Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog otkaza ugovora o radu
Kratak pregled
Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu podnosioca kojem je otkazan ugovor o radu na mestu nastavnika jer nije ispunjavao uslove u pogledu stručne spreme. Sud je utvrdio da odluke redovnih sudova nisu bile proizvoljne i da pravo na pravično suđenje nije povređeno.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-10/2012
23.10.2014.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P. D. iz L, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. oktobra 201 4. godine, doneo je
O D L U K U
Odbija se kao neosnovana ustavna žalba P. D . izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Leskovcu P1. 2064/07 od 16. maja 2008. godine, presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 661/10 od 5. novembra 2011. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 288/11 od 26. oktobra 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
O b r a z l o ž e nj e
1. P. D . iz L . podneo je 30. decembra 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Leskovcu P1. 2064/07 od 16. maja 2008. godine, rešenja Okružnog suda u Leskovcu Gž. 156/07 od 27. juna 2007. godine, presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 661/10 od 5. novembra 2011. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 288/11 od 26. oktobra 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku vođenom u predmetu P1. 1473/06 pred ranijim Opštinskim sudom u Leskovcu.
Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je osporenim odlukama "bez obrazloženja" konstatovano da ne ispunjava uslove za nastavnika ekonomske grupe predmeta iako ima stečeno znanje diplomiranog ekonomiste, te položen stručni ispit na Ekonomskom fakultetu u P . za nastavnika ekonomske grupe predmeta u srednjim školama. Po mišljenju podnosioca, "nisu postojali nikakvi uslovi da se ne prizna diploma koju je stekao na Fakultet za menadžment u Z . pri Univerzitetu "M", iako je obrazovanje na dražavnom i privatnom fakultetu skoro istovetno. Zbog zaključka sudova da podnosilac ne ispunjava sve uslove za profesora srednje škole za grupu ekonomskih predmeta, ostalo je na snazi rešenje direktora škole o otkazu podnosiocu, čime mu je povređeno pravo na pravično suđenje, te pravo na suđenje u razumnom roku. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporene sudske odluke.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u priloženu dokumentaciju uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:
Tužbom podnosioca, podnetom 4. avgusta 2006. godine Opštinskom sudu u Leskovcu, tražen je poništaj, kao nezakonitog, rešenja broj 269 od 11. jula 2006. godine tužene Ekonomske škole "Đ. D ." iz L, kojim je tužiocu prestao radni odnos "zbog neispunjenja uslova za prijem u radni odnos", te radi vraćanje na rad. U tužbi je navedeno da po izjavljenom prigovoru protiv navedenog rešenja Školski odbor nije doneo odluku, pa je tužilac prinuđen da sudskim putem traži zaštitu. Presudom Opštinskog suda u Leskovcu P1. 1473/06 od 16. novembra 2006. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca u celini, ali je osporenim rešenjem Okružnog suda u Leskovcu Gž. 156/07 od 27. juna 2007. godine ukinuta presuda Opštinskog suda u Leskovcu P1. 1473/06 od 16. novembra 2006. godine i predmet vraćen na ponovno suđenje.
Osporenom presudom Opštinskog suda u Leskovcu P1. 2064/07 od 16. maja 2008. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tužene broj 269 od 11. jula 2006. godine, te da se obaveže tužena da ga vrati na rad i rasporedi na poslove i radne zadatke kod koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, kao i obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je na Fakultetu "M ." Univerziteta primenjenih nauka - B, Fakulteta za menadžment Z, diplomirao i stekao naziv diplomirani ekonomista u oblasti agromenadžmenta; odlukom tužene od 9. marta 2004. godine primljen je u radni odnos kod tužene sa 25% radnog vremena; tužilac je položio stručni ispit; u toku radnog odnosa, po izvršenom inspekcijskom nadzoru radi kontrole postupanja u pogledu pridržavanja zakona i drugih propisa i akata, postupajući po nalogu inspekcije, tužena se obratila Ministarstvu prosvete i sporta radi mišljenja o ispunjenosti uslova zaposlenog za obavljanje rada na neodređeno vreme u pogledu stepena i vrste stručne spreme; ovo ministarstvo je dalo mišljenje da na osnovu Pravilnika o vrsti stručne spreme nastavnika, stručnih saradnika i pomoćnih nastavnika u stručnim školama, nastavu i druge oblika obrazovno-vaspitnog rada iz ekonomske grupe predmeta može da izvodi diplomirani ekonomista, nezavisno od toga da li je stručni naziv stekao na visokoškolskoj ustanovi čiji je osnivač Republika Srbija ili drugo lice, te da lice koje je steklo stručni naziv diplomirani ekonomista - menadžer u trgovini ili u oblasti agromenadžmenta ima stečen stručni naziv iz određene stručne oblasti u okviru ekonomije, a koji nije propisan za nastavnika stručnih predmeta iz ekonomske grupe predmeta. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja sud je utvrdio da je tužena donela zakonitu odluku o prestanku radnog odnosa tužioca, a zbog neispunjavanja uslova za prijem u radni odnos na neodređeno vreme u skladu odredbom člana 111. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ , br. 62/03...101/05).
Odlučujući o žalbi tužioca, Apelacioni sud u Nišu je osporenom presudom Gž1. 661/10 od 5. novembra 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Opštinskog suda u Leskovcu P1. 2064/07 od 16. maja 2008. godine. U obrazloženju ove drugostepene presude je, između ostalog, navedeno da je prvostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo, dajući razloge koje u svemu prihvata i taj sud. Naime, po nalaženju drugostep enog suda, prvostepeni sud se pravilno pozvao na odredbu člana 111. Zakona o osnovama s istema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ , br. 62/03...101/05), kao i na Pravilnik o vrsti stručne spreme nastavnika, stručnih saradnika i pomoćnih nastavnika, koji u odredbi člana 14. Poglavlje I Ekonomija propisuje da nastavu iz stručnih predmeta može da izvodi diplomirani ekonomista, te pravilno zaključio da je zakonito doneto rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu koji poseduje užu specijalnost iz oblasti ekonomije, i koji u trenutku zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme nije ispunjavao traženi uslov.
Protiv navedene drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju. Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 288/11 od 26. oktobra 2011. godine odbijena je revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 661/10 od 5. novembra 2010. godine. U obrazloženju revizijske presude je, između ostalog, navedeno da je tužilac stekao stručni naziv iz određene uže oblasti ekonomije, koji nije propisan za nastavnike stručnih predmeta, pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da tužilac nije mogao zasnovati radni odnos na neodređeno vreme, prema važećim propisima, i da nema uslova za poništaj rešenja s obzirom na to da je u toku trajanja radnog odnosa utvrđeno da ne ispunjava uslove u pogledu obrazovanja, čime su se stekli uslovi za primenu člana 111. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Osporena presuda uručena je tužiocu 5. decembra 2011. godine.
4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i Zakona:
Odredbom član 32. stav 1. Ustava utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS", br. 62/03, 64/03, 58/04, 79/05 i 101/05) (u daljem tekstu: Zakon), koji je važio u vreme prestanka radnog odnosa podnosioca, bilo je propisano: da poslove nastavnika u školi, vaspitača u domu i stručnog saradnika može da obavlja lice sa odgovarajućim visokim obrazovanjem (član 110. stav 2.); da vrstu obrazovanja nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika iz stava 2. ovog člana, vrstu obrazovanja nastavnika iz stava 4. ovog člana i pomoćnog nastavnika - propisuje ministar (član 110. stav 5.); da u radni odnos može da bude primljen nastavnik, vaspitač i stručni saradnik pod uslovima propisanim zakonom i ako: ima odgovarajuće obrazovanje; psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima; ako nije osuđivan pravosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje 6 meseci ili nije pravosnažnom presudom osuđen za krivično delo protiv dostojanstva ličnosti i morala (član 111. stav 1.); da se uslovi iz stava 1. ovog člana dokazuju prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se tokom rada (član 111. stav 2.); da nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku prestaje radni odnos kao se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana ili ako odbija da se podvrgne stručnom pregledu (član 111. stav 3.); radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje u skladu sa zakonom na osnovu rešenja direktora (član 132. stav 1.).
5. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da podnosilac smatra da su sudovi prilikom donošenja osporenih odluka pogrešno primenili materijalno i procesno pravo na njegovu štetu i utvrdio da je potrebno ispitati da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način na koji to zahteva navedena odredba Ustava.
Pre svega, Ustavni sud ukazuje da se bavio isključivo ocenom osporenih presuda Opštinskog suda u Leskovcu P1. 2064/07 od 16. maja 2008. godine, Apelacionog suda u Nišu Gž1. 661/10 od 5. novembra 2011. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 288/11 od 26. oktobra 2011. godine, donetih u ponovnom suđenju, kao redovnom pravnom putu nakon vraćanja predmeta na ponovni postupak ukidnim rešenjem Okružnog suda u Leskovcu Gž. 156/07 od 27. juna 2007. godine. Podnosilac je, osporavajući i navedeno rešenje Okružnog suda u Leskovcu, u suštini iskazao nezadovoljstvo ishodom spora odbijanjem njegovog tužbenog zahteva.
S tim u vezi, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna.
Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da su osporene presude donete od strane Ustavom i zakonom ustanovljenih sud ova koji su u sprovedenom postupku odlučiva li primenom merodavnih odredaba materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje. Ustavni sud nije našao ništa što bi ukazalo da su materijalnopravni propisi proizvoljno ili nepravično primenjeni na štetu podnosioca ustavne žalbe, niti ima elemenata koji ukazuju na procesnu nepravičnost u smislu garancija u okviru prava na pravično suđenje.
Pored toga, u smislu prava na pravično suđenje, postoji obaveza sudova i drugih državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja da, između ostalog, obrazlože svoje odluke. Ova obaveza, međutim, ne može biti shvaćena kao obaveza da se u odluci iznesu svi detalji i daju odgovori na sva postavljena pitanja i iznesene argumente. Sudovi imaju određenu diskrecionu ocenu u vezi sa tim koje će argumente i dokaze prihvatiti u određenom predmetu, ali, istovremeno, imaju obavezu da obrazlože svoju odluku tako što će navesti jasne i razumljive razloge na kojima su tu odluku zasnovali. Međutim, za ocenu da li su u tim slučajevima ispunjeni standardi prava na pravično suđenje neophodno je sagledati da li je sud pravnog leka ispitao odlučna pitanja koja su pred njega izneta.
Po oceni Ustavnog suda, u osporenim presudama, donetim u sve tri sudske instance, obrazloženo je šta čini suštinske razloge na osnovu kojih je odlučeno da se ostavi na snazi kao zakonito rešenje tužene škole o prestanku radnog odnosa podnosiocu. Naime, sudovi su za svoje odluke dali dovoljne i jasne razloge, a Ustavni sud ukazuje da, nasuprot navodima podnosioca, predmet ovog spora nije bilo priznavanje stečene diplome, niti ocena i kontrola kako stečene diplome, tako ni stručnosti podnosioca, već je odlučivano o zakonitosti prestanka radnog odnosa podnosioca usled neispunjavanja uslova za prijem u radni odnos nastavnika u pogledu odgovarajuće stručne spreme.
Po oceni Ustavnog suda, pravni stav i ocena nadležnih sudova iz osporenih odluka zasnovani su na ustavnopravno prihvatljivoj primeni i tumačenju merodavnog materijalnog prava, bez obzira na značaj prava koje se gubi ili ostvaruje, te se ne može govoriti o nepravičnoj primeni materijalnopravnih propisa na štetu podnosioca ustavne žalbe.
Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, da su u osporenim sudskim odlukama dati ustavnopravno prihvatljivi razlozi za odbijanje tužbenog zahteva podnosioca ustavne žalbe.
6. Ispitujući navod ustavne žalbe kojim je istaknuta povreda podnosiočevog prava na suđenje u razumnom roku, zajemčena odredbom člana 32. stav 1. Ustava, zbog trajanja parničnog postupka u predmetu P1. 1473/06 pred ranijim Opštinskim sudom u Leskovcu, "od podnošenja tužbe 4. avgusta 2006. godine do prijema revizijske odluke 5. decembra 2011. godine", Ustavni sud je ocenio da se trajanje parničnog postupka, okončanog u sve tri sudske instance za pet godina i četiri meseca, objektivno ne može smatrati nerazumno dugim. Stoga, se ni navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi zajemčenog prava, pa je Sud u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, kao u drugom delu izreke, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS”, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.