Povreda prava na pristup sudu zbog formalističkog tumačenja izvršne isprave

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Višeg suda kojim je odbačen predlog za izvršenje. Sud smatra da nepostojanje datuma dospelosti u obračunu zarade ne čini ispravu neizvršivom, jer je rok dospelosti određen samim Zakonom o radu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković , predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić , dr Dragana Kolarić , dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović , dr Vladan Petrov , dr Tijana Šurlan i Tatjana Đurkić članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi S. N . iz Leposavića , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. januara 2024. godine, doneo je,

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. N . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gži. 1881/20 od 21. avgusta 2020. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalaba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Gži. 1881/20 od 21. avgusta 2020. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o žalbi izvršnog dužnika podnetoj protiv rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu II. 2472/19 od 25. novembra 2019. godine.

3. Odbacuje se predlog podnosioca ustavne žalbe za odlaganje izvršenja rešenja Višeg suda u Beogradu Gži. 1881/20 od 21. avgusta 2020. godine.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

5. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. N . iz Leposavića podneo je Ustavnom sudu, 13. oktobra 2020. godine, preko punomoćnika S . D , advokata iz Beograda , ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gži. 1881/20 od 21. avgusta 2020. godine, zbog po vrede prava na pravično suđenje, prava na imovinu i prava na rad , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 58. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije. Podnosilac se istovremeno pozvao i na povredu prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda čiju povredu ili uskraćivanje Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajući č lan U stava kojim je zajemčeno isto pravo.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Višeg suda u Beogradu doneto u izvršnom p ostupku pokrenutog na osnovu izvršnih isprava - ob računa zarada i naknada zarada, a kojim je usvojena žalba izvršnog dužnika, uki nuto rešenje o izvršenju i odbačen predlog za izvršenje podnosioca, sa obrazlože njem da obračuni zarada i naknada zarada ne sadrže datum dospelosti, te se isti ne mogu smatrati izvršnim ispravama u smi slu člana 121. stav 6. Zakona o radu.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je Viši sud u Beogradu u tri indentična predmeta zauzeo pravni stav da je neosnovano isticanje u žalbi izvršnog dužnika da u obračunu zarade nije određen rok dospelosti te da nije dospela obaveza isplata zarade, s obzirom na to da je odredbama Zakona o radu u članu 110. u vezi člana 16. istog zakona propisano da se zarada isplaćuje najmanje jednom mesečno .

Podnosilac ustavne žalbe p redložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povred u označenih ustavnih i konvencijskih prava i po ništi osporeno rešenje Višeg suda u Beogradu . U ustavnoj žalbi je postavljen zahtev za naknadu štete na ime neisplaćenih zarada i na ime troškova izvršnog postupka, kao i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Tražio je odlaganje izvršenja osporenog drugostepenog rešenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Trećeg osnovnog suda u Beogradu II. 2472/19 i uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom postupku:

Izvršni poverilac S. N, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 21. novembra 2019. godine, na osnovu izvršnih isprava – obračuna zarada i naknada zarada , predlog za izvršenje Trećem osnovnom sudu u Beogradu protiv izvršnog dužnika J . p . za „S .“ sa p.o. Beograd , radi namirenja novčanog potraživanja iz radnog odnosa za period od oktobra 2016. godine do decembra 2017. godine.

Ustavni sud je utvrdio da obračuni zarada i naknada zarada sadrže potpis ovlašćenog lica i pečat poslodavca.

Treći osnovni sud u Beogradu je rešenjem II. 2472/19 od 25. novembra 2019. godine odredio predloženo izvršenje.

Viši sud u Beogradu je rešenjem Gži. 1881/20 od 21. avgusta 2020. godine usvojio žalbu izvršnog dužnika, ukinuo rešenje o izvršenju i odbacio predlog za izvršenje podnosioca, sa obrazloženjem da obračuni zarada i naknada zarada ne sadrže datum dospelosti, te se isti ne mogu smatrati izvršnim ispravama u smi slu člana 121. stav 6. Zakona o radu, kao i da obračuni zarada i naknada zarada ne sadrže potpis lica koje vršilo obračun niti potpis zaposlenog.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 -autentično tumačenje, 113/17-autentično tumačenje i 54/19) je propisano: da se rešenje o izvršenju donosi na osnovu izvršne ili verodostojne isprave (član 40.); da je izvršna isprava i isprava koja je drugim zakonom određena kao izvršna isprava (član 41. stav 1. tačka 8)).

Odredbama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-Odluka US, 113/17 i 95/18 -autentično tumačenje) propisano je: da je poslodavac dužan da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu (član 16. tačka 1) ; da se zarada isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec (član 110. stav 1.); da je poslodavac dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun (član 121. stav 1.); da obračun zarade i naknade zarade koje je dužan da isplati poslodavac u skladu sa zakonom predstavlja izvršnu ispravu (član 121. stav 6.); da sadržaj obračuna iz st. 1. i 2. ovog člana propisuje ministar (član 121. stav 8.).

Odredbama Pravilnika o sadržaju obračuna zarade odnosno naknade zarade („Službeni glasnik RS“ , broj 90/14 ) je utvrđeno da obračun zarade odnosno naknade zarade sadrži datum određen za isplatu zarade, odnosno naknade zarade (datum dospelosti) (člana 2. stav 1. tačka 5)); da ako poslodavac na dan dospelosti ne isplati zaradu, odnosno naknadu zarade ili ih ne isplati u celosti, obračun zarade, odnosno naknade zarade, osim podataka iz člana čl. 2. i 3. ovog pravilnika sadrži i potpis ovlašćenog lica i pečat poslodavca (član 4.).

5. Ustavnom žalbom se osporava rešenje Višeg suda u Beogradu doneto u izvršnom postupku pokrenutom na osnovu izvršnih is prava - obračuna zarada i naknada zarada, a kojim je usvojena žalba izvršnog dužnika, ukinuto rešenje o izvršenju i odbačen predlog za izvršenje podnosioca, sa obrazloženjem da obračuni zarada i naknada zarada ne sadrže datum dospelosti, te se isti ne mogu sm atrati izvršnim ispravama u smislu člana 121. stav 6. Zakona o radu.

Ustavni sud ukazuje da se prilikom razmatranja garancija iz člana 32. stav 1. Ustava ne zaustavlja samo na formalnoj primeni, već ide i korak dalje, tj. sagledava osporenu odluku i u svetlu garancija koje su nastale kroz praksu kako Ustavnog suda, tako i Evropskog suda za ljudska prava.

Jedna od takvih garancija se odnosi na poštovanje prava na pristup sudu, kojim se strankama obezbeđuje pravo da svaki zahtev koji se odnosi na njihova građanska prava bude razmotren pred sudom i da se o njemu donese meritorna odluka, kada su za to ispunjene procesne pretpostavke (o pravu na pristup sudu kao elementu prava na pravično suđenje videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Golder protiv Ujedinjenog Kraljevstva, predstavka broj 4451/70, od 21. februara 1975. godine). Odbacivanjem predloga za izvršenje podnosioca ustavne žalbe, neodlučivanjem u meritumu, svakako je ugroženo pravo podnosioca ustavne žalbe na pristup sudu, kao element prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Ono što se kao ključno pitanje postavlja u konkretnom slučaju jeste da li su postojali zakonom propisani procesni razlozi za odbacivanje predloga za izvršenje, a što predstavlja osnov za utvrđivanje povrede prava na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje.

Ustavni sud zatim ukazuje da se u svakom konkretnom slučaju, a imajući u vidu njegove karakteristike i osobenosti, mora ispitati da li je primena procesnog pravila bila ustavnopravno prihvatljiva. Kad je reč o primeni procesnih pravila, Ustavni sud ukazuje na opšti princip da su sudovi obavezni da primene pravila postupka, izbegavajući kako preterani formalizam koji bio ugrozio pravičnost postupka, tako i potpunu fleksibilnost koja bi obesmislila proceduralne zahteve predviđene zakonima. Zapravo, pravo na pristup sudu je ugroženo kada pravila prestaju da služe ciljevima pravne sigurnosti i primerenog sprovođenja pravde i stvore neku vrstu barijere koja sprečava stranku da nadležan sud odluči o njegovom ili njenom zahtevu u meritumu (v ideti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Eṣim protiv Turske, predstavka broj 59601/09, 17. septembra 2013. godine, stav 21.).

Ustavni sud najpre ukazuje da je Pravilnikom o sadržaju obračuna zarade odnosno naknade zarade propisan sadržaj, odnosno elementi koje „obračunski listić“ mora da sadrži. Propisavanje sadržaja obračuna zarade , odnosno naknade zarade (u daljem tekstu: obračun) na nivou izvršnog postupka ima cilj da obaveza poslodavca kao izvršnog dužnika prema zaposlenom kao izvršnog poverioca bude izvršiva. Jedan od elemenata sadržaja obračuna jeste datum određen za isplatu zarade, odnosano naknade zarade (datum dospelosti). Ustavni sud, međutim, ukazuje da ovaj element koji je objektivne prirode propisan i samim Zakonom o radu. Zarada za obavljeni rad po samom zakonu ima vreme dospelosti. Merodavna zakonska odredba u konkretnom slučaju jeste odredba člana 110. stav 1. Zakona o radu kojim je propisano da se zarada isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Navedena zakonska odredba sadrži ograničenja koja se primenjuju po samom zakonu, a to je da zarada dospeva najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Kada se ugovora , odnosno propisuje opštim aktom , vreme dospelosti zarade ne može biti protivn o navedenim zakonskim pra vilima. Ustavni sud, stoga, ocenjuje da u situaciji kada obračun zarade kao izvršna isprava ne sadrži datum dospelosti, primenjuju se po sili zakona pravila iz člana 110. stav 1. Zakona o radu , a to je da zarada dospeva najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec, zbog čega je obaveza poslodavca kao izvršog dužnika i u t oj situaciji dospela krajem tekućeg meseca.

Imajući u vidu navedeno, kao i to da je poslodavac dužan da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, Ustavni sud ocenjuje da je u konkretnom slučaju odbacivanje podnosiočevog predloga za izvršenje predstavljalo preterani formalizam Višeg suda u Beogradu koji je doveo do povrede prava podnosioca ustavne žalbe na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava .

Vezano za pravno stanovište izvršnog suda da obračuni ne sadrže potpis lica koje vršilo obračun niti potpis zaposlenog, Ustavni sud najpre ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, zatim, ukazuje da Pravilnik o sadržaju obračuna zarade odnosno naknade zarade utvrđuje dodatne elemente koje obračun mora da sadrži u situaciji ako poslodavac na dan dospelosti ne isplati zaradu, odnosno naknadu zarade ili ih ne isplati u celosti, a to je samo potpis ovlašćenog lica i pečat poslodavca (član 4.), a te elemente obračuni u konkretnom slučaju sadrže, što je Ustavni sud utrdio uvidom u spise predmeta, dok se potpis zaposlenog po samom Pravilniku ne traži. Pored navedenog, Ustavni sud nalazi da činjenica da je podnosilac podneo predlog za izvršenje na osnovu predmetnih obračuna ukazuje na to da je on kao zaposleni prihvatio sadržinu obračuna.

Stoga se, po oceni Ustavnog suda, navedeno pravno stan ovište drugostepenog suda može smatrati proizvoljnom primenom prava koja je dovela u pitanje pravičnost drugostepenog postupka.

Polazeći od svega izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 i 10/23 i i 92/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Gži. 1881/20 od 21. avgusta 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu i određenjem da isti sud donese novu odluku o žalbi izvršnog dužnika podnetoj protiv rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu II. 2472/19 od 25. novembra 2019. godine , saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica povrede prava , to nije posebno razmatrao istaknutu povred u prava na imovinu i prava na rad.

7. S obzirom na to da je Ustavni sud meritorno odlučio o ustavnoj žalbi, to je predlog podnosioca ustavne žalbe za odlaganje izvršenja rešenja Višeg suda u Beogradu Gži. 1881/20 od 21. avgusta 2020. godine odbacio, u skladu sa odredbama člana 56. stav 3. i člana 86. Zakona o Ustavnom sudu, i rešio kao u tački 3. izreke.

8. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu materijalne štete (na ime neisplaćenih zarada), Ustavni sud ocenjuje da je ovakav zahtev preuranjen, jer će o žalbi izvršnog dužnika biti ponovo odlučivano, te je odbacio predmetni zahtev, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 5. izreke.

10. Kada je reč o zahtevu podnosioca za naknadu materijalne štete na ime troškova izvršnog postupka , Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke .

11. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 4 6. tač. 3) i 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pristup sudu zbog formalističkog tumačenja izvršne isprave

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti