Odbijanje žalbe zbog kratkog trajanja upravnog spora u jednoj instanci
Kratak pregled
Vrhovni sud je potvrdio rešenje kojim je odbijen prigovor za ubrzanje postupka podnet nakon devet meseci od tužbe. Sud je ocenio da ovaj period ne prelazi granice razumnog roka i da je sud bio aktivan.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rž1k, Rž1kp, Rž1g, Rž1r, Rž1gp, Rž1 u, Rž1up 387/2025
05.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, sudija Jelena Ivanović, u predmetu predlagača AA iz ..., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Upravnog suda R4 u 788/25 od 22.10.2025. godine, u predmetu zaštite prava na suđenje u razumnom roku, nakon sprovedenog ispitnog postupka, doneo je 05.12.2025. godine
R E Š E Nj E
ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Upravnog suda R4 u 788/25 od 22.10.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Predlagač je dana 13.11.2025. godine podneo žalbu Vrhovnom sudu preko Upravnog suda (primljenu u Vrhovnom sudu dana 27.11.2025. godine), protiv rešenja Upravnog suda R4 u 788/25 od 22.10.2025. godine, kojim je odbijen kao neosnovan njegov prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda Uću 384/25.
U žalbi je naveo da je tužbu zbog ćutanja uprave podneo 16.01.2025. godine, a prigovor radi ubrzavanja postupka 08.10.2025. godine, te da postoji neaktivnost suda u periodu od deset meseci u postupku koji je prema relevantnim zakonima hitan. Smatra neprihvatljivim da sud, ni nakon podnetog prigovora, nije preduzeo nijednu radnju, pa postavlja pitanje delotvornosti prigovora kao pravnog sredstva za ubrzavanje postupka. Ukazao je, zatim, da Upravni sud nije cenio činjenicu da je njegov zahtev podnet tuženom organu 2023. godine i da taj vremenski period od oko tri godine nije razmatrao, iako ocenu prigovora treba posmatrati u celini, odnosno od podnošenja zahteva tuženom organu pa do okončanja upravnog spora. Dalje je ukazao na povredu odredbe člana 9. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, a posledično i odredaba čl. 32. i 36. Ustava Republike Srbije. Zaključio je da u ožalbenom rešenju sud nije obrazložio nijedan od kriterijuma iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Predložio je da se usvoji žalba, preinači ožalbeno rešenje i utvrdi da je došlo do povrede njegovog prava na suđenje u razumnom roku, te naloži postupajućem sudiji da predmet reši u roku od 90 dana od prijema rešenja.
Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu odredaba čl. 16. i 18. i člana 20. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/15 i 92/23) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82, „Službeni glasnik RS“, br. 6/15), Vrhovni sud je ispitao pobijano rešenje primenom odredbe člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20, 10/23 – dr. zakon) i zaključio da je žalba neosnovana.
O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može Godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da, pored njega, vode postupak i odlučuju po žalbama.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.
Iz spisa predmeta Upravnog suda R4 u 788/25 i U ću 384/25 proizlazi da je predlagač dana 15.01.2025. godine podneo tužbu Upravnom sudu protiv tuženog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, zbog ćutanja uprave, odnosno nedonošenja rešenje po njegovoj žalbi od 26.06.2024. godine, izjavljenoj na odgovor broj .. „AIR SERBIA“ a.d. Beograd od 18.06.2024. godine. Tuženi organ nije postupio po zahtevu suda za dostavu spisa i odgovora na tužbu od 04.02.2025. godine, koji je prema dostavnici u spisima primio dana 07.02.2025. godine.
Ožalbenim rešenjem odbijen je kao neosnovan prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda U ću 384/25, sa obrazloženjem da je u konkretnom slučaju od dana podnošenja tužbe do dana podnošenja prigovora protekao period od 9 meseci, te da ne postoji razlog koji bi, eventualno, ukazivao na potrebu odstupanja od pravnog standarda ustanovljenog u praksi Evropskog suda za ljudska prava, a prihvaćenog i u praksi sudova Republike Srbije, po kojoj do povrede prava na suđenje u razumnom roku dolazi kada postupak traje duže od tri godine u jednoj instanci, pet godina u dve instance i šest godina ukoliko ima mesta trostepenom odlučivanju. Sledom toga, ocenjeno je da u konkretnom slučaju nisu protekli prihvaćeni rokovi usled čijeg proteka bi eventualno moglo da dođe do povrede prava podnosioca na suđenje u razumnom roku. Posebno je, pri tom, uzeta u obzir okolnost da je sud preduzimao radnje u prethodnom postupku kako bi stvorio procesne uslove za odlučivanje, budući da je tužbu bez odlaganja poslao na odgovor tuženom organu.
Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.
Polazeći od činjenica i okolnosti od značaja za donošenje odluke i specifičnosti činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari, Vrhovni sud nalazi da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu U ću 384/25, kao i to da su navodi žalbe predlagača neosnovani.
Naime, pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku moraju biti uvažene sve okolnosti predmetnog slučaja. Predlagač svoje stanovište o povredi prava na suđenje u razumnom roku zasniva na neaktivnosti Upravnog suda i na dugom trajanju upravnog spora i upravnog postupka, kao celine. Međutim, Vrhovni sud nalazi da iako je postupak pred organom uprave integralni deo odlučivanja u upravnoj stvari, Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pre svega se ostvaruje zaštita prava na suđenje u razumnom roku u sudskom postupku. U konkretnom slučaju, Upravni sud je preduzeo radnju, zahtevom tuženom organu za dostavu spisa i odgovora na tužbu od 04.02.2025. godine, u cilju stvaranja procesnih pretpostavki za odlučivanje po podnetoj tužbi, a trajanje postupka, računajući od podnošenja tužbe Upravnom sudu dana 15.01.2025. godine do podnošenja prigovora 08.10.2025. godine, ne može se smatrati povredom prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, ne radi se o predmetu koji je po zakonu „naročito hitan“ ili koji bi s obzirom na značaj koji ima za podnosioca zahtevao prioritetno rešavanje.
Imajući sve napred navedeno u vidu, Vrhovni sud nalazi da je Upravni sud pravilno odbio prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U ću 384/25, da su navodi žalbe neosnovani, pa je primenom člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odbio žalbu predlagača u dispozitivu.
Sudija
Jelena Ivanović, s.r.
Pouka o pravnom leku:
Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković