Odbijena žalba zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Iz spisa predmeta Upravnog suda R4 u 114/21 i U 20866/2019 proizlazi da je predlagač 15.03.2021. godine predsedniku Upravnog suda podneo „Predlog“, kojim je tražio donošenje odluke o povredi prava na suđenje u razumnom roku u predmetu U 20866/19 po tužbi podnetoj 28.12.2019. godine. Ožalbenim rešenjem R4 u 114/21 od 13.05.2021. godine odbijen je prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda U 20866/19, kao neosnovan, sa obrazloženjem da je tužba podneta 28.12.2019. godine i da celokupno trajanje postupka ne prelazi okvire postupanja u razumnom roku, a da su sudije dužne da predmete rešavaju po redosledu njihovog prijema u skladu sa obavezom propisanom članom 177. Sudskog poslovnika. Sud je posebno imao u vidu da je postupanje sudija po predmetima bilo otežano u većem delu 2020. godine, s obzirom na vanredno stanje koje je bilo proglašeno na teritoriji Republike Srbije u periodu od 15.03. do 06.05.2020. godine, kao i činjenicu da je od 11.05.2020. godine u Upravnom sudu primljen veliki broj žalbi radi zaštite izbornog prava za čije rešavanje je propisan rok od 48 časova, pa nije bilo objektivnih mogućnosti za postupanje u predmetu U 20866/19.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ožalbenim rešenjem nisu prekoračena ovlašćenja za postupanje po podnesku predlagača od 15.03.2021. godine, kao što se neosnovano navodi u žalbi. Naime, tim podneskom predlagač je zahtevao od predsednika Upravnog suda da donese odluku o povredi prava na suđenje u razumnom roku u predmetu U 20866/19. Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kao pravno sredstvo kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, propisan je prigovor radi ubrzavanja postupka (član 3. stav 1. tačka 1), dok predlog nije zakonom predviđeno pravno sredstvo za zaštitu ovog prava. Postupajući po predlogu AA kao po prigovoru radi ubrzavanja postupka, Upravni sud ne samo da nije prekoračio svoja ovlašćenja, već je predlagaču omogućio da koristi jedino pravno sredstvo za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koje je u ovoj situaciji moguće.

Polazeći od činjenica i okolnosti ovog slučaja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U 20866/19. Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata razloge iz obrazloženja ožalbenog rešenja zbog kojih je Upravni sud našao da u predmetnom postupku nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku.

Vrhovni kasacioni sud smatra da nesumnjivo postoji interes predlagača da o njegovoj tužbi bude odlučeno za što kraće vreme jer se radi o sporu koji se odnosi na priznavanje prava na starosnu penziju. Tužbom se osporava rešenje Republipkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje od 03.09.2019. godine kojim je prekinut postupak po zahtevu AA za priznavanje prava na starosnu penziju dok se kao prethodno ne reši pitanje pribavljanja uverenja o plaćenim doprinosima po osnovu obavljanja poljoprivredne delatnosti za period od 01.01.1986. do 26.09.2018. godine. Predlagač je uz tužbu za pokretanje upravnog spora dostavio uverenje Poreske uprave – Filijale Vranje od 19.12.2019. godine o delimičnom izmirenju obaveza po osnovu doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za sporni period. Dostavljanje ovog uverenja Republičkom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja omogućilo bi nastavak postupka rešavanja zahteva predlagača za ostvarivanje prava na starosnu penziju i izbeglo bi se nepotrebno vođenje postupka po žalbi protiv rešenja o prekidu postupka i po tužbi u upravnom sporu u predmetu U 20866/19. Prema stanovištu Evropskog suda za ljudska prava, podnosilac predstavke je dužan da pokaže marljivost u poštovanju i izvršavanju proceduralnih zahteva koji su relevantni, da se uzdrži od bilo kakvih taktika odlaganja, kao i da iskoristi mogućnosti koje su mu pružene domaćim pravom za skraćivanje postupka (standard izražen u stavu 35. presude od 07. jula 1989. godine u predmetu Union Alimentaria Sanders S.A. protiv Španije, broj predstavke 11681/85). U ovom slučaju predlagač očigledno nije iskoristio mogućnosti za ubrzanje postupka odlučivanja o njegovom zahtevu za priznavanje prava na starosnu penziju, te je na taj način doprineo dužem trajanju postupka.

Zbog svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odbio žalbu predlagača.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić