Odbijanje žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rž1k, Rž1kp, Rž1g, Rž1r, Rž1gp, Rž1 u, Rž1up 404/2025
15.12.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, sudija Jelena Ivanović, u predmetu predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Radojković, advokat iz ..., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Upravnog suda R4 u 673/25 od 13.11.2025. godine, u predmetu zaštite prava na suđenje u razumnom roku, doneo je dana 15.12.2025. godine, nakon sprovedenog ispitnog postupka

R E Š E Nj E

ODBIJA SE žalba predlagača i potvrđuje rešenje Upravnog suda R4 u 673/25 od 13.11.2025. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač je dana 01.12.2025. godine podneo Vrhovnom sudu žalbu, preko Upravnog suda (primljenu u Vrhovnom sudu 05.12.2025. godine), protiv rešenja Upravnog suda R4 u 673/25 od 13.11.2025. godine, kojim je odbijen kao neosnovan njegov prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda U ću 43450/23 i odbijen zahtev podnosioca prigovora za naknadu troškova postupka.

U žalbi je naveo da, iako je od dana prijema tužbe u sudu proteklo 27 meseci, predmet je neaktivan i sud neblagovremeno sprovodi propisane procesne radnje. Ukazje da je punomoćnik tužioca postupio po nalogu suda i dostavio overeno punomoćje za njegovo zastupanje, ali da sud propušta da postupi u skladu sa svojim ovlašćenjima propisanim članom 30. Zakona o upravnim sporovima. Smatra da predmet nije činjenično i pravno složen, te da je kašnjenje u procesnim radnjama prouzrokovano neaktivnošću Upravnog suda, a ne ponašanjem tužioca ili delimičnim ponašanjem tužene. Predlaže da Vrhovni sud usvoji žalbu, preinači rešenje Upravnog suda R4 u 673/25 od 13.11.2025. godine tako što će usvojiti prigovor predlagača i utvrditi da je postupanjem u predmetu Upravnog suda U ću 43450/23 povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku, te naložiti postupajućem sudiji u navedenom predmetu da u roku od 30 dana od dana prijema tog rešenja sprovede potrebne procesne radnje radi rešavanja ove pravne stvari. Troškove traži.

Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu odredaba čl. 16, 18. i 20. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ 40/15 i 92/23) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ 25/82, „Službeni glasnik RS“ 6/15 i 14/22), Vrhovni sud je ispitao pobijano rešenje primenom odredbe člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11... 10/23) i zaključio da je žalba neosnovana.

O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može Godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da, pored njega, vode postupak i odlučuju po žalbama.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta Upravnog suda R4 u 673/25 i U ću 43450/23, proizlazi da je predlagač dana 12.08.2023. godine podneo Upravnom sudu tužbu protiv tuženog Republičkog geodetskog zavoda zbog neodlučivanja po njegovoj žalbi od 25.05.2023. godine izjavljenoj protiv rešenja prvostepenog organa od 18.05.2023. godine. Postupajući po nalogu suda od 07.12.2023. godine, tuženi organ je dana 10.06.2024. godine dostavio odgovor na tužbu i rešenje 06 broj 952-02-23-3969/2023 od 27.05.2024. godine, kojim je odlučeno o žalbi tužioca. Punomoćnik tužioca je postupio po nalozima suda i u prilogu podneska od 28.07.2025. godine dostavio overeno punomoćje za zastupanje stranke, a u prilogu podneska od 06.11.2025. godine izjašnjenje u skladu sa članom 29. Zakona o upravnim sporovima. Sudija izvestilac je dostavila izjašnjenje na navode prigovora.

Ožalbenim rešenjem odbijen je kao neosnovan prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda U ću 43450/23, sa obrazloženjem da je sud aktivno preduzimao radnje u prethodnom postupku kako bi stvorio procesne uslove za odlučivanje, pa se trajanje postupka u ovoj fazi ne može pripisati u isključivu odgovornost suda, niti se može smatrati da je od momenta podnošenja tužbe do podnošenja prigovora protekao neprimereno dug vremenski period koji bi doveo do povrede prava stranke na suđenje u razumnom roku. Posebno su uzeta u obzir opšta zapažanja Evropskog suda za ljudska prava, koja ukazuju da se u jednostavnim predmetima, u koje spada i predmet podnosioca prigovora, formiran po tužbi zbog ćutanja uprave, razumnim rokom smatra trajanje postupka do dve godine. Pored toga, ukazano je i da su, prema odredbi člana 177. st. 1. i 2. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09 ... 18/22), sudije su dužne da rešavaju predmete po redosledu njihovog prijema u sud, kao i da se prvenstveno uzimaju u rad predmeti koji se po zakonu smatraju naročito hitnim ili hitnim, a zatim predmeti koji zbog okolnosti slučaja zahtevaju hitno postpanje.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Polazeći od činjenica i okolnosti od značaja za donošenje odluke i specifičnosti činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari, Vrhovni sud nalazi da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U ću 43450/23, kao i da su navodi žalbe predlagača neosnovani. Predlagač svoje stanovište o povredi prava na suđenje u razumnom roku zasniva na trajanju upravnog spora i na nedovoljnoj aktivnosti Upravnog suda. Međutim, Vrhovni sud nalazi da se u konkretnom slučaju dužina postupka u periodu od podnošenja tužbe Upravnom sudu 12.08.2023. godine do podnošenja prigovora 10.09.2025. godine ne može smatrati povredom prava na suđenje u razumnom roku. Navedeni period nije pratila neaktivnost suda, jer su preduzete radnje radi stvaranja procesnih uslova za odlučivanje, pri čemu se ne radi o predmetu koji zahteva prioritet u rešavanju.

Imajući napred navedeno u vidu, Vrhovni sud nalazi da je pravilna odluka o odbijanju prigovora radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U ću 43450/23, da su navodi žalbe neosnovani, pa je primenom člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u stavu prvom dispozitiva odbio žalbu predlagača.

Vrhovni sud je u stavu drugom dispozitiva, odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka primenom člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, shodnom primenom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer predlagač nije uspeo u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.