Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv poreskih rešenja
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Poreske uprave i presude Upravnog suda. Navodi žalbe o povredi prava na pravično suđenje su neosnovani, a pozivanje na povredu prava na imovinu je preuranjeno (ratione materiae).
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-10/2011
29.09.2011.
Beograd
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Milan Stanić, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Njegovana Živkovića iz Pirota, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. septembra 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Njegovana Živkovića izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Niš – Filijala Pirot broj 47-001108/2008-0079-010 od 13. januara 2009. godine, rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije-Poreska uprava-Direktor Regionalnog centra Niš broj 413-45-09 T od 9. marta 2009. godine i presude Upravnog suda U. 8998/10 (2009) od 19. novembra 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Njegovan Živković iz Pirota je 31. decembra 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Niš – Filijala Pirot broj 47-001108/2008-0079-010 od 13. januara 2009. godine, rešenja Direktora Regionalnog centra Niš – Poreska uprava – Ministarstvo finansija Republike Srbije broj 413-45-09 T od 9. marta 2009. godine i presude Upravnog suda U. 8998/10 (2009) od 19. novembra 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na imovinu iz člana 58. Ustava i povrede odredaba čl. 91. i 198. Ustava.
Podnosilac ustavne žalbe, između ostalog, navodi: „da su poreski inspektori uvećali njegov prihod“ i „da je uvećanje prihoda očigledno bilo u funkciji stvaranja terena za naplatu poreza na dodatu vrednost i oduzimanja imovine“. Podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda zahteva da poništi osporena rešenja i presudu Upravnog suda.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, na osnovu sadržine ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju dostavljeni, utvrdio da je osporenim rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Niš – Filijala Pirot broj 47-001108/2008-0079-010 od 13. januara 2009. godine, poreskom obvezniku, ovde podnosiocu ustavne žalbe, utvrđena neprijavljena obaveza poreza na dodatu vrednost u naznačenom iznosu za poreski period od 1. oktobra 2007. godine do 31. decembra 2007. godine i utvrđena kamata obračunata zaključno sa 17. decembrom 2008. godine.
Osporenim rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije-Poreska uprava-Direktor Regionalnog centra Niš broj 413-45-09 T od 9. marta 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba poreskog obveznika, ovde podnosioca, izjavljena protiv prvostepenog poreskog organa.
Osporenom presudom Upravnog suda U. 8998/10 (2009) od 19. novembra 2010. godine odbijena je kao neosnovana tužba poreskog obveznika podneta protiv drugostepenog rešenja.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, jemči se svakom pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje zasniva na istim razlozima koji su isticani u žalbi protiv prvostepenog rešenja, kao i u tužbi podnetoj nadležnom sudu u upravnom sporu, a koji su ocenjeni u osporenom drugostepenom rešenju i osporenoj presudi, pa se njihovim ponovnim navođenjem u ustavnoj žalbi ne dovodi u sumnju pravilnost osporenih akata, niti se ukazuje na proizvoljnost i arbitrernost u njihovom donošenju. Prvostepeni i drugostepeni upravni organi dali su dovoljne razloge na osnovu kojih su poreskom obvezniku, ovde podnosiocu ustavne žalbe, utvrdili neprijavljenu obavezu poreza na dodatu vrednost. Takve razloge prihvatio je i Upravni sud u osporenoj presudi U. 8998/10 (2009) od 19. novembra 2010. godine.
Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud nalazi da razlozima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost osporene presude, te da su očigledno neosnovani navodi podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
Kada je u pitanju pozivanje podnosioca ustavne žalbe na povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da utvrđivanje poreske obaveze fizičkog ili pravnog lica ne predstavlja odlučivanje o njegovom pravu svojine ili drugom imovinskom pravu. Po shvatanju Ustavnog suda, do povrede istaknutog zajemčenog prava eventualno može doći u postupku prinudnog izvršenja prethodno utvrđene poreske obaveze preduzimanjem mera oduzimanja ili ograničenja imovine radi naplate poreskog duga, u situaciji kada te mere nisu propisane zakonom, kada ne služe legitimnom cilju ili kada su neproporcionalne. Imajući u vidu da je predmet konkretnog upravnog postupka bilo utvrđenje neprijavljene obaveze poreza na dodatu vrednost, a ne prinudno izvršenje radi naplate poreskog duga, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u tom delu ratione materiae nespojiva sa povredom prava na imovinu.
Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenom presudom povređeno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, koje može biti predmet razmatranja u ustavnosudskom postupku pokrenutom ustavnom žalbom samo u vezi sa povredom ili uskraćivanjem nekog konkretnog ljudskog prava ili slobode. Kako je Ustavni sud našao da ne postoji povreda Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, samim tim nema ni povrede načela zabrane diskriminacije, s obzirom na njegovu akcesornu prirodu.
Konačno, Ustavni sud konstatuje da odredbe člana 91. i člana 198. Ustava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe takođe poziva, ne garantuju posebna prava ili slobode građana.
Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
5. Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević
Slični dokumenti
- Už 2346/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv presude Upravnog suda
- Už 3517/2011: Povreda prava na pravično suđenje u upravnom sporu
- Už 3166/2010: Odbacivanje ustavne žalbe koja zahteva instancionu kontrolu poreskih akata
- Už 3326/2010: Odbacivanje ustavne žalbe u postupku prinudne naplate poreskog duga
- Už 1520/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u poreskom sporu
- Už 2562/2010: Odbacivanje ustavne žalbe kao zahteva za ocenu zakonitosti poreskih akata