Odluka Vrhovnog suda o neosnovanosti žalbe u predmetu zaštite prava

O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može Godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da, pored njega, vode postupak i odlučuju po žalbama.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta Upravnog suda R4 u 760/25 i U 9290/23, proizlazi da je predlagač dana 06.09.2023. godine podneo Upravnom sudu tužbu radi poništaja rešenja tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Direkcije fonda sa sedištem u Beogradu, 01-02/181.6.3 9208/21 od 28.04.2023. godine, kojim je odbijena njegova žalba izjavljena na privremeno rešenje prvostepenog organa od 31.05.2021. godine, o priznavanju prava na prevremenu starosnu penziju. Tuženi organ nije postupio po nalozima suda od 21.11.2023. godine i 19.08.2025. godine, za dostavu odgovora na tužbu i spisa predmeta, koje je uredno primio. Navedeni nalog ponovljen je i dana 09.10.2025. godine, koji je tuženi, takođe, uredno primio. Sudija izvestilac je u izjašnjenju povodom podnetog prigovora navela da će predmet biti rešen nakon dostave spisa predmeta od strane tuženog, odnosno nakon zakazivanja rasprave, ukoliko spisi ne budu dostavljeni.

Ožalbenim rešenjem odbijen je kao neosnovan prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda U 9290/23, sa obrazloženjem da je sud aktivno preduzimao radnje u prethodnom postupku kako bi stvorio procesne uslove za odlučivanje, pa se trajanje postupka u ovoj fazi ne može pripisati u krivicu sudu, niti se može smatrati da je od momenta podnošenja tužbe do podnošenja prigovora protekao neprimereno dug vremenski period koji bi doveo do povrede prava stranke na suđenje u razumnom roku. Upravni sud je imao u vidu i da su Odlukom Predsednika Republike Srbije PR broj 163 od 01.11.2023. godine raspisani izbori za narodne poslanike, koji su održani 17.12.2023. godine, što takođe vodi do redukovanog i otežanog rada Upravnog suda, koji u izbornom postupku prednost daje rešavanju izbornih predmeta, kao i da su, prema odredbi člana 177. stav 1. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09 ... 18/22), sudije su dužne da rešavaju predmete po redosledu njihovog prijema u sud.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Polazeći od činjenica i okolnosti od značaja za donošenje odluke i specifičnosti činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari, Vrhovni sud nalazi da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U 9290/23, kao i da su navodi žalbe predlagača neosnovani. Predlagač svoje stanovište o povredi prava na suđenje u razumnom roku zasniva na trajanju upravnog spora i na nedovoljnoj aktivnosti Upravnog suda. Međutim, Vrhovni sud nalazi da se u konkretnom slučaju dužina postupka u periodu od podnošenja tužbe Upravnom sudu 06.09.2023. godine do podnošenja prigovora 29.09.2025. godine ne može smatrati povredom prava na suđenje u razumnom roku. Navedeni period nije pratila neaktivnost suda, jer su preduzete radnje radi stvaranja procesnih uslova za odlučivanje, pri čemu se ne radi o predmetu koji zahteva prioritet u rešavanju.

Imajući napred navedeno u vidu, Vrhovni sud nalazi da je pravilna odluka o odbijanju prigovora radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U 9290/23, da su navodi žalbe neosnovani, pa je primenom člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u stavu prvom dispozitiva odbio žalbu predlagača.

Vrhovni sud je u stavu drugom dispozitiva, odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka primenom člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, shodnom primenom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer predlagač nije uspeo u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Sudija Jelena Ivanović, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba,

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković