Odluka o potvrđivanju rešenja kojim je odbijen prigovor predlagača

O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može Godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da, pored njega, vode postupak i odlučuju po žalbama.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta Upravnog suda R4 u 630/25 i U ću 20124/23 utvrđeno je da su predlagači, preko punomoćnika, podneli Upravnom sudu dana 10.04.2023. godine tužbu protiv tuženog organa Ministarstva finansija Republike Srbije, zbog ćutanja uprave, odnosno neodlučivanja po njihovoj žalbi od 23.01.2023. godine, izjavljenoj zbog nedonošenja rešenja u zakonskom roku po njihovom zahtevu podnetom 18.11.2022. godine Odseku za urbanizam, građevinarstvo, imovinskopravne i stambene poslove Opštinske uprave opštine Trstenik, u predmetu eksproprijacije. Po zahtevu suda od 25.07.2023. godine, tuženi organ je dana 14.08.2023. godine dostavio odgovor na tužbu, bez spisa. Rešenjem suda od 09.10.2023. godine je naloženo podnosiocu tužbe, advokatu Marku Radojkoviću iz ..., da u ostavljenom roku dostavi overeno punomoćje za zastupanje tužilaca, po kom je postupljeno 22.11.2023. godine. Zahtevom suda od 23.01.2024. godine, koji je tuženi organ prema dostavnici u spisima primio dana 26.01.2024. godine, ponovo su od tuženog organa zatraženi spisi, kao i izjašnjenje o tome da li je odlučeno o žalbi tužilaca od 23.01.2023. godine. Tuženi organ je 22.05.2024. godine obavestio sud da je po predmetnoj žalbi tužilaca odlučio rešenjem broj 465-02-3199/2022-07 od 11.03.2024. godine, koje je dostavio u prilogu u fotokopiji. Rešenjem suda od 15.10.2025. godine, naloženo je tužiocima da dostave sudu pisanu izjavu u smislu člana 29. stav 2. Zakona o upravnim sporovima. U izjašnjenju povodom podnetog prigovora, sudija izvestilac je navela da će predmet biti rešen odmah nakon postupanja tužilaca po nalogu iz rešenja suda od 15.10.2025. godine. Podneskom primljenim u Upravnom sudu dana 10.11.2025. godine, tužioci su dostavili pisano izjašnjenje po navedenom nalogu suda.

Ožalbenim rešenjem odbijen je kao neosnovan prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda U ću 20124/23, sa obrazloženjem da se trajanje postupka u ovoj fazi ne može smatrati neprimereno dugim vremenskim periodom koji bi doveo do povrede prava stranke na suđenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što je od dana podnošenja tužbe sud aktivno preduzimao radnje u cilju stvaranja procesnih uslova za odlučivanje u ovoj upravnoj stvari, te uvažavajući i činjenicu da je rešenjem tuženog organa od 11.03.2024. godine odlučeno o predmetnoj žalbi, čijim dostavljanjem će prestati neizvesnost podnosilaca prigovora o ishodu postupka po žalbi, a što je u konkretnom slučaju i bio razlog za pokretanje upravnog spora zbog ćutanja uprave. Takođe, posebno su uzeta u obzir opšta zapažanja Evropskog suda za ljudska prava, koja ukazuju da se u jednostavnim predmetima, u koje spada i predmet podnosilaca prigovora, formiran po tužbi zbog ćutanja uprave, razumnim rokom smatra trajanje postupka do dve godine. Međutim, kako Evropski sud za ljudska prava nije definisao isključiva pravila u pogledu rokova koja bi precizno odredila koliko treba da traje sudski postupak da bi se smatralo da je okončan u razumnom roku, Upravni sud je, nakon ocene svih okolnosti konkretnog slučaja, polazeći od činjenice da je pravna sigurnost imperativ koji zahteva da suđenja ne traju duže nego što je optimalno potrebno, ali da kratki rokovi nisu uvek garancija dobre pravde, već da načelo dobrog vršenja pravde ima veći domet od načela razumnog roka, što može opravdati izbor manje brzih ali pravednijih postupaka, ocenio da se trajanje postupka u konkretnom slučaju ne može smatrati povredom prava na suđenje u razumnom roku. Pri tom, imao je u vidu i da su prema odredbama člana 177. st. 1. i 2. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09 ... 18/22) sudije dužne da rešavaju predmete po redosledu njihovog prijema u sud, a da u konkretnoj upravnoj stvari ne postoji osnov za prekoredno odlučivanje i pored subjektivnog značaja koji ona ima za podnosioce prigovora.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Polazeći od činjenica i okolnosti od značaja za donošenje odluke i specifičnosti činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari, Vrhovni sud nalazi da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U ću 20124/23, kao i da su navodi žalbe predlagača neosnovani, bez obzira na to što se radi o trećoj žalbi po redu koja je izjavljena u ovoj pravnoj stvari. Naime, predlagači svoje stanovište o povredi prava na suđenje u razumnom roku zasnivaju na trajanju upravnog spora i na nedovoljnoj aktivnosti Upravnog suda. Međutim, Vrhovni sud nalazi da se dužina postupka u periodu od podnošenja tužbe Upravnom sudu 10.04.2023. godine do podnošenja prigovora 21.08.2025. godine, ne može smatrati povredom prava na suđenje u razumnom roku, niti pripisati u krivicu Upravnom sudu. Ovo stoga što navedeni period nije pratila neaktivnost suda, jer su preduzete radnje radi stvaranja procesnih uslova za odlučivanje, a o podnetoj žalbi je odlučeno rešenjem tuženog organa od 11.03.2024. godine, čijim dostavljanjem se otklanja neizvesnost predlagača o ishodu postupka po žalbi, što je u konkretnom slučaju i bio razlog za pokretanje upravnog spora zbog ćutanja uprave. Takođe, pravilno Upravni sud nalazi, s pozivom na propisano članom 177. st, 1. i 2. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09 ... 18/22), da su sudije dužne da rešavaju predmete po redosledu njihovog prijema, te da se u ovom slučaju ne radi o predmetu spora koji zahteva prekoredno odlučivanje.

Takođe, rad Upravnog suda je krajem 2023. godine i početkom 2024. godine bio redukovan zbog povećanog obima posla i pružanja zaštite izbornog prava povodom izbora za narodne poslanike koji su raspisani Odlukom predsednika Republike PR broj 163 od 01.11.2023. godine („Službeni glasnik RS“, broj 95/2023), a održani 17.12.2023. godine, jer se u toku trajanja izbornog procesa daje prednost rešavanju izbornih predmeta.

Imajući sve napred navedeno u vidu, Vrhovni sud nalazi da je Upravni sud pravilno odbio prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U ću 20124/23, da su navodi žalbe neosnovani, pa je primenom člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odbio žalbu predlagača u stavu prvom dispozitiva.

Vrhovni sud je u stavu drugom dispozitiva, odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, shodnom primenom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer predlagači nisu uspeli u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Sudija

Jelena Ivanović, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba,

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković