Rešenje Vrhovnog suda kojim se potvrđuje odluka o neosnovanosti prigovora

O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može Godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da, pored njega, vode postupak i odlučuju po žalbama.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta Upravnog suda R4 u 552/25 i Uću 43057/23 proizilazi da je predlagač dana 08.08.2023. godine podnela tužbu Upravnom sudu protiv tuženog Republičkog geodetskog zavoda, zbog ćutanja uprave. Postupajući po nalogu suda, tuženi organ je dana 04.01.2024. godine dostavio odgovor na tužbu i rešenje broj 952- 02-23-3788/2023 od 04.12.2023. godine kojim je odlučeno o žalbi tužilje. U izjašnjenju povodom podnetog prigovora, sudija izvestilac je navela da je rešenjem od 06.08.2025. godine naloženo punomoćniku tužilje da dostavi original overenog punomoćja za zastupanje stranke, te da dalje postupanje u predmetu zavisi od postupanja punomoćnika po datom nalogu.

Ožalbenim rešenjem odbijen je kao neosnovan prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda Uću 43057/23, sa obrazloženjem da je sud aktivno preduzimao radnje u prethodnom postupku u cilju stvaranja procesnih uslova za odlučivanje, zbog čega se trajanje postupka u ovoj fazi ne može pripisati u krivicu suda, niti se može smatrati da je od momenta podnošenja tužbe do podnošenja prigovora protekao neprimereno dug vremenski period koji bi doveo do povrede prava stranke na suđenje u razumnom roku. Pored toga, tuženi organ je odlučio o podnetoj žalbi, čime je otklonjena neizvesnost podnositeljke o ishodu postupka po žalbi, što je i bio razlog za pokretanje upravnog spora.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Polazeći od činjenica i okolnosti od značaja za donošenje odluke i specifičnosti činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari, Vrhovni sud nalazi da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda Uću 43057/23, kao i da su navodi žalbe predlagača neosnovani. Naime, pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku moraju biti uvažene sve okolnosti predmetnog slučaja, a ključni značaj ima dužina trajanja postupka. Predlagač svoje stanovište o povredi prava na suđenje u razumnom roku zasniva na dugom trajanju upravnog spora i na činjenici da je tome direktno doprinela neaktivnost Upravnog suda. Međutim, Vrhovni sud nalazi da se u konkretnom slučaju dužina postupka u periodu od podnošenja tužbe Upravnom sudu 08.08.2023. godine do podnošenja prigovora 17.07.2025. godine ne može smatrati povredom prava na suđenje u razumnom roku. Navedeni period nije pratila neaktivnost suda, jer su preduzete radnje radi stvaranja procesnih uslova za odlučivanje, pri čemu se ne radi o predmetu koji zahteva prioritet u rešavanju.

Pored toga, pravilna je ocena Upravnog suda da je donošenjem rešenja od 04.12.2023. godine, otklonjena neizvesnost podnositeljke o ishodu postupka po žalbi, što je i bio razlog za pokretanje upravnog spora.

Imajući sve napred navedeno u vidu, Vrhovni sud nalazi da je Upravni sud pravilno odbio prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda Uću 43057/23 i da su navodi žalbe neosnovani, pa je primenom člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odbio žalbu predlagača u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je u stavu drugom izreke, odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, shodnom primenom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer predlagač nije uspela u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Sudija

Jelena Ivanović, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba,

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković