Odbijanje žalbe predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku

O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može Godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da, pored njega, vode postupak i odlučuju po žalbama.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta Upravnog suda R4 u 663/25 i U 29041/22, proizlazi da je predlagač dana 13.07.2022. godine podneo Upravnom sudu tužbu protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Direkcije fonda sa sedištem u Beogradu, zbog ćutanja uprave, odnosno neodlučivanja po njegovoj žalbi od 12.04.2022. godine izjavljenoj protiv rešenja prvostepenog organa od 08.03.2022. godine (u rešenju pogrešno navedeno od 2023. godine). Navedenim ožalbenim rešenjem odbijen je zahtev tužioca za ponovno određivanje iznosa penzije utvrđenog rešenjem od 24.09.2010. godine, zbog primene Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Postupajući po nalogu suda, tuženi organ je dana 08.12.2023. godine dostavio odgovor na tužbu i rešenje broj 01-02/181.6.7 14452/22 od 27.01.2023. godine, kojim je odlučeno o žalbi tužioca. Punomoćnik tužioca je postupio po nalogu suda i u prilogu podneska od 16.06.2025. godine dostavio overeno punomoćje za zastupanje stranke. Sudija izvestilac je u izjašnjenju povodom podnetog prigovora navela da će predmet biti rešen po redosledu, uz napomenu da ima veliki broj nerešenih predmeta. Navela je i da se radi o predmetu zbog ćutanja uprave, kao i da će, u skladu sa izgrađenim standardima Evropskog suda za ljudska prava navedenim u odluci Vrhovnog kasacionog suda Rž1 u 189/22 od 29.12.2022. godine, predmet rešavati po prioritetu i posebnom značaju za podnosioca, a ne po redosledu prijema.

Ožalbenim rešenjem odbijen je kao neosnovan prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda U 29041/22, sa obrazloženjem da je sud aktivno preduzimao radnje u prethodnom postupku kako bi stvorio procesne uslove za odlučivanje, pa se trajanje postupka u ovoj fazi ne može pripisati u krivicu sudu, niti se može smatrati da je od momenta podnošenja tužbe do podnošenja prigovora protekao neprimereno dug vremenski period koji bi doveo do povrede prava stranke na suđenje u razumnom roku. Posebno su uzeta u obzir opšta zapažanja Evropskog suda za ljudska prava, koja ukazuju da se u jednostavnim predmetima, u koje spada i predmet podnosioca prigovora, formiran po tužbi zbog ćutanja uprave, razumnim rokom smatra trajanje postupka do dve godine. Takođe, uvažena je i okolnost da je rad Upravnog suda bio redukovan zbog povećanog obima posla i pružanja zaštite izbornog prava povodom referenduma održanog u prvoj polovini 2022. godine radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije, kao i izbora za odbornike skupština jedinica lokalne samouprave, izbora za narodne poslanike i izbora za predsednika Republike, održanih 03.04.2022. godine i izbora za narodne poslanike održanih krajem 2023. godine, što takođe vodi do redukovanog i otežanog rada Upravnog suda, koji u izbornom postupku prednost daje rešavanju izbornih predmeta. Pored toga, ukazano je i da su, prema odredbi člana 177. stav 1. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09 ... 18/22), sudije su dužne da rešavaju predmete po redosledu njihovog prijema u sud, te da se ne radi o hitnom predmetu. Pored toga, tuženi organ je odlučio o podnetoj žalbi, čime je otklonjena neizvesnost podnosioca o ishodu postupka po žalbi, što je i bio razlog za pokretanje upravnog spora.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Polazeći od činjenica i okolnosti od značaja za donošenje odluke i specifičnosti činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari, Vrhovni sud nalazi da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U 29041/22, kao i da su navodi žalbe predlagača neosnovani. Predlagač svoje stanovište o povredi prava na suđenje u razumnom roku zasniva na trajanju upravnog spora i na nedovoljnoj aktivnosti Upravnog suda. Međutim, Vrhovni sud nalazi da se u konkretnom slučaju dužina postupka u periodu od podnošenja tužbe Upravnom sudu 13.07.2022. godine do podnošenja prigovora 05.09.2025. godine ne može smatrati povredom prava na suđenje u razumnom roku. Navedeni period nije pratila neaktivnost suda, jer su preduzete radnje radi stvaranja procesnih uslova za odlučivanje, pri čemu se ne radi o predmetu koji zahteva prioritet u rešavanju.

Pravilna je ocena Upravnog suda da je odlučivanjem tuženog o podnetoj žalbi otklonjena neizvesnost podnosioca o ishodu postupka po žalbi, što je i bio razlog za pokretanje upravnog spora.

Imajući napred navedeno u vidu, Vrhovni sud nalazi da je pravilna odluka o odbijanju prigovora radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U 29041/22, da su navodi žalbe neosnovani, pa je primenom člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u stavu prvom dispozitiva odbio žalbu predlagača.

Vrhovni sud je u stavu drugom dispozitiva, odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka primenom člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, shodnom primenom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer predlagač nije uspeo u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Sudija Jelena Ivanović, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba,

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković