Odbijanje žalbe predlagača u postupku zaštite prava na suđenje

O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može Godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da, pored njega, vode postupak i odlučuju po žalbama.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta Upravnog suda R4 u 777/25 i U ću 19569/24 proizlazi da je predlagač dana 29.08.2024. godine podneo tužbu Upravnom sudu protiv tuženog Republičkog geodetskog zavoda, zbog ćutanja uprave, odnosno nepostupanja tuženog organa po njegovoj žalbi od 15.09.2023. godine, izjavljenoj zbog nedonošenja rešenja po zahtevu od 11.07.2023. godine za donošenje dopunskog rešenja o troškovima postupka. Rešenjem Upravnog suda od 05.09.2024. godine, naloženo je podnosiocu tužbe, advokatu Marku Radojkoviću iz …, da dostavi sudu overeno punomoćje za zastupanje tužioca, po kom je imenovani postupio 28.10.2024. godine. Po zahtevu suda od 04.12.2024. godine, koji je ponovljen 08.10.2025. godine, tuženi organ je postupio 20.10.2025. godine dostavivši odgovor na tužbu i rešenje 06 broj 952-02-29- 2324/2023 od 07.10.2025. godine, kojim je odlučio o predmetoj žalbi tužioca. Rešenjem Upravnog suda od 01.12.2025. godine je naloženo tužiocu da, u smislu člana 29. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, dostavi sudu pisanu izjavu u vezi naknadno donetog rešenja tuženog organa.

Ožalbenim rešenjem odbijen je kao neosnovan prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda U ću 19569/24, sa obrazloženjem da je u konkretnom slučaju od dana podnošenja tužbe do dana podnošenja prigovora protekao period od 1 godine i dva meseca, te da ne postoji razlog koji bi, eventualno, ukazivao na potrebu odstupanja od pravnog standarda ustanovljenog u praksi Evropskog suda za ljudska prava, a prihvaćenog i u praksi sudova Republike Srbije, po kojoj do povrede prava na suđenje u razumnom roku dolazi kada postupak traje duže od tri godine u jednoj instanci, pet godina u dve instance i šest godina ukoliko ima mesta trostepenom odlučivanju. Sledom toga, ocenjeno je da u konkretnom slučaju nisu protekli prihvaćeni rokovi usled čijeg proteka bi eventualno moglo da dođe do povrede prava podnosioca na suđenje u razumnom roku. Posebno je, pri tom, uzeta u obzir okolnost da je sud preduzimao radnje u prethodnom postupku kako bi stvorio procesne uslove za odlučivanje, budući da je tužbu bez odlaganja poslao na odgovor tuženom organu i da je dao nalog za uređenje tužbe.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Polazeći od činjenica i okolnosti od značaja za donošenje odluke i specifičnosti činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari, Vrhovni sud nalazi da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu U ću 19569/24, kao i to da su navodi žalbe predlagača neosnovani.

Naime, pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku moraju biti uvažene sve okolnosti predmetnog slučaja. Predlagač svoje stanovište o povredi prava na suđenje u razumnom roku zasniva na neaktivnosti Upravnog suda i na dugom trajanju upravnog spora. U konkretnom slučaju, Upravni sud je preduzeo radnje u cilju stvaranja procesnih pretpostavki za odlučivanje po podnetoj tužbi, a trajanje postupka, računajući od podnošenja tužbe Upravnom sudu dana 29.08.2024. godine do podnošenja prigovora 01.10.2025. godine, ne može se smatrati povredom prava na suđenje u razumnom roku, Takođe, donošenjem rešenja tuženog organa od 07.10.2025. godine otklonjena je neizvesnost podnosioca prigovora o ishodu postupka po žalbi. Pri tome, ne radi se o predmetu koji je po zakonu „naročito hitan“ ili koji bi s obzirom na značaj koji ima za podnosioca zahtevao prioritetno rešavanje.

Imajući sve napred navedeno u vidu, Vrhovni sud nalazi da je Upravni sud pravilno odbio prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda Uću 19569/24, da su navodi žalbe neosnovani, pa je primenom člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odbio žalbu predlagača u stavu prvom dispozitiva.

Vrhovni sud je u stavu drugom dispozitiva, odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka primenom člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer predlagač nije uspeo u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Sudija Jelena Ivanović, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba,

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković