Odbijanje žalbe radi ubrzavanja postupka pred Upravnim sudom Srbije

Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu odredaba čl. 16, 18. i 20. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ 40/15 i 92/23) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ 25/82, „Službeni glasnik RS“ 6/15 i 14/22), Vrhovni sud je ispitao pobijano rešenje primenom odredbe člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11... 10/23) i zaključio da je žalba neosnovana.

O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može Godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da, pored njega, vode postupak i odlučuju po žalbama.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta Upravnog suda R4 u 756/25 i U ću 40332/23 proizlazi da je predlagač dana 29.07.2023. godine podnela Upravnom sudu tužbu protiv tuženog Republičkog geodetskoga zavoda, zbog ćutanja uprave, odnosno nedonošenja rešenja po njenoj žalbi od 11.05.2023. godine izjavljenoj protiv rešenja prvostepenog organa od 04.05.2023. godine.

Postupajući po nalogu Upravnog suda od 10.11.2023. godine, punomoćnik tužilje je u prilogu podneska od 22.08.2025. godine, dostavio original overenog punomoćja za zastupanje stranke. Tuženi nije postupio po nalogu suda od 21.02.2025. godine za dostavu odgovora na tužbu i spisa predmeta, kao ni po ponovljenom nalogu od 31.03.2025. godine. Sudija izvestilac je, u izjašnjenju povodom podnetog prigovora, navela da će predmet biti rešen nakon postupanj tuženog organa po nalogu suda.

Ožalbenim rešenjem odbijen je kao neosnovan prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda U ću 40332/23, sa obrazloženjem da je Upravni sud preduzimao radnje u cilju stvaranja procesnih uslova za odlučivanje, te da se ne može smatrati da je od dana podnošenja tužbe do dana podnošenja prigovora protekao neprimereno dug vremenski period koji bi doveo do povrde prava stranke na suđenje u razumnom roku. Posebno su uzeta u obzir opšta zapažanja Evropskog suda za ljudska prava, koja ukazuju da se u jednostavnim predmetima, u koje spada i predmet podnosioca prigovora, formiran po tužbi zbog ćutanja uprave, razumnim rokom smatra trajanje postupka do dve godine. Pored toga, ukazano je i da su, prema odredbi člana 177. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09 ... 18/22), sudije su dužne da rešavaju predmete po redosledu njihovog prijema u sud, pri čemu se prvenstveno uzimaju u rad predmeti koji se po zakonu smatraju naročitno hitnim i li hitni, a zatim predmeti koji zbog okolnosti slučaja zahtevaju hitno postupanje.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Polazeći od činjenica i okolnosti od značaja za donošenje odluke i specifičnosti činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari, Vrhovni sud nalazi da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U ću 40332/23, kao i da su navodi žalbe predlagača neosnovani. Predlagač svoje stanovište o povredi prava na suđenje u razumnom roku zasniva na trajanju upravnog spora i na nedovoljnoj aktivnosti Upravnog suda. Međutim, Vrhovni sud nalazi da se u konkretnom slučaju dužina postupka u periodu od podnošenja tužbe Upravnom sudu 29.07.2024. godine do podnošenja prigovora 26.09.2025. godine ne može smatrati povredom prava na suđenje u razumnom roku. Navedeni period nije pratila neaktivnost suda, jer su preduzete radnje radi stvaranja procesnih uslova za odlučivanje, pri čemu se ne radi o predmetu koji zahteva prioritet u rešavanju.

Imajući napred navedeno u vidu, Vrhovni sud nalazi da je pravilna odluka o odbijanju prigovora radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U ću 40332/23, da su navodi žalbe neosnovani, pa je primenom člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u stavu prvom dispozitiva odbio žalbu predlagača.

Vrhovni sud je u stavu drugom dispozitiva, odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka primenom člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, shodnom primenom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer predlagač nije uspela u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Sudija

Jelena Ivanović, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba,

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković