, pokrenut tužbom od 09.08.2010. godine, a od strane 200 zaposlenih, u svojstvu tužilaca, protiv tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“, radi isplate zarade po osnovu smenskog rada i da je Osnovni sud u Obrenovcu doneo odluku P1 25/2014. Odlučujući u žalbenom postupku, Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku Gž1 288/14, nakon čega je predmet vraćen prvostepenom sudu kao i 14.10.2017. godine, kada je doneto rešenje o dopuni postupka. Osnovni sud u Obrenovcu je 19.11.2019. godine predmet vratio Apelacionom sudu u Beogradu, koji je predmet ponovo vratio prvostepenom sudu 22.01.2020. godine, na uređenje u skladu sa članom 228. Sudskog poslovnika. Nakon dopune postupka, predmet je vraćen Apelacionom sudu u Beogradu 06.02.2020. godine, da bi predmet ponovo bio vraćen Osnovnom sudu u Obrenovcu, radi dopune postupka. Predmet je od strane Apelacionog suda u Beogradu primljen 30.09.2021. godine i na sednici veća održanoj 07.10.2021. godine, odlučeno je da se zakaže glavna rasprava, pa je prvo ročište bilo zakazano za 16.12.2021. godine, a naredno za 25.02.2022. godine. Sudija izvestilac nije bila u mogućnosti da se izjasni o roku u kom će se postupak okončati, navodeći pored ostalog, da je predmet „stradao“ u poplavi 2014. godine, te da je imajući u vidu navode žalbe prvenstveno potrebno utvrditi ko su tužioci u ovom postupku, kao i njihovi punomoćnici, kao i kako glase njihovi tužbeni zahtevi.

Imajući u vidu napred utvrđeno, pobijanim rešenjem je prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u tom predmetu odbijen, sa zaključkom suda da je zakazivanjem rasprave u predmetu na koji se prigovor odnosi, ostvarena svrha postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i da u dosadašnjem postupku nema propusta Apelacionog suda u Beogradu koji bi za posledicu imali povredu prava predlagača za suđenje u razumnom roku.

Ocenjujući navode žalbe, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio činjenice koje su od značaja za odluku u ovom predmetu, kao i da je na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo odbijajući prigovor predlagača iz razloga koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ broj 98/2006), propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG“ – Međunarodni ugovori, br. 9/2003, 5/2005 i 7/2007), („Službeni glasnik RS“ – Međunarodni ugovori, br. 12/2010 i 10/2015), između ostalog, propisano je da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski razlozi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka. Optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija, koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postpuku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanje suda, priroda zahteva, odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva.

Polazeći od navedenih materijalno pravnih odredbi u kontekstu utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud odlučujući o prigovoru predlagača pravilno ocenio sve utvrđene činjenice i prilikom donošenja pobijanog rešenja uzeo u obzir sve napred navedene okolnosti. Činjenica je da se radi o postupku u parnici iz radnog odnosa, u kome je sud dužan da posebno vodi računa o potrebi hitnog rešavanja. Međutim, postupak u parnici u kojoj ima 200 tužilaca, dakle veliki broj stranaka, čini ovaj predmet izuzetno složenim, pre svega iz procesnih razloga, pri čemu se takođe mora imati u vidu činjenica da je predmet fizički oštećen u poplavama iz 2014. godine, što je znatono otežalo rad Apelacionog suda u Beogradu, koji mora iznova započeti postupak u ovom predmetu u situaciji kada se, kao ko je to naveo sudija izvestilac, ne može utvrditi ko se sve pojavljuje kao tužilac u toj parnici i koji su njihovi punomoćnici, kao i kakvi su njihovi tužbeni zahtevi. Neosnovano se žalbom predlagača ukazuje da Apelacioni sud u Beogradu u proteklom periodu nije imao nikakvih aktivnosti u ovom predmetu, jer iz napred navedenih činjenica, proizilazi suprotan zaključak, odnosno da je taj sd postupao u tom predmetu, pokušavajući kroz dopunu postupku pred prvostepenim sudom, da obezbedi procesne uslove za odlučivanje o žalbi na presudu u tom predmetu, da bi na kraju i zakazao raspravu radi odlučivanja o toj žalbi. Upravo iz ovih razloga, postupanje Apelacionog suda u Beogradu se za sada ne može oceniti kao neažurno ili van razumnog roka. Pri svemu tome, ocenjujući trajanje postupka u celini, mora se imati u vidu i činjenica da je prvostepeni sud u relativno kratkom roku odlučio o zahtevima tužilaca u ovoj parnici, kao i da je dužnost i stranaka u postupku, posebno u napred izloženoj procesnoj situaciji, da svojim postupanjem otkloni smetnje koje onemogućavaju sud da postupa u razumnom roku.

Iz iznetih razloga, primenom člana 17. stav 1. i člana 18. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučen je kao u izreci ovog rešenja. Predlagaču nisu dosuđeni troškovi postupka, primenom člana 153. stav 1. i člana 154. ZPP, u vezi člana 30. ZVP, jer u ovom postupku nije uspeo.

Sudija
Jasminka Stanojević, s.r.

Pouka o pravnom leku
Protiv ovog rešenja nije dozvoljena
žalba.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić