Odbacivanje ustavne žalbe oštećenih kao tužilaca u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu oštećenih kao tužilaca, koji su osporavali rešenja o odbijanju zahteva za sprovođenje istrage. Sud je zauzeo stav da pravo na pravično suđenje u krivičnom postupku prvenstveno pripada okrivljenom, a ne tužiocima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Kajona, Vida Vidovića, Dragutina Subotića i Zore Panić, svih iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. marta 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Miroslava Kajona, Vida Vidovića, Dragutina Subotića i Zore Panić izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 2018/09 od 22. oktobra 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Kv. 1268/08 od 7. maja 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vid Vidović, Dragutin Subotić i Zora Panić, svi iz Novog Sada, su 31. decembra 2009. godine, preko punomoćnika Miroslava Kajona, advokata iz Novog Sada, i Miroslav Kajon iz Novog Sada u svoje ime, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 2018/09 od 22. oktobra 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Kv. 1268/08 od 7. maja 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih čl. 32. i 36. Ustava Republike Srbije. Predložili su da Ustavni sud poništi osporena rešenja i da ''naloži Okružnom sudu u Novom Sadu u postupku Kv. 1268/08 ponovno odlučivanje po neslaganju istražnog sudije posl. br. Ki. 50/08 od 30/12/08''.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije je utvrđeno da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava ili slobode čija se zaštita traži u postupku pred Ustavnim sudom povređena ili uskraćena licu koje podnosi ustavnu žalbu, kao i da se ustavna žalba mora zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se potvrđuju navodi o povredi ili uskraćivanju označenog ustavnog prava ili slobode.

3. Ustavni sud je u sprovednom prethodnom postupku utvrdio da se podnosioci ustavne žalbe Ustavnom sudu obraćaju u svojstvu oštećenih kao tužilaca u krivičnom postupku u kome su donete osporene odluke. Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž. 2018/09 od 22. oktobra 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba oštećenih kao tužilaca – ovde podnosilaca ustavne žalbe protiv rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Kv. 1268/08 od 7. maja 2009. godine, kojim je odlučeno da nema mesta sprovođenju istrage protiv J.S.D. zbog krivičnog dela neizvršenje sudske odluke iz člana 340. Krivičnog zakonika, u sticaju sa krivičnim delom kršenje zakona od strane sudije iz člana 360. Krivičnog zakonika i krivičnim delom povrede ravnopravnosti iz člana 128. Krivičnog zakonika i protiv N.Š. zbog krivičnog dela neizvršenje sudske odluke iz člana 340. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom povrede ravnopravnosti iz člana 128. Krivičnog zakonika, po zahtevu za sprovođenje istrage oštećenih kao tužilaca – ovde podnosilaca ustavne žalbe. Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da se njome, u suštini, ukazuje da je osporenim rešenjima povređeno pravo podnosiocima ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno članom 32. Ustava. U odnosu na istaknutu povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa sadržinom tog Ustavom zajemčenog prava.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Kako se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se nekom licu stavljaju na teret, to se, po oceni Ustavnog suda, Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje garantuje u krivičnom postupku pre svega okrivljenom, odnosno optuženom licu. Imajući u vidu svrhu vođenja krivičnog pstupka propisanu odredbom člana 1. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), Ustavni sud je zauzeo stav da oštećeni kao tužilac, kao ni privatni tužilac, a ni sam javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, nemaju ni zakonom, ni Ustavom zajemčeno pravo da lice koje je okrivljeno bude i osuđeno. Stoga se oštećeni kao tužioci ne mogu pozivati na to da im je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije kojim su odbijene kao neosnovane žalbe oštećenih kao tužilaca-podnosilaca ustavne žalbe izjavljene protiv rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Kv. 1268/08 od 7. maja 2009. godine, a kojim je po zahtevu ovde podnosilaca ustavne žalbe odlučeno da nema mesta sprovođenju istrage protiv osumnjičenih, povređeno pravo na pravično suđenje.

Kako podnosioci ustavne žalbe u konkretnom slučaju ne navode druge razloge za povredu prava na pravično suđenje, već ističu samo svoj interes da lica protiv kojih je vođen krivični postupak budu osuđena, kao i da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavopravni razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom prava na jednaku zaštitu prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe oštećenih kao tužilaca u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti