Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na pravično suđenje podnosioca B. R. u izvršnom postupku. Spor se ticao izvršenja na osnovu strane notarske isprave iz Crne Gore, čije priznanje je prethodno odbijeno, što je sud zanemario pri donošenju osporenog rešenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-10015/2022
10.07.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Dragana Kolarić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. R. iz Budve, Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. jula 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. R. i utvrđuje da je rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu Ii. 3791/21 od 18. novembra 2021. godine i rešenjem Višeg suda u Beogradu Gži. 2017/22 od 22. juna 2022. godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Gži. 2017/22 od 22. juna 2022. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu Ii. 3791/21 od 18. novembra 2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. R. iz Budve, Crna Gora je, 30. avgusta 2022. godine, preko punomoćnika S. R, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu Ii. 3791/21 od 18. novembra 2021. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu Gži. 2017/22 od 22. juna 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnosilac se istovremeno pozvao na povredu prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i prava iz člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, čije eventualne povrede ili uskraćivanja Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe čl. 32. i 58. Ustava, kojima su zajemčena ista prava.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je pravnosnažno određeno izvršenje protiv podnosioca kao izvršnog dužnika, na osnovu strane izvršne isprave.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je predmetno izvršenje protiv podnosioca kao izvršnog dužnika određeno na osnovu sporazuma o podeli bračne tekovine overen pred notarom Irenom Polović iz Budve, Crna Gora UZZ broj 448/2014 od 10. juna 2014. godine i to na stanu izvršnog dužnika u Beogradu; da je podnosilac saglasan da predmetni sporazum ima snagu izvršne isprave; da za donošenje rešenja o izvršenju nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi, a imajući u vidu da je rešenjem Višeg suda u Beogradu R. 9/21 odbijen zahtev za priznanje strane sudske odluke u kojem je utvrđeno da predmetni sporazum ima samo snagu overenog ugovora.

Podnosilac ustavne žalbe predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporenu drugostepenu odluku.

M. S. iz Beograda je 27. marta 2025. godine kao treće (zainteresovano) lice podnela Ustavnom sudu izjašnjenje na dostavljenu ustavnu žalbu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnova navoda ustavne žalbe i uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac M. S. podnela je 5. februara 2021. godine Trećem osnovnom sudu u Beogradu predlog za izvršenje, koji je uređen 9. februara 2021. godine, na osnovu notarskog zapisa sporazuma o podeli bračne tekovine overen pred notarom Irenom Polović iz Budve pod br. UZZ br.448/2014 od 10. juna 2014. godine protiv izvršnog dužnika B. R, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi namirenja novčanog potraživanja. Treći osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem Ii. 3791/21 od 18. novembra 2021. godine odredio predloženo izvršenje (urađen je skraćeni prepis rešenja).

Viši sud u Beogradu je osporenim rešenjem Gži. 2017/22 od 22. juna 2022. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca i potvrdio osporeno prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je izvršenje određeno radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 190.000 evra i to na stanu izvršnog dužnika; da je u predlogu navedeno da je navedenim sporazumom obavezan podnosilac ustavne žalbe da izvršnom poveriocu isplati navedeni novčani iznos najkasnije do 31. decembra 2014. godine; da je odredbom člana 41. stav 1. tačka 6) Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da su izvršne isprave i javnobeležničke isprave koje imaju snagu izvršne isprave; da, u smislu člana 8. Zakona o javnom beležništvu, strane javnobeležničke isprave imaju, pod uslovom uzajamnosti, isto pravno dejstvo kao i javnobeležničke isprave sačinjene po ovom zakonu (stav 1.) i da pod uslovima iz stava 1. ovog člana, strani javnobeležnički zapisi koji su neposredno izvršni po stranom pravu, neposredno su izvršni i u Republici Srbiji, ako se odnose na prava koja nisu u suprotnosti sa pravnim poretkom Republike Srbije i ako sadrže sve elemente koji su po zakonu Republike Srbije potrebni za izvršenje (stav 4.); da s obzirom na to da Zakon o notarima Crne Gore, u „članu 8. stav 3“ (greška suda treba: član 5. stav 3.) predviđa da se notarski akt smatra domaćom javnom ispravom ako je overen pečatom i štambiljem domaćeg notara, to konkretan sporazum o podeli bračne tekovine ispunjava uslov iz člana 8. Zakona o javnom beležništvu; da je sud cenio žalbene navode podnosioca da predmetni sporazum o podeli bračne tekovine nema snagu izvršne isprave, već snagu overenog ugovora i da je ovakve žalbene navode drugostepeni sud ocenio kao neosnovane; da je u članu 8. stav 1. notarskog zapisa, koji se odnosi na izvršnost, navedeno da su se ugovorne strane saglasile da ovaj notarski zapis ima snagu izvršne isprave, iz čega proizlazi da je u konkretnom slučaju prvostepeni sud u ovoj pravnoj situaciji u skladu sa zakonom doneo pobijano rešenje; da je sud cenio i ostale navode žalbe izvršnog dužnika ali ih nije posebno obrazlagao, s obzirom da isti nisu od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.

Pre donošenja osporenih rešenja u izvršnom postupku, Viši sud u Beogradu je pravnosnažnim rešenjem R. 9/21 od 14. januara 2021.godine odbio predlog M. S. za priznanjem strane sudske odluke – sporazuma o podeli zajedničke bračne tekovine zaključenog pred notarom Crne Gore Irenom Polović iz Budve od 10. juna 2014. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o javnom beležništvu („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 85/12, 19/13, 55/14 - dr. zakon, 93/14 - dr. zakon, 121/14, 6/15 i 106/15) propisano je: da su javnobeležničke isprave isprave o pravnim poslovima i izjavama koje su sastavili javni beležnici (javnobeležnički zapisi), zapisnici o pravnim i drugim radnjama koje su obavili ili kojima su prisustvovali javni beležnici (javnobeležnički zapisnici) i potvrde o činjenicama koje su posvedočili javni beležnici (javnobeležničke potvrde), nejavne isprave koje su potvrdili javni beležnici (javnobeležnička solemnizacija), kao i nejavne isprave kod kojih je javni beležnik overio potpis, odnosno overio autentičnost prepisa, prevoda ili izvoda (javnobeležničke overe)(član 6.); da strane javnobeležničke isprave imaju, pod uslovom uzajamnosti, isto pravno dejstvo kao i javnobeležničke isprave sačinjene po ovom zakonu (član 8. stav 1.); da strane javnobeležničke isprave ne mogu u Republici Srbiji imati pravna dejstva koja nemaju po zakonu države po kome su izdate (član 8. stav 2.); da potvrđenim međunarodnim ugovorima mogu se predvideti i druga pravna dejstva strane javnobeležničke isprave (član 8. stav 3.); da pod uslovima iz stava 1. ovog člana, strani javnobeležnički zapisi koji su neposredno izvršni po stranom pravu, neposredno su izvršni i u Republici Srbiji, ako se odnose na prava koja nisu u suprotnosti sa pravnim poretkom Republike Srbije i ako sadrže sve elemente koji su po zakonu Republike Srbije potrebni za izvršenje (član 8. stav 4.); da je javnobeležnički zapis izvršna isprava ako je u njemu utvrđena određena obaveza na činidbu o kojoj se stranke mogu sporazumeti i ako sadrži izričitu izjavu obavezanog lica o tome da se na osnovu te isprave može, radi ostvarenja dugovane činidbe, po dospelosti obaveze neposredno sprovesti prinudno izvršenje (član 85. stav 1.).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 - autentično tumačenje, 113/17 - autentično tumačenje, 54/19 i 9/20 - autentično tumačenje), propisano je: da su izvršne isprave i javnobeležničke isprave koje imaju snagu izvršne isprave (član 41. stav 1. tačka 6)); da se strana izvršna isprava izvršava isto kao domaća, ako glasi na privatnopravno potraživanje i priznata je pred domaćim sudom (član 46. stav 1.); da izvršni poverilac može podneti predlog za izvršenje strane izvršne isprave koja nije priznata pred domaćim sudom (član 46. stav 2.); da u tom slučaju sud koji je nadležan da donese rešenje o izvršenju odlučuje o priznanju strane izvršne isprave kao o prethodnom pitanju (član 46. stav 3.); da takvo rešenje o izvršenju može da se pobija žalbom i zbog toga što nisu bili ispunjeni zakonom određeni uslovi za priznanje strane izvršne isprave (član 46. stav 4.).

Odredbama člana 5. Zakona o notarima Crne Gore („Službeni list RCG“, br. 68/05 i „Službeni list CG“, br. 49/08, 55/16 i 84/18) propisano je da su notarski akti akti o pravnim poslovima, izjavama volje i činjenicama koje sastavlja notar (notarski zapis), zapisnici o pravnim radnjama i činjenicama kojima prisustvuje notar (notarski zapisnik), potvrde o činjenicama koje, u okviru svoje nadležnosti, potvrđuje notar (notarska potvrda)(član 5. stav 1.); da je notarski akt vjerodostojna, odnosno izvršna isprava u slučajevima predviđenim ovim zakonom (član 5. stav 4.).

5. Ustavni sud najpre ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, koji je prihvatio i Ustavni sud, da se pravičnost suđenja ostvaruje kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Naime, Evropski sud za ljudska prava je u presudi Sotiris and Nikos Koutras Attee protiv Grčke, broj predstavke 39442/98, od 16. novembra 2000. godine, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti stav 20. navedene presude). Ustavni sud smatra da je izneti stav od izuzetne važnosti, jer strankama u postupku omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da se na njihov slučaj ta postojeća, predvidljiva pravila zaista i primene.

U konkretnom slučaju, izvršni poverilac podnela je Trećem osnovnom sudu u Beogradu predlog za izvršenje, na osnovu notarskog zapisa sporazuma o podeli bračne tekovine overen pred notarom Irenom Polović iz Budve pod br. UZZ br.448/2014 od 10. juna 2014. godine, protiv podnosioca kao izvršnog dužnika. Tvrdnja podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje zasniva se na tome da za određenje izvršenja nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi, a imajući u vidu da je rešenjem Višeg suda u Beogradu R. 9/21 od 14. januara 2021. godine odbijen zahtev za priznanje strane sudske odluke – predmetnog sporazuma.

Ustavni sud konstatuje da je u konkretnom slučaju izvršenje pravnosnažno određeno na osnovu notarskog zapisa - sporazuma o podeli bračne tekovine overenog pred notarom iz Budve, Crna Gora, a u smislu odredbe člana 5. stav 1. Zakona o notarima Crne Gore, notarski zapis predstavlja vrstu notarskog akta. Ustavni sud ukazuje da je, u smislu odredbe člana 5. stav 4. Zakona o notarima Crne Gore, notarski akt izvršna isprava. Navedeni (strani) notarski akt – notarski zapis je u našem pravnom sistemu predstavljao strani javnobeležnički zapis, u smislu člana 8. Zakona o javnom beležništvu. Viši sud u Beogradu je u osporenom rešenju utvrdio da je ispunjen uslov iz člana 8. stav 4. Zakona o javnom beležništvu, a to je da su strani javnobeležnički zapisi koji su neposredno izvršni po stranom pravu, neposredno izvršni i u Republici Srbiji (odnosno da može da bude izvršna isprava i u Republici Srbiji). Ustavni sud ocenjuje da je u predmetnom izvršnom postupku navedeni strani javnobeležnički zapis predstavljao stranu izvršnu ispravu iz člana 46. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine. U smislu navedenog zakona strana izvršna isprava se izvršava isto kao domaća, a (domaća) izvršna isprava je i javnobeležnička isprava koja ima snagu izvršne isprave, u smislu odredbe člana 41. stav 1. tačka 6) Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, a javnobeležnička isprava koja ima snagu izvršne isprave jeste javnobeležnički zapis, u smislu odredbe člana 85. stav 1. Zakona o javnom beležništvu.

Ustavni sud, međutim, nalazi da su u članu 46. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, koji govori o izvršenju strane sudske isprave, propisani uslovi za izvršenje strane izvršne isprave, a jedan od uslova jeste da je strana izvršna isprava priznata pred domaćim sudom (stav 1.). Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, koju prihvata i Ustavni sud, izvršenju strane sudske odluke mora da prethodi određena vrsta kontrole te odluke od strane domaćeg suda (videti presudu u predmetu Dolenc protiv Slovenije, broj predstavke 20256/20, od 20. oktobra 2022. godine, stav 59.). Pri tome je, u sprovedenom postupku, utvrđeno da je pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Beogradu R. 9/21 od 14. januara 2021. godine odbijen zahtev za priznanje notarskog zapisa sporazuma o podeli bračne tekovine (predmetna izvršna isprava). Ustavni sud ukazuje da Viši sud u osporenom rešenju Gži. 2017/22 od 22. juna 2022. godine nije citirao niti primenio navedenu odredbu člana 46. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, niti je ocenio od kakvog je pravnog značaja pravnosnažno rešenje Višeg suda u Beogradu R. 9/21 od 14. januara 2021. godine kojim je odbijen zahtev za priznanje notarskog zapisa sporazuma o podeli bračne tekovine na određenje izvršenja u konkretnom slučaju, a što je posledično dovelo u sumnju pravičnog izvršnog postupka u celini.

6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjima Trećeg osnovnog suda u Beogradu Ii. 3791/21 od 18. novembra 2021. godine i Višeg suda u Beogradu Gži. 2017/22 od 22. juna 2022. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu i određivanjem da isti sud novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv osporenog rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i naložio otklanjanje štetnih posledica, to se nije posebno bavio pitanjem povrede prava na imovinu prava iz člana 58. Ustava.

8. Ustavni sud ovom prilikom konstatuje da u konkretnom slučaju izjašnjenje treće strane nije bilo od uticaja na drugačiju odluku.

9. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti