Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na jednaku zaštitu prava, jer je Viši sud u Novom Sadu doneo drugačiju odluku u identičnoj pravnoj i činjeničnoj situaciji kao u ranijem predmetu. Zadovoljenje se ostvaruje objavljivanjem odluke.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1003/2008
01.07.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radojke Rakić Marković iz Jagodine, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. jula 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Radojke Rakić Marković izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž1. 157/07 od 6. juna 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 3523/07 od 24. aprila 2008. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba Radojke Rakić Marković izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio u predmetu Osnovnog suda udruženog rada u Kragujevcu Ro. 579/88.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radojka Rakić Marković iz Jagodine je 18. avgusta 2008. godine, preko punomoćnika Maje S. Veličković, advokata iz Jagodine, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv sudskih rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je više puta podnosila predloge za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka koji se vodio u predmetu Osnovnog suda udruženog rada u Kragujevcu Ro. 579/88, te da su ti predlozi stalno odbijani ili odbacivani. Samim tim, prema mišljenju podnositeljke, njoj je uskraćeno pravo da u ponovnom postupku kao novi dokaz istakne presudu Vrhovnog suda Srbije Kzz. 58/96, čime joj povređeno pravo na pravično suđenje. Takođe, smatra da je na taj način njoj povređeno i pravo na suđenje u razumnom roku, jer je postupak u predmetu Ro. 579/88 neprimereno dugo trajao i još uvek traje. Stoga predlaže da Ustavni sud poništi rešenje Okružnog suda u Jagodini Gž1. 157/07 od 6. juna 2007. godine i rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 3523/07 od 24. aprila 2008. godine, kojima nije usvojen njen predlog za ponavljanje postupka 2P. 174/99, koji je vođen pred Opštinskim sudom u Jagodini.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju dostavljenu u prilogu ustavne žalbe, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Opštinski sud u Jagodini je doneo rešenje 2P. 520/05 od 18. januara 2007. godine, kojim je usvojio predlog za ponavljanje postupka tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe i dozvolio ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka 2P. 174/99, vođenog pred istim prvostepenim sudom, te ukinuo pravnosnažnu odluku tog suda 2P. 174/99 od 14. septembra 2000. godine. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da činjenica da je po uloženom vanrednom pravnom leku Vrhovni sud Srbije usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i doneo presudu Kzz. 58/96 od 24. aprila 1998. godine, kojom je, pored ostalog, konstatovano da nije utvrđena krivica tužilje, po zaključku prvostepenog suda može biti od uticaja na eventualno donošenje drugačije odluke u postupku po predlogu, odnosno po tužbi tužilje kojom je tražila poništaj odluke disciplinske komisije na osnovu koje joj je prestao radni odnos kod tužene.

Okružni sud u Jagodini, je na sednici održanoj 6. juna 2007. godine, doneo osporeno rešenje Gž1. 157/07, kojim je preinačeno rešenje Opštinskog suda u Jagodini 2P. 520/05 od 18. januara 2007. godine, tako što je odbacio predlog tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka koji je vođen pred Opštinskim sudom u Jagodini 2P. 174/99, kao nedozvoljen. U obrazloženju ovog rešenja je istaknuto da nije bilo osnova da se usvoji predlog za ponavljanje postupka tužilje, jer iz spisa predmeta proizlazi sledeće: da je spor između tužilje i tuženog okončan presudom Osnovnog suda udruženog rada u Kragujevcu Ro. 579/88 od 28. aprila 1988. godine; da je tužilja nakon toga podnela predlog za ponavljanje postupka, te da je taj predlog odbijen rešenjem Opštinskog suda u Jagodini P1. 230/92 od 22. marta. 1993.godine, kao i da je to rešenje potvrđeno rešenjem Okružnog suda u Jagodini Gž. I 1128/93 od 15. juna 1993. godine; da je nakon toga tužilja podnela novi predlog za ponavljanje postupka, iz razloga što je presudom Vrhovnog suda Srbije Kzz. 58/96 od 24. aprila 1998. godine usvojen zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, te da je povodom tog predloga doneto prvostepeno rešenje 2P. 174/99 od 14. septembra 2000. godine kojim je odbačen predlog tužilje kao neblagovremen, a koje rešenje je potvrđeno rešenjem Okružnog suda u Jagodini Gž1. 2005/2000 od 21. marta 2001. godine. Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud zaključuje da je spor između tužilje i tuženog pravnosnažno okončan presudom Osnovnog suda udruženog rada u Kragujevcu Ro. 579/88 od 28. aprila 1988. godine, a ne navedenim rešenjem 2P. 174/99 od 14. septembra 2000. godine, kojim je odlučeno samo o predlogu tužilje za ponavljanje pravnosnažno okončanog ponavljanja postupka, pa kako se ne radi o rešenju kojim je postupak pravnosnažno okončan, to je predlog tužilje za ponavljanje postupka u odnosu na rešenje 2P. 174/99 nedozvoljen, jer Zakonom o parničnom postupku nije predviđena mogućnost da se traži ponavljanje postupka u kojem je već pravnosnažno odlučeno o predlogu za ponavljanje, zbog čega je drugostepeni sud odbacio predlog tužilje kao nedozvoljen.

Vrhovni sud Srbije je doneo osporeno rešenje Rev. 3523/07 od 24. aprila 2008. godine, kojim je odbio kao neosnovanu reviziju podnositeljke ustavne žalbe izjavljenu protiv rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž1. 157/07 od 6. juna 2007. godine. U obrazloženju ovog rešenja je izneto da je drugostepeni sud pravilno zaključio kada je preinačio prvostepeno rešenje, tako što je odbacio kao nedozvoljen predlog tužilje za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, koji je vođen pred Opštinskim sudom u Jagodini pod brojem 2P. 174/99, jer, u smislu odredaba čl. 422. do 429. ZPP nije predviđena mogućnost ponavljanja već pravnosnažnog završenog ponavljanja postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, na čiju povredu se poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ustavni sud nalazi da su za odlučivanje o postojanju povrede Ustavom zajemčenog prava na koje podnositeljka ustavne žalbe poziva, a u odnosu na osporena rešenja, od značaja odredbe Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) kojima je propisano: da rešavajući o žalbi, drugostepeni sud može preinačiti rešenje ili ga ukinuti i po potrebi predmet vratiti na ponovni postupak (člana 387. tačka 3)); da će revizijski sud presudom odbiti reviziju kao neosnovanu ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi na koje pazi po službenoj dužnosti (člana 405. stav 1.); da će se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjivati odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude (člana 412. stav 5.). Takođe su od značaja i odredbe čl. 422. do 429. istog Zakona kojima je regulisan procesni institut ponavljanja postupka.

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenog prava na koje podnositeljka ukazuje, a u odnosu na osporena rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž1. 157/07 od 6. juna 2007. godine i Vrhovnog suda Srbije Rev. 3523/07 od 24. aprila 2008. godine, Ustavni sud je konstatovao sledeće:

Iz sadržine odredbe člana 32. stav 1. Ustava proizlazi da se Ustavom zajemčenim pravom na pravično suđenje svakom garantuje da će sudski postupak biti vođen i okončan u razumnom roku od strane nadležnog, nezavisnog i nepristrasnog suda, obrazovanog na osnovu zakona, te da će se u tom postupku javno raspraviti i odlučiti o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka i o optužbama protiv njega. Dakle, pravo na pravično suđenje je jedno složeno, višeslojno pravo koje je prvenstveno usmereno na određene procesne garancije u sudskom postupku, pa Ustavni sud ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta tog ustavnog prava, ispituje eventualno postojanje procesnih povreda u postupcima pred sudovima na koje se ukazuje u ustavnoj žalbi, kao i ustavnopravnu utemeljenost primene merodavnog materijalnog prava i na osnovu toga utvrđuje da li je postupak bio vođen na način koji je podnosiocu ustavne žalbe osigurao pravično suđenje.

S obzirom na to da ustavna žalba, pored ostalog, sadrži određene ustavnopravne razloge kojima se ukazuje na povredu prava da sud pravično odluči o potencijalnom pravu podnositeljke, Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja doneli nadležni, zakonom ustanovljeni sudovi, primenom odgovarajućih odredaba procesnog prava, te da, stoga, podnositeljki ustavne žalbe osporenim rešenjima nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje. Naime, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je rešenjem Okružnog suda u Jagodini Gž1. 2005/2000 od 21. marta 2001. godine potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Jagodini 2P. 174/99 od 14. septembra 2000. godine, kojim je odbačen kao neblagovremen predlog podnositeljke ustavne žalbe za ponavljanje pravnosnažno okončanih postupaka pred Opštinskim sudom u Jagodini P1. 230/92 i P. 676/92. Dakle, rešenjem prvostepenog suda 2P. 174/99 od 14. septembra 2000. godine pravnosnažno je već odlučeno o predlogu podnositeljke za ponavljanje navedenih postupaka. Stoga je novi predlog podnositeljke za ponavljanje postupka u kome je prethodno pravnosnažno odlučeno o predlogu za ponavljanje postupka nedozvoljen, budući da Zakonom o parničnom postupku nije predviđena takva mogućnost. Iz tih razloga, Ustavni sud smatra da je Okružni sud u Jagodini pravilno odlučio kada je osporenim rešenjem preinačio prvostepeno rešenje, tako što je odbacio nedozvoljen predlog za ponavljanje postupka, odnosno kada je Vrhovni sud Srbije osporenim rešenjem potvrdio navedeno drugostepeno rešenje, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbio kao neosnovanu.

6. Odlučujući o delu ustavne žalbe u kojem se ističe da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio u predmetu Osnovnog suda udruženog rada u Kragujevcu Ro. 579/88, Ustavni sud je utvrdio da je nevedeni postupak pravnosnažno okončan presudom Osnovnog suda udruženog rada u Kragujevcu Ro. 579/88 od 28. aprila 1988. godine, kao i da je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 4171/93 od 15. decembra 1993. godine odbijena kao neosnovana revizija podnositeljke ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž. I 1128/93 od 15. juna 1993. godine, kojim je potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Jagodini P1. 230/92 od 22. marta 1993. godine, a kojim je odbijen predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka navedenom presudom Ro. 579/88 od 28. aprila 1988. godine.

Imajući u vidu da se prema odredbama Ustava i člana 113. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, 8. novembra 2006. godine, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedozvoljenu, jer je osporeni postupak okončan pre proglašenja i stupanja na snagu Ustava.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti