Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao sedam godina. Do povrede je došlo zbog neaktivnosti drugostepenog suda u periodu od skoro pet godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. M. iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. oktobra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. M. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1793/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu P. 2746/06) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M. iz Leskovca je, 29. novembra 2013. godine, preko punomoćnika Z. S, adovkata iz Leskovca, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu P. 1793/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu P. 2746/06).

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je 27. oktobra 2006. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv tuženog Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Beograd, radi isplate naknade troškova lečenja za nabavku i ugradnju totalne proteze kuka, u iznosu od 114.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; da je presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 2746/06 od 17. maja 2007. godine usvojen tužbeni zahtev; da je rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž. 1928/10 od 13. marta 2012. godine, dakle nakon pet godina od izjavljivanja žalbe tuženog, ukinuta prvostepena presuda i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak; da je u ponovnom postupku, presudom Osnovnog suda u Leskovcu P. 1793/12 od 19. aprila 2013. godine usvojen tužbeni zahtev i postupak je pravnosnažno okončan presudom Višeg suda u Leskovcu Gž. 912/13 od 24. oktobra 2013. godine kojom je odbijena kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda; da joj je zbog dužine trajanja predmetnog postupka od sedam godina povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevala je naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo i sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 1793/12, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje o ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 27. oktobra 2006. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv tuženog Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Beograd, radi isplate. Predmet je dobio broj P. 2746/06.

Pred Opštinskim sudom u Leskovcu bila su održana dva ročišta na kojima su saslušane parnične stranke i izvršen je uvid u određenu medicinsku dokumentaciju, dok jedno ročište nije bilo održano zbog izostanka tužilje.

Presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 2746/06 od 17. maja 2007. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je tuženi obavezan da tužilji na ime naknade troškova za nabavku i ugradnju proteze desnog kuka isplati iznos od 114.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 7. novembra 2005. godine pa do isplate, a u stavu drugom izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 30.150,00 dinara.

Spisi predmeta su dostavljeni Okružnom sudu u Leskovcu kao drugostepenom sudu 28. juna 2007. godine, radi odlučivanja o žalbi tuženog, i do kraja 2009. godine do kada je predmet bio u nadležnosti Okružnog suda u Leskovcu, taj sud nije odlučio o žalbi.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž. 1928/10 od 13. marta 2012. godine ukinuta je ožalbena presuda Opštinskog suda u Leskovcu P. 2746/026 od 17. maja 2007. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu, tada nadležnom Osnovnom sudu u Leskovcu na ponovni postupak.

Pred Osnovnim sudom u Leskovcu predmet je dobio broj P. 1793/12 i održana su dva ročišta, na kojima je izvršen uvid u celokupnu dokumentaciju, izvršeno je veštačenje od strane sudskog veštaka medicinske struke –specijaliste ortopeda, dok jedno ročište nije bilo održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P. 1793/12 od 19. aprila 2013. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužilji na ime naknade troškova lečenja za nabavku i ugradnju proteze desnog kuka isplati novčani iznos od 114,000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 7. novembra 2005. godine pa do konačne isplate, a u stavu drugom izreke, obavezan je tuženi da tužilji isplati na ime troškova spora novčani iznos od 76.100,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž. 912/13 od 24. oktobra 2013. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P. 1793/12 od 19. aprila 2013. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe pozvala, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja predmetnog parničnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, tako je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan period od dana podnošenja tužbe – 27. oktobra 2006. godine, do dana pravnosnažnog okončanja postupka – 24. oktobra 2013. godine.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da su svi nadležni sudovi, osim Okružnog suda u Leskovcu postupali ažurno i efikasno. Naime, Opštinski sud u Leskovcu je prvostepenu presudu doneo šest i po meseci nakon podnošenja tužbe, ali Okružni sud u Leskovcu nije odlučio o žalbi ni posle dve i po godine, pa je drugostepenu odluku doneo Viši sud u Leskovcu, koji je preuzeo drugostepenu nadležnost u ovom predmetu dve godine nakon ustupanja spisa predmeta. Ustavni sud ocenjuje da ovako dugo trajanje žalbenog postupka ne može ničim biti opravdano, posebno ako se ima u vidu da je parnica vođena radi ostvarivanja prava podnositeljke iz zdravstvenog osiguranja, te da predmet spora nije bio ni činjenično ni pravno složen. Nakon ukidanja prve prvostepene presude postupajući sudovi su pokazali zavidnu ažurnost, jer je Osnovni sud u Leskovcu novu prvostepenu presudu doneo u roku od godinu dana, a o žalbi protiv te presude Viši sud u Leskovcu je pravnosnažno odlučio nakon šest meseci. Podnositeljka je u neznatnoj meri doprinela dužem trajanju postupka pošto jedno ročište nije održano zbog njenog nedolaska.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1793/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu P. 2746/06), te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno to da je do povrede prava u ovom slučaju došlo zbog neaktivnosti suda u jednoj fazi postupka, te da postoji i izvesni doprinos podnositeljke dužem trajanju postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenim licima treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti