Povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za priznavanje svojstva ratnog vojnog invalida, koji traje preko 12 godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 1.500 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-100/2020
16.05.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Gordana Ajnšpiler Popović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. P. iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. maja 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. P. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Gradskom upravom grada Užica u predmetu broj 580-10/11-05 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo D. P. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. P. iz Užica je, 8. januara 2020. godine, preko punomoćnika M. K, advokata iz Užica, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Gradskom upravom grada Užica u predmetu broj 580-10/11-05. godine, kao i protiv rešenja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - Sektor za penzijsko i invalidsko osiguranje i boračko-invalidsku zaštitu broj 580-03-1621/2014-11 od 30. septembra 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi ukazao da predmetni postupak nije okončan u razumnom roku i postavio je zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 8. novembra 2011. godine podneo zahtev za ostvarivanje svojstva ratnog vojnog invalida, koji je odbijen kao neosnovan rešenjem Gradske uprave za poslove organa grada, opštu upravu i društvene delatnosti grada Užica broj 580-10/11-05 od 21. novembra 2011. godine.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je krajem 2011. godine izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike broj 580-02-03979/2011-11 od 2. februara 2012. godine.

Podnosilac je protiv navedenog konačnog upravnog akta podneo tužbu 10. aprila 2012. godine, koja je uvažena presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 4796/12 od 27. februara 2014. godine, te je poništeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

Rešenjem Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja broj 580-02-03979/2011-11 od 23. maja 2014. godine poništeno je prvostepeno rešenje od 21. novembra 2011. godine i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

Rešenjem Gradske uprave za poslove organa grada, opštu upravu i društvene delatnosti grada Užica broj 580-10/11-05 od 26. avgusta 2014. godine predmetni zahtev podnosioca je ponovno odbijen kao neosnovan.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je 12. septembra 2014. godine izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja broj 580-03-01621/2014-11 od 24. oktobra 2014. godine.

Podnosilac je protiv navedenog konačnog upravnog akta podneo tužbu 20. decembra 2014. godine, koja je uvažena presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 16456/14 od 23. avgusta 2017. godine, te je poništeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

Rešenjem Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja broj 580-03-01621/2014-11 od 10. novembra 2017. godine žalba podnosioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja je odbijena kao neosnovana.

Podnosilac je protiv navedenog konačnog upravnog akta podneo tužbu 29. decembra 2017. godine, koja je uvažena presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 145/18 od 20. avgusta 2019. godine, te je poništeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

Osporenim rešenjem Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja broj 580-03-01621/2014-11 od 30. septembra 2019. godine žalba podnosioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja je ponovo odbijena kao neosnovana.

Podnosilac je protiv navedenog konačnog upravnog akta podneo tužbu 7. novembra 2019. godine, koja je uvažena presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 18196/19 od 21. februara 2024. godine, te je poništeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Odredbama sada važećeg Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 18/16 i 95/18) propisano je: da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka; da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari ne odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 60 dana od pokretanja postupka (član 145. st. 2. i 3.); da se rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok (član 174.).

5. Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe da mu je u upravnom postupku koji se vodi pred Gradskom upravom grada Užica u predmetu broj 580-10/11-05 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je predmetni postupak pokrenut 8. novembra 2011. godine zahtevom podnosioca, te da nije pravnosnažno okončan. Iz navedenog proizlazi da postupak traje više od 12 godina.

Navedeno trajanje postupka očigledno ukazuje da postupak nije okončan u roku koji se može smatrati razumnim za odlučivanje. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa uprave koji vode postupak, odnosno suda u upravnom sporu, broja donetih odluka u tom postupku, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku činjenično stanje nije bilo složeno, niti su se postavila složena pravna pitanja.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac imao legitiman interes da se o njegovom zahtevu za priznavanje svojstva ratnog vojnog invalida odluči u razumnom roku.

Ocenjujući ponašanje podnosioca u predmetnom postupku, Ustavni sud konstatuje da podnosilac nije doprineo dugom trajanju predmetnog postupka, imajući u vidu da nije bilo perioda neaktivnosti u postupanju organa uprave, te da nije bilo mesta korišćenju procesnopravnih sredstava protiv ćutanja uprave.

Ispitujući postupanje organa uprave i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je postupanje drugostepenog organa uprave i Upravnog suda prevashodno dovelo do dugog trajanja postupka. Ustavni sud je iz spisa predmeta utvrdio da su za više od 12 godina u predmetnom postupku doneta dva rešenja prvostepenog organa uprave, pet rešenja drugostepenog organa i da su vođena četiri upravna spora. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu Pavlyulynets protiv Ukrajine, broj 70763/01, stav 51, od 6. septembra 2005. godine, i presudu Cvetković protiv Srbije, broj 17271/04, stav 51, od 10. juna 2008. godine). Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je Upravni sud odluku o tužbi podnetoj 7. novembra 2019. godine doneo 21. februara 2024. godine, odnosno tek nakon više od četiri godine, i to u četvrtom po redu upravnom sporu u ovoj upravnoj stvari.

Ustavnopravna ocena postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, posebno imajući u vidu da predmetni postupak ni nakon više od 12 godina nije pravnosnažno okončan. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, dok je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog navedenog postupanja drugostepenog organa uprave i Upravnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije, od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16), i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja organa uprave.

7. Imajući u vidu da je podnosilac u ustavnoj žalbi istakao da mu je rešenjem Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - Sektor za penzijsko i invalidsko osiguranje i boračko-invalidsku zaštitu broj 580-03-1621/2014-11 od 30. septembra 2019. godine povređeno pravo na pravično suđenje, a da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 18196/19 od 21. februara 2024. godine uvažena tužba podnosioca, poništeno navedeno rešenje i predmet vraćen na ponovno odlučivanje, to je Ustavni sud u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti