Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog dužine krivičnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu podnetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao 12 godina. Iako je postupak dugo trajao, utvrđeno je da je podnosilac svojim ponašanjem odlučujuće doprineo odugovlačenju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. P . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. marta 2020. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba R. P . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Smederevu u predmetu K. 25/16 (ranije pred bivšim Okružnim sudom u Smederevu u predmetu K. 98/07, zatim pred Višim sudom u Smederevu u predmetu K. 92/10).

O b r a z l o ž e nj e

1. R. P . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 13. novembra 2017. godine, preko punomoćnika M. S, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Smederevu u predmetu K. 25/16 (ranije pred bivšim Okružnim sudom u Smederevu u predmetu K. 98/07, a zatim pred Višim sudom u Smederevu u predmetu K. 92/10).

U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporeni krivični postupak koji j e vođen protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, trajao više od 13 godina.

Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu o značenog ustavnog prava, a traži se i naknada nem aterijalne štete, kao i troškovi na ime sastavljanja ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, iz spisa predmeta K. 25/16 Višeg suda u Smederevu, utvrdio da je Okružno javno tužilaštvo u Smederevu 22. februara 2005. godine podnelo zahtev za sprovođenje istrage Okružnom sudu u Smederevu Kt. 108/04 protiv B.M, Z.R, S.G, M.P, Lj.S, N.Đ. i R . P . ( ovde podnosioca ustavne žalbe), zbog više krivičnih dela.

Okružni sud u Smederevu je 6. oktobra 2005. godine doneo rešenje o sprovođenju istrage Kio. 32/05 protiv B.M, Z.R, S.G, M.P, Lj.S, N.Đ. i R. P, ovde podnosioca ustavne žalbe.

U toku istrage saslušani su okrivljeni, ispitani su svedoci, izvršeno je više različitih veštačenja i pribavljena je neophodna dokumentacija.

Okružno javno tužilaštvo u Smederevu je 28. novembra 2007. godine podiglo optužnicu Kt. 108/04 protiv okrivljenih B.M, Z.R, S.G, M.P, Lj.S, N.Đ, kao i protiv podnosioca ustavne žalbe.

U podnesku advokata S. S . od 11. decembra 2007. godine upućenom Okružnom sudu u Smederevu je navedeno da „vraćam dostavljenu optužnicu sudu koja mi je dostavljena dana 6. decembra 2007. godine. Ja R . P . ne zastupam više od dve godine dana. Jednostavno pobegao je. Molim Okružni sud da ovo uvaži, a optužnicu P. R . ponovo dostavi na adresu iz optužnice“.

Rešenjem Okružnog suda u Smederevu od 28. decembra 2007. godine R. P . postavljen je advokat G . I . za branioca.

U aktu Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za grad Beograd broj 02/7-233-2432/04 od 12. februara 2008. godine navedeno je da je Odeljenje za potrage utvrdilo da se podnosilac ustavne žalbe nalazi u bekstvu, te da se potražuje centralnom poternicom koja je raspisana na osnovu naredbe Okružnog suda u Beogradu K. 55/03, zbog krivičnog dela iz člana 171. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije.

Krivični postupak je vođen pred Okružnim sudom u Smederevu u predmetu K. 98/07.

U toku 2008. godine glavni pretres nije održan tri puta , a obavljeno je dopunsko ekonomsko-finansijsko veštačenje. Podnosilac ustavne žalbe je 23. aprila 2008. godine pristupio na glavni pretres (koji tada nije održan zbog nedolaska više okrivljenih) i naveo je da je za branioca angažovao advokata M . P, te je predložio da sud pozove tog branioca na glavni pretres. Na glavnom pretresu zakazanom za 8. jul 2008. godine podnosilac se nije pojavio, a njegov branilac je kao razlog nedolaska naveo bolest okrivljenog, ali medicinsku dokumentaciju nije dostavio. R . P . se pojavio pred sudom na pretresu 26. septembra 2008. godine, a koji ni tada nije održan jer je trebalo utvrditi zdravstveno stanje okrivljenog B.M.

Zbog nedolaska okrivljenog B.M. postupajući sud je rešenjem Kv. 385/08 od 26. decembra 2008. godine odredio pritvor okrivljenom, a takođe je doneo i naredbu K. 98/07 od 26. decembra 2008. godine kojom je odredio izdavanje poternice.

Krivični postupak je nastavljen u predmetu K. 92/10 Višeg suda u Smederevu.

Glavni pretres nije održan 16. juna 2010. godine, a do kraja 2010. godine održan je u dva navrata . Na poslednji put održanom pretresu u navedenoj godini, krivični postupak je privremeno razdvojen u odnosu na okrivljene R. P . (podnosioca ustavne žalbe) i N.Đ, zbog nedolaska na ročište.

Viši sud u Smederevu se obratio dopisom K. 92/10 od 3. februara 2011. godine Višem sudu u Beogradu i zatražio podatak da li je po poternici tog suda K. 55/03 R . P . pronađen. Viši sud u Beogradu je obavestio postupajući sud dopisom K. 33/11 od 9. februara 2011. godine da okrivljeni R . P . nije lišen slobode. Takođe , Viši sud u Smederevu se obratio dopisom i Odeljenju za potrage Policijske uprave za grad Beograd i zatražio podatke da li je R . P . pronađen, da li Policijska uprava raspolaže podacima o njegovoj adresi, da li se na toj adresi okrivljeni zaista i nalazi, te da li je i dalje u bekstvu. Policijska uprava je dopisom broj 02/7-233-2432/04 od 7. aprila 2011. godine obavestila postupajući sud da je za okrivljenim i dalje na snazi centralna poternica doneta na osnovu naredbe Okružnog suda u Beogradu K. 55/03 od 24. oktobra 2005. godine. Glavni pretres je održan 3. februara 2011. godine, a 4. aprila 2011. godine nije održan.

Rešenjem Višeg suda u Smederevu Kv. 128/11 od 9. maja 2011. godine prema okrivljenom R . P . određen je pritvor u trajanju od dva meseca iz razloga predviđenih članom 142. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10). Naredbom Višeg suda u Smederevu K. 92/10 od 12. maja 2011. godine prema okrivljenom R . P . izdata je poternica. Podneskom od 18. maja 2011. godine obavešten je Viši sud da je podnosilac za odbranu ovlastio branioca – advokata P . M, te da je njegova adresa J . broj 5, Beograd. Glavni pretres nije održan 24. oktobra 2011. godine usled nedolaska podnosioca ustavne žalbe i okrivljenih M.P. i N.Đ. Branilac podnosioca je obavestio sud da je podnosilac nepokretan i da živi na adresi J. broj 5, ali da nema nikakve medicinske nalaze. Takođe, izjavio je da će okrivljeni doći na naredni glavni pretres.

Postupajući sud je doneo naredbe o prinudnom dovođenju podnosioca i okrivljenih M.P. i N.Đ.

Glavni pretres zakazan za 24. januar 2012. godine nije održan usled bolesti predsednika veća. Takođe, okrivljeni R . P . nije došao na pretres, a Viši sud u Smederevu je doneo naredbu K. 92/10 da se okrivljeni prinudno dovede u sud 12. marta 2012. godine.

Glavni pretres nije održan 12. marta 2012. godine , jer nisu pristupili R . P . i okrivljeni S.G, kao i branilac advokat A.P, koji je opravdao svoj nedolazak. Dana 19. aprila 2012. godine glavni pretres nije održan usled nedolaska okrivljenih R . P . i N.Đ. Takođe, pretres nije održan 5. jula 2012. i 21. septembra 2012. godine. Do kraja 2012. godine glavni pretres održan je samo jedanput. Viši sud u Smederevu se obratio Višem sudu u Beogradu dopisom K. 92/10 od 21. septembra 2012. godine i zatražio podatke, između ostalih, o tome da li se okrivljeni R. P . nalazi u pritvoru , kao i u kojem zatvoru se nalazi. Dopisom Višeg suda u Beogradu Kr. 136/12 od 24. septe mbra 2012. godine obavešten je Viši sud u Smederevu da se R. P . nalazi u Okružnom zatvoru u Beogradu, ulica Bačvanska. 14. Dopisom KPZ Sremska Mitrovica broj. 713-10/12-1273 od 27. septembra 2012. godine obavešten je Viši sud u Smederevu da se R . P . nalazi od 25. septembra 2012. godine u odeljenju pritvora u KPZ Sremska Mitrovica.

U toku 2013. godine glavni preters održan je četiri puta, a dva puta nije održan. Više javno tužilaštvo u Smederevu je aktom Kt. 108/04 od 15. maja 2013. godine izmenilo optužnicu Kt. 108/04 od 28. novembra 2007. godine. Prema podnosiocu ustavne žalbe je više puta produžavan pritvor, a ukinut je rešenjem Višeg suda u Smederevu K. 92/10 od 22. aprila 2013. godine i određena mu je mera zabrane napuštanja boravišta.

Od ukupno sedam zakazivanja u toku 2014. godine, glavni pretres je održan jednom. Aktom vršioca funkcije predsednika Višeg suda u Smederevu Su. I 15/14 od 15. maja 2014. godine naloženo je hitno, prekoredno postupanje, rešavanje i ekspedovanje iz suda predmeta K. 92/10, a najkasnije do 15. novembra 2014. godine. Rešenjem Višeg suda u Smederevu K. 92/10 od 25. avgusta 2014. godine ukinuta je mera zabrane napuštanja boravišta okrivljenom R. P.

Naredbom predsednika Višeg suda u Smederevu Su. I 3/15 od 30. marta 2015. godine naloženo je hitno, prekoredno postupanje, rešavanje i ekspedovanje predmeta, a najkasnije do 1. oktobra 2015. godine. Tokom 2015. godine glavni pretres održan je dva puta, a jednom nije održan.

Presudom Višeg suda u Smederevu K. 92/10 od 22. aprila 2015. godine, između ostalog, okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oslobođen je od optužbe da je učinio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 1169/15 od 15. decembra 2015. godine, između ostalog, usvojene su žalbe okrivljenog M.P. i njegovog branioca, kao i branioca okrivljenog B.M, te je delimično usvojena žalba Višeg javnog tužilaštva u Smederevu, pa je presuda Višeg suda u Smederevu K. 92/10 od 22. aprila 2015. godine u osuđujućem delu i u oslobađajućem delu koji se odnosi na okrivljene Z.R. i R. P . ukinuta, a predmet je u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Krivični postupak je nastavljen u predmetu K. 25/16 Višeg suda u Smederevu.

Rešenjem Višeg suda u Smederevu Kv. 37/17 od 9. marta 2017. godine prema okrivljenom B.M. određen je pritvor iz razloga predviđenih u članu 211. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13 ), a koji će mu se računati od dana i časa kada bude bio lišen slobode. Do donošenja napred navedenog rešenja glavni ptretres nije održan sedam puta, a održan je jedanput. Za okrivljenim B.M. Viši sud je izdao poternicu K. 25/16 od 13. marta 2017. godine.

18. maja 2017. godine glavni pretres je održan. Presudom Višeg suda u Smederevu K. 25/16 od 23. maja 2017. godine, između ostalog, okrivljeni R. P . je oslobođen od optužbe da je učinio krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 840/17 od 3. oktobra 2017. godine odbijene su kao neosnovane žalbe i prvostepena presuda Višeg suda u Smederevu K. 25/16 od 23. maja 2017. godine je potvrđena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnositeljka u ustavoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog krivičnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni krivični postupak trajao 12 godina, računajući od 6. oktobra 2005. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage krivični postupak pokrenut, do 3. oktobra 2017. godine, kada je Apelacioni sud u Beogradu doneo presudu Kž.1. 840/17 kojom je postupak pravnosnažno okončan. Navedeno trajanje postupka, samo po sebi, može ukazivati da isti nije okončan u razumnom roku.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da se krivični postupak, čije se trajanje osporava , u početku vodio protiv podnosioca ustavne žalbe i još šest lica , da bi se kasnije vodio protiv četvoro okrivljenih, uključujući podnosioca ustavne žalba, zbog više krivičnih dela. Ustavni sud je dalje utvrdio da je Viši sud u Smederevu dva puta meritorno odlučio o predmetu optužbe presudama K. 92/10 od 22. aprila 2015. godine i K. 25/16 od 23. maja 2017. godine. Tokom postupka obavljeno je više vrsta veštačenja. Po oceni Ustavnog suda, sve napred navedeno nesporno ukazuje da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku bila takve prirode da ukazuju na složenost konkretnog krivičnog predmeta, te da mogu predstavljati opravdani razlog za duže trajanje ovog postupka. Ustavni sud dalje ukazuje da su postupajući sudovi pokazali adekvatnu ažurnost pri zakazivanju glavnog pretres a. Sa druge strane, Sud je imao u vidu da je od ukupno 40 puta zakazivanog, glavni pretres održan svega 13 puta. Ustavni sud je ispitao razloge neodržavanja i utvrdio da je izuzetan doprinos neodržavanju glavnog pretresa dao sam podnosilac ustavne žalbe.

Naime, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe duži vremenski period bio nedostupan postupajućem prvostepenom sudu, kao i da je svojim ponašanjem odlučujuće doprineo dužini trajanja osporenog krivičnog postupka. Prvo, pripadnici MUP-a nisu mogli da sprovedu naredbu suda o uručenju poziva R. P, jer podnosilac nije zatečen na adresi na kojoj ima prijavljeno prebivalište . Drugo, prema R. P . određen je pritvor u drugom krivičnom postupku rešenjem Okružnog suda u Beogradu K. 55/03 – Kv. 2569/05 od 18. oktobra 2005. godine i raspisana je poternica. Takođe, podnosiocu je određen pritvor u osporenom krivičnom postupku rešenjem Kv. 128/11 od 9. maja 2011. godine , a koji pritvor nije realizovan, zbog nemogućnosti da se pronađe okrivljeni R. P . Treće, postupajući sud je aktom Višeg suda u Beogradu Kr. 136/12 od 24. septembra 2012. godine obavešten da je podnosilac lišen slobode i da se nalazi u pritvoru u Okružnom zatvoru u Beogradu. Podnosilac se od 7. oktobra 2012. godine nalazio u pritvoru, kada je doneto rešenje Višeg suda u Smederevu Kv. 323/12 o određivanju pritvora, a na osnovu člana 142. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku. Podnosiocu je pritvor zamenjen 22. aprila 2013. godine merom zabrane napuštanja boravišta. Četvrto, Ustavni sud je imao u vidu ponašanje branioca podnosioca koji je ukazivao na to da je R . P . bolestan, ali nije dostavljana bilo kakva medicinska dokumentacija kojom bi se opravdao njegov izostanak, a takođe, uprkos navodima branioca da će podnosilac doći na naredni zakazan pretres, podnosilac nije dolazio.

Napred navedene procesne mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka, do kojih je došlo usled izbegavanja okrivljenog R. P . da dođe na glavni pretres, po oceni Ustavnog suda, definitivno su uticale na sam tok osporenog krivičnog postupka i na održavanje glavnog pretres a. Od trenutka kada je određen pritvor podnosiocu, odnosno mera zabrane napuštanja boravišta, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, proteklo je pet godina.

Takođe, Ustavni sud je imao i vidu i činjenice reforme sudstva i štrajk advokata, ali nalazi da one nisu odlučujuće doprinele dužini trajanja ovog krivičnog postupka, niti se one mogu pripisati u krivicu postupajućem sudu. Navedene činjenice jesu uticale u određenoj meri na dužinu trajanja postupka, ali nisu dale odlučujući uticaj trajanju postupka.

Ustavni sud konstatuje da je aktima predsednika Višeg suda u Smederevu Su. I 15/14 od 15. maja 2014. godine i Su. I 3/15 od 30. marta 2015. godine naloženo hitno, prekoredno postupanje, rešavanje i ekspedovanje ovog krivičnog predmeta.

Imajući u vidu nesumnjivu složenost činjeničnih i pravnih pitanja, okolnost da je sud odlučivao o optužbama protiv više okrivljenih, zbog više krivičnih dela , koja su po svojoj prirodi činjenično uvek složena, da se nadležni sud aktivno bavio predmetom, da se odlaganja glavnog pretresa ne mogu pripisati u krivicu sudu , te da je i pored svega toga osporeni krivični postupak pravnosnažno okončan za 12 godina, Ustavni sud je ocenio da ukupna dužina trajanja postupka, kao jedinstvena celina, ne izlazi iz okvira razumnog roka, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je ocenio da u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Smederevu u predmetu K. 25/16 (ranije pred bivšim Okružnim sudom u Smederevu u predmetu K. 98/07, zatim pred Višim sudom u Smederevu u predmetu K. 92/10) n ije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka U S, 40/15-dr. zakon i 103/15).

Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu i praksu Evropskog suda za ljudska prava prema kojoj se podnosilac predstavke Evropskom sudu za ljudska prava koji pobegne, ne može žaliti na dužinu postupka ukoliko postupak traje nerazumno dugo kao rezultat njegovog bekstva (videti odluku A.P. protiv Švajcarske, broj 27679/95, od 24. juna 1996. godine i odluku Erdogan protiv Turske, broj 14723/89, od 9. jula 1992. godine).

6. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog dužine krivičnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti