Potvrđivanje rešenja kojim se odbija prigovor za suđenje u roku

Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu odredaba čl. 16, 18. i 20. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ 40/15 i 92/23) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ 25/82, „Službeni glasnik RS“ 6/15 i 14/22), Vrhovni sud je ispitao pobijano rešenje primenom odredbe člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11... 10/23) i zaključio da je žalba neosnovana.

O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može Godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da, pored njega, vode postupak i odlučuju po žalbama.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta Upravnog suda R4 u 703/25 i U ću 44821/23 proizlazi da je predlagač dana 22.08.2023. godine podneo Upravnom sudu tužbu protiv tuženog Republičkog geodetskog zavoda, zbog ćutanja uprave. Rešenjem Upravnog suda od 06.12.2023. godine je naloženo podnosiocu tužbe, advokatu Adrijani Đinđić iz …, da dostavi sudu overeno punomoćje za zastupanje tužioca, po kom je postupljeno dana 16.10.2024. godine. Tuženi organ nije postupio po zahtevu suda od 21.10.2024. godine za dostavu spisa i odgovora na tužbu, koji je prema dostavnici u spisima primio 27.11.2024. godine, a ni po ponovljenom zahtevu suda od 25.09.2025. godine, koji mu je, prema dostavnici u spisima, uručen dana 26.09.2025. godine. Upravni spor je okončan presudom 21 U ću 44821/23 od 04.12.2025. godine, koja je ekspedovana iz suda dana 12.12.2025. godine.

Ožalbenim rešenjem odbijen je kao neosnovan prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda U ću 44821/23, sa obrazloženjem da je sud aktivno preduzimao radnje u prethodnom postupku kako bi stvorio procesne uslove za odlučivanje u ovoj upravnoj stvari. Posebno su uzeta u obzir opšta zapažanja Evropskog suda za ljudska prava, koja ukazuju da se u jednostavnim predmetima, u koje spada i predmet podnosioca prigovora, formiran po tužbi zbog ćutanja uprave, razumnim rokom smatra trajanje postupka do dve godine. Međutim, kako Evropski sud za ljudska prava nije definisao isključiva pravila u pogledu rokova koja bi precizno odredila koliko treba da traje sudski postupak da bi se smatralo da je okončan u razumnom roku, Upravni sud je polazeći od činjenice da je pravna sigurnost imperativ koji zahteva da suđenja ne traju duže nego što je optimalno potrebno, ali da kratki rokovi nisu uvek garancija dobre pravde, već da načelo dobrog vršenja pravde ima veći domet od načela razumnog roka, što može opravdati izbor manje brzih, ali pravednijih postupaka, ocenio da se trajanje postupka u konkretnom slučaju ne može smatrati povredom prava na suđenje u razumnom roku. Imao je u vidu i propisano odredbama člana 177. st 1. i 2. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09 ... 18/22).

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Polazeći od činjenica i okolnosti od značaja za donošenje odluke i specifičnosti činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari, Vrhovni sud nalazi da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U ću 44821/23, kao i da su navodi žalbe predlagača neosnovani. Predlagač svoje stanovište o povredi prava na suđenje u razumnom roku zasniva na trajanju upravnog spora i na nedovoljnoj aktivnosti Upravnog suda. Međutim, Vrhovni sud nalazi da se u konkretnom slučaju dužina postupka u periodu od podnošenja tužbe Upravnom sudu 22.08.2023. godine do podnošenja prigovora 12.09.2025. godine ne može smatrati povredom prava na suđenje u razumnom roku. Navedeni period nije pratila neaktivnost suda, jer su preduzete radnje radi stvaranja procesnih uslova za odlučivanje, a ne radi se o predmetu koji zahteva hitnost u rešavanju. Pri tom, rad Upravnog suda je bio redukovan i otežan u periodu po raspisivanju izbora za narodne poslanike 01. novembra 2023. godine, koji su održani 17.12.2023. godine. Konačno, neizvesnost predlagača o ishodu postupka po tužbi je otklonjena donošenjem presude U ću 44821/23 od 04.12.2025. godine, koja je ekspedovana iz Upravnog suda dana 12.12.2025. godine.

Imajući napred navedeno u vidu, Vrhovni sud nalazi da je pravilna odluka o odbijanju prigovora radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U ću 44821/23, da su navodi žalbe neosnovani, pa je primenom člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u stavu prvom dispozitiva odbio žalbu predlagača.

Vrhovni sud je u stavu drugom dispozitiva, odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka primenom člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, shodnom primenom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer predlagač nije uspeo u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Sudija

Jelena Ivanović, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba,

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković