Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o žalbi u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž1k, Rž1kp, Rž1g, Rž1r, Rž1gp, Rž1 u, Rž1up 4/2021
28.05.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, sudija Tatjana Matković Stefanović, u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku predlagača Preduzeće za informisanje i trgovinu Radio televizija Mega – iz Inđije, čiji je punomoćnik Dragan Jasika, advokat iz ..., postupajući po žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 p 5/21 od 25.03.2021. godine, doneo je dana 28.05.2021. godine, bez ispitnog postupka

R E Š E Nj E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i potvrđuje rešenje Privrednog apelacionog suda R4 p 5/21 od 25.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 p 5/21 od 25.03.2021. godine odbijen je prigovor radi ubrzanja postupka predlagača sa zahtevom da se utvrdi povreda zahteva na suđenje u razumnom roku u predmetu istog suda Pž 992/20 i naloži sudiji preudzimanje procesnih radnji koje delotvorno ubrzavaju postupak. Odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

Protiv navedenog rešenja predlagač je blagovremeno podneo žalbu, zbog bitne povrede parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa zahtevom da se ožalbeno rešenje preinači i uvaži prigovor predlagača. Troškove je tražio.

Ispitujući pobijano rešenje na osnovu člana 16. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 14/2015) odlučeno je da žalba nije osnovana.

O žalbi je odlučivao sudija određen godišnjim rasporedom u smislu člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Privredni apelacioni sud je utvrdio da je predlagač kao tužilac podneo dana 13.05.2019. godine tužbu protiv Opštine Inđija iz Inđije, radi isplate iznosa od 250.000,00 dinara na ime izvršenih obaveza po zaključenom ugovoru o sufinansiranju projekta u oblasti javnog informisanja, a zbog neizmirenja ugovorne obaveze. Prvostepeni sud je održao tri ročišta, glavnu raspravu zaključio 16.12.2019. godine i presudom P 105/19 od navedenog datuma usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog na isplatu tuženog iznosa sa pripadajućom zateznom kamatom i troškovima parničnog postupka. Protiv prvostepene presude tuženi je izjavio žalbu 03.02.2020. godine. Spisi su dostavljeni Privrednom apelacionom sudu na postupak po žalbi dana 24.02.2020. godine. Predmet Pž 992/20 nije obuhvaćen programom rešavanja starih predmeta, ne spada u grupu starijih predmeta od 5 godina i 74 je po redosledu rešavanja predmeta kojim je zadužen sudija izvestilac.

Polazeće od utvrđenog činjeničnog stanja, a imajući u vidu merila predviđena članom 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Privredni apelacioni sud je našao da u konkretnom slučaju predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega. Imajući u vidu citirane odredbe i predlagač je imao Ustavom zajemčeno pravo da se o njegovom zahtevu reši na navedeni način.

U žalbi predlagač ukazuje da se radi o jednostavnom sporu koji je prvostepeni sud u vrlo kratkom roku rešio i presudio, a o izjavljenoj žalbi sud treba da zauzme stav prilikom odlučivanja da li je osnovana ili neosnovana žalba, jer se radi o primeni materijalnog prava, pri čemu je drugostepeni sud dužan da posebno poštuje procesna prava i obaveze u smislu člana 383. stav 2. ZPP pri čemu se navedeni rok arbitrarno tumači od strane Privrednog apelacionog suda u Beogradu.

Ceneći ove žalbene navode koji ukazuju da je Privredni apelacioni sud bio dužan da u roku od 9 meseci postupi po žalbi, Vrhovni kasacioni sud nalazi da isti nisu osnovani. Navedeni rok predviđen članom 383. stav 2. ZPP po svojoj prirodi je instruktivni rok za sud koji je sud dužan da poštuje uz poštovanje i redosleda pri odlučivanju, kao i davanju prednosti hitnim predmetima što ima za posledicu da nepoštovanje navedenog roka ne dovodi do posledica koje bi uslovile drugačiju ocenu osnovanosti prigovora radi ubrzanja postupka u konkretnom predmetu. Posledica nepoštovanja instruktivnih rokova ne vodi automatskih do utvrđivanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu je utvrđeno da postupajući sudija izvestilac postupa u skladu sa pravilima o redosledu rešavanja predmeta, kao i da ne proizlazi da se radi o hitnom predmetu koji ima prioritet u postupanju, pa sama činjenica da žalbeni postupak traje od 24.02.2020. godine ne utiče na pravilnost zaključka nižestepenog suda da podnosiocu nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, pri čemu ukupna dužina trajanja postupka do momenta podnošenja prigovora prvostepenog i drugostepenog je oko godinu dana i 10 meseci.

Na osnovu gore navedenog, primenom člana 18. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci rešenja.