Potvrda rešenja o odbijanju prigovora za ubrzanje upravnog spora

O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može Godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da, pored njega, vode postupak i odlučuju po žalbama.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta Upravnog suda R4 u 767/25 i U ću 13810/24 proizlazi da je predlagač dana 26.06.2024. godine podneo tužbu Upravnom sudu protiv tužene Vlade Republike Srbije, Kancelarije za Kosovo i Metohiju, zbog ćutanja uprave, odnosno nepostupanja tuženog organa po njegovom zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja od 25.03.2024. godine. Po nalogu suda za dostavu spisa i odgovora na tužbu od 02.07.2024. godine, tuženi organ je odgovorio dopisom primljenim u Upravnom sudu dana 24.07.2024. godine.

Ožalbenim rešenjem odbijen je kao neosnovan prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda U ću 13810/24, sa obrazloženjem da je u konkretnom slučaju od dana podnošenja tužbe do dana podnošenja prigovora protekao period od 15 meseci, te da ne postoji razlog koji bi, eventualno, ukazivao na potrebu odstupanja od pravnog standarda ustanovljenog u praksi Evropskog suda za ljudska prava, a prihvaćenog i u praksi sudova Republike Srbije, po kojoj do povrede prava na suđenje u razumnom roku dolazi kada postupak traje duže od tri godine u jednoj instanci, pet godina u dve instance i šest godina ukoliko ima mesta trostepenom odlučivanju. Sledom toga, ocenjeno je da u konkretnom slučaju nisu protekli prihvaćeni rokovi usled čijeg proteka bi eventualno moglo da dođe do povrede prava podnosioca na suđenje u razumnom roku. Posebno je, pri tom, uzeta u obzir okolnost da je sud preduzimao radnje u prethodnom postupku kako bi stvorio procesne uslove za odlučivanje, budući da je tužbu bez odlaganja poslao na odgovor tuženom organu.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Polazeći od činjenica i okolnosti od značaja za donošenje odluke i specifičnosti činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari, Vrhovni sud nalazi da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu U ću 13810/24, kao i to da su navodi žalbe predlagača neosnovani.

Naime, pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku moraju biti uvažene sve okolnosti predmetnog slučaja. Predlagač svoje stanovište o povredi prava na suđenje u razumnom roku zasniva na neaktivnosti Upravnog suda i na dugom trajanju upravnog spora i upravnog postupka, kao celine. Međutim, Vrhovni sud nalazi da iako je postupak pred organom uprave integralni deo odlučivanja u upravnoj stvari, Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pre svega se ostvaruje zaštita prava na suđenje u razumnom roku u sudskom postupku. U konkretnom slučaju, Upravni sud je preduzeo radnju, zahtevom tuženom organu za dostavu spisa i odgovora na tužbu od 02.07.2024. godine, u cilju stvaranja procesnih pretpostavki za odlučivanje po podnetoj tužbi, a trajanje postupka, računajući od podnošenja tužbe Upravnom sudu dana 26.06.2024. godine do podnošenja prigovora 02.10.2025. godine, ne može se smatrati povredom prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, ne radi se o predmetu koji je po zakonu „naročito hitan“ ili koji bi s obzirom na značaj koji ima za podnosioca zahtevao prioritetno rešavanje.

Imajući sve napred navedeno u vidu, Vrhovni sud nalazi da je Upravni sud pravilno odbio prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U ću 13810/24, da su navodi žalbe neosnovani, pa je primenom člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odbio žalbu predlagača u dispozitivu.

Sudija

Jelena Ivanović, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba,

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković