Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o neosnovanosti žalbe u postupku zaštite prava

Vrhovni kasacioni sud, sudija Branka Dražić, u predmetu predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragoslav Dimitrijević, advokat iz ..., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu R4 g 8/2021 od 30.09.2021. godine u predmetu zaštite prava na suđenje u razumnom roku, dana 04.11.2021. godine doneo je

R E Š E Nj E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača AA iz ... i potvrđuje rešenje Apelacionog suda u Nišu R4 g 8/2021 od 30.09.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač je dana 12.10.2021. godine podneo Vrhovnom kasacionom sudu, preko Apelacionog suda u Nišu, žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu R4 g 8/2021 od 30.09.2021. godine, kojim je odbijen njegov prigovor radi ubrazanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Nišu Gž 2537/21. Istim rešenjem je odbijen zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

Blagovremenom žalbom predlagač je osporio navedeno rešenje u celosti iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući pobijano rešenje u smislu odredbe člana 16. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/2015), Vrhovni kasacioni sud je našao da je žalba neosnovana.

O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu saglasno odredbi člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojim je propisano da predsednik neposredno višeg suda može godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da pored njega vode postupak i odlučuju po žalbama.

U konkretnom slučaju, ceneći sve kriterijume propisane za ocenu povrede prava na suđenje u razumnom roku, apelacioni sud je utvrdio da je tužba u ovoj pravnoj stari podneta dana 10.09.2018. godine Osnovnom sudu u Leskovcu, da je prvostepeni sud nakon četiri održana ročišta za glavnu raspravu i izvođenja predloženih dokaza glavnu raspravu okončao dana 24.10.2019. godine u roku od godinu dana od dana podnošenja tužbe. Otpravak prvostepene presude parničnim stranakama je dostavljen u toku decembra 2019. godine. Tužilac je dana 06.12.2020. godine izjavio žalbu protiv prvostepene presude, pa su spisi predmeta februara 2020. godine dostavljeni Apelacionom sudu u Nišu na postupanje po žalbi. Odlučujući po žalbi Apelacioni sud u Nišu je rešenjem Gž 565/2020 od 19.05.2020. godine prvostepenom sudu vratio spise radi otklanjanja procesnih nedostataka. Nakon što je prvostepeni sud postupio po nalogu i otklonio procesne smetnje, u daljem toku je Apelacioni sud u Nišu rešenjem Gž 565/2020 od 01.09.2020. godine ukinuo prvostepenu presudu i dana 16.09.2020. godnie predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. U ponovnom postupku, prvostepeni sud je održao jedno ročište za glavnu raspravu i postupak okončao presudom P broj 7379/20 od 24.03.2021. godine, koja je parničnim strankama dostavljena aprila 2021. godine. Protiv ove presude stranke su izjavile žalbu i to tužilac dana 11.05.2021. godine, a tuženi dana 29.04.2021. godine, pa su spisi predmeta dana 02.09.2021. godine dostavljeni Apelacionom sudu u Nišu, a drugostepeni postupak je zaveden pod Gž 2537/2021. Nakon podnošenja prigovora za ubrazanje postupka dana 22.09.2021. godine Apelacioni sud u Nišu je dana 23.09.2021. godine odlučio o žalbama parničnih stranaka.

Apelacioni sud u Nišu je zaključio da prigovor podnosioca za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku nije osnovan, zbog čega je pobijanim rešenjem odbio prigovor.

Stavom 1. člana 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da cilj ovog zakona jeste da se predupredi nastajanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, dok je prema članu 5. istog zakona, propisano da se prigovor može podneti dok se postupak ne okonča.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak Apelacionog suda u Nišu da nije došlo do povrede prava predlagača na suđenje u razumnom roku i da je u konkretnom slučaju predupređena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Predmet je primljen u Apelacioni sud u Nišu dana 02.09.2021. godine, koji je dana 23.09.2021. godine odlučio o žalbama parničnih stranaka u predmetu Gž 2537/2021, čime je okončan žalbeni postupak. Samim tim u tom žalbenom postupku pred Apelacionim sudom u Nišu nije došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku predlagača prema propisanim merilima iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Od vremena dostavljanja predmeta tom sudu do vremena odlučivanja po žalbama parničnih stranaka proteklo je 20 dana.

Osim toga, zakonom propisani rok u kome drugostepeni sud treba da odluči o žalbi stranke predstavlja instruktivni rok za sud koji je dužan da poštuje redosled pri odlučivanju, kao i da da prednost hitnim predmetima. U konkretnom slučaju predlagač je prigovor za ubrazanje postupka podneo dana 22.09.2021. godine, a apelacioni sud je dana 23.09.2021. godine odlučio o žalbama parničnih stranaka. Ovaj sud je imao u vidu i okolnost da je prvostepeni parnični postupak koji je pokrenut podnošenjem tužbe dana 10.09.2018. godine, do podnošenja prigovora za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku (22.09.2021. godine) trajao oko 3 godine, a Apelacioni sud u Nišu je od dana dostavljanja predmeta 02.09.2021. godine odluku o žalbama stranaka doneo 23.09.2021. godine, što samo po sebi ukazuje da nije prekoračen primeren rok u kome je postupak trebalo da se pravnosnažno okonča.

Na osnovu odredbe člana 18. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odlučeno je kao u izreci.

S obzirom da je žalba neosnovana, predlagaču ne pripadaju troškovi postupka, zbog čega je zahtev odbijen stavom drugim izreke.

Sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić