Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u posesornoj parnici

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Parnični postupak zbog smetanja poseda, koji je po zakonu hitan, trajao je četiri i po godine, prvenstveno zbog neefikasnosti prvostepenog suda, koji je odluku pisano izradio nakon skoro dve i po godine.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-10040/2013
13.01.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. P. i V. P, oboje iz Inđije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. januara 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. P. i V. P. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi - Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 4727/10 (inicijalno predmet Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Inđiji P. 4727/10) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na su đenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. P. i V. P., oboje iz Inđije, podneli su, 2. decembra 2013. godine, preko punomoćnika mr N. J, advokata iz Inđije, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 4727/10.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je parnični postupak zbog smetanja poseda započeo podnošenjem tužbe 27. oktobra 2010. godine; da je prvostepeno rešenje doneto 1. juna 2011. godine, ali je punomoćniku podnosilaca ustavne žalbe uručeno tek 20. novembra 2013. godine, nakon više od dve godine i mimo zakonskih rokova za okončanje parnice zbog smetanja državine i izradu pismenog otpravka odluke.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete zbog dugog trajanja postupka, kao i na naknadu troškova za sastavljanje ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupk u, izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Staroj Pazovi - Sudska jedinica u Inđiji P. 4727/10 (ranije predmet Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Inđiji P. 4727/10), i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužioci M. P. i V. P, ovde podnosioci ustavne žalbe, podneli su 28. oktobra 2010. godine Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Inđiji tužbu protiv tuženih Ž. J. i M. S, zbog smetanja poseda, koja je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 4727/10.

Do donošenja rešenja sud je zakazao tri ročišta (29. novembra 2010. i 11. maja i 1. juna 2011. godine), od kojih prvo ročište nije održano zbog odlučivanja po zahtevu tuženih za izuzeće postupajućeg sudije. Na održanim ročištima saslušane su parnične stranke i predloženi svedoci i sud je izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju. Na ročištu za glavnu raspravu održanom 1. juna 2011. godine konstatovano je da će pismena odluka biti dostavljena strankama, a punomoćnik tužilaca i tuženi su potpisali zapisnik o glavnoj raspravi.

Rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Inđiji P. 4727/10 od 1. juna 2011. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca, utvrđeno da su tuženi smetali tužioce u poslednjoj mirnoj državini predmetne kuće, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan i obavezani tuženi da tužiocima solidarno naknade troškove postupka. Postupajući sudija je 18. novembra 2013. godine dao naredbu da se rešenje ekspeduje. Pismeni otpravak rešenja je 20. novembra 2013. godine dostavljen punomoćniku tužilaca, a 12. decembra 2013. godine tuženom M. S. Dostavljanje rešenja za Ž. J. je izvršeno isticanjem na oglasnu tablu suda.

Rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi - Sudska jedinica u Inđiji P. 4727/10 od 29. avgusta 2014. godine prekinut je postupak po tužbi tužilaca zbog smetanja poseda u odnosu na tuženog Ž. J, usled smtri tuženog Ž. J. i određeno da će se postupak u odnosu na tuženog Ž. J. nastaviti kada njegovi naslednici preuzmu postupak ili kada ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine.

Tuženi M. S. je 18. septembra 2014. godine izjavio žalbu protiv prvostepenog rešenja P. 4727/10 od 1. juna 2011. godine.

Rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 686/14 od 22. oktobra 2014. godine vraćeni su spisi predmeta Osnovnom sudu u Staroj Pazovi - Sudska jedinica u Inđiji, radi otklanjanja uočenog procesnog nedostatka u dostavljanju pismenog otpravka pobijanog rešenja od 1. juna 2011. godine zakonskim naslednicima tuženog prvog reda pok. Ž. J. U obrazloženju drugostepenog rešenja, između ostalog, navedeno je prvostepeni sud propustio da zakonskim naslednicima pok. Ž. J. dostavi pismeni otpravak pobijanog rešenja od 1. juna 2011. godine, jer se pribijanje rešenja na oglasnu tablu ne smatra urednom dostavom.

Dopisom prvostepenog suda od 12. novembra 2014. godine naloženo je punomoćniku tužilaca da se izjasni o zakonskim naslednicima pok. tuženog Ž. J, koji je postupajući po nalogu 14. novembra 2014. godine dostavio sudu ostavinsko rešenje Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Inđiji O. 250/12.

Rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi - Sudska jedinica u Inđiji P. 4727/10 od 25. novembra 2014. godine nastavljen je postupak u odnosu na naslednike pok. tuženog Ž. J.

Rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 145/15 od 15. aprila 2015. godine žalbe tuženih su odbijene kao neosnovane, pa je prvostepeno rešenje Osnovnog suda u Staroj Pazovi - Sudska jedinica u Inđiji P. 4727/10 od 1. juna 2011. godine potvrđeno.

Pismeni otpravak drugostepenog rešenja je 4. maja 2015. godine dostavljen punomoćniku tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Prema Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na ovaj parnični postupak u smislu člana 506. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 72/11) , stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i sud je dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.). Odredbom člana 447. Zakona propisano je da će prilikom određivanja rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja državine sud uvek obratiti naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja prema prirodi svakog pojedinog slučaja, a odredbama člana 341. st. 1. i 3. da se presuda mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donošenja, a u složenijim predmetima sud može odložiti pismenu izradu presude za 15 dana, kao i da se strankama dostavlja overen prepis presude sa uputstvom na izjavljivanje pravnog leka protiv presude.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je parnični postupak započeo 28. oktobra 2010. godine, podnošenjem tužbe Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Inđiji i da je okončan donošenjem rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 145/15 od 15. aprila 2015. godine, iz čega proizlazi da je osporeni parnični postupak trajao četiri i po godine.

Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja nadležnih sudova, kao i od prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome ce u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog parničnog postupka.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, ocenio da je na dužinu postupka presudno uticalo neefikasno i nedelotvorno postupanje prvostepenog suda, posebno ako se ima u vidu da je vođen spor zbog smetanja državine (posesorna parnica) , te da je Zakonom o parničnom postupku propisano da će prilikom određivanja rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja državine sud uvek obratiti naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja, kao i da se presuda mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donošenja, a u složenijim predmetima sud može odložiti pismenu izradu presude za 15 dana, te da se strankama dostavlja overen prepis presude sa uputstvom za izjavljivanje pravnog leka protiv presude.

Naime, prvostepeni sud je prvi put odlučio o tužbenom zahtevu u primerenom roku, i to rešenjem P. 4727/10 od 1. juna 2011. godine. Međutim, postupajući sudija je tek 18. novembra 2013. godine, nakon skoro dve i po godine od donošenja rešenja, naložio dostavljanje rešenja strankama, pa je tako ono punomoćniku podnosilaca ustavne žalbe dostavljeno 20. novembra 2013. godine. Pored toga, prvostepeni sud je propustio da zakonskim naslednicima tuženog pok. Ž. J. dostavi pismeni otpravak pobijanog rešenja od 1. juna 2011. godine, zbog čega su mu rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 686/14 od 22. oktobra 2014. godine bili vraćeni spisi predmeta, radi otklanjanja uočenog procesnog nedostatka.

Ustavni sud je našao da predmetni postupak nije bio posebno činjenično i pravno slo žen, imajući u vidu da je sud u dokaznom postupku održao samo dva ročišta, na kojima je saslušao parnične stranke i predložene svedoke. Ustavni sud je konstatovao da je u toku parnice preminuo jedan od tuženih, zbog čega je bio određen prekid, a potom i nastavak postupka protiv zakonskih naslednika preminulog tuženog. Međutim, Ustavni sud je ocenio da određena složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari nikako ne može opravdati navedeno trajanje postupka, kao i da je sud bio dužan da postupak sprovede na efikasniji način i da ga okonča u kraćem – primerenom roku.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioce ustavne žalb e, Ustavni sud je zaključio da su oni imali legitiman interes da ce postupak okonča u razumnom roku , posebno imajući u vidu zakonom opredeljenu hitnost rešavanja sporova u parnicama zbog smetanja državine, kao i da svojim ponašanjem nisu doprineli dužini trajanja postupka.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica neefikasnog i nedelo tvornog postupanja prvostepenog suda.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odred bom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi - Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 4272/10 (inicijalno predmet Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Inđiji P. 4727/10).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15) , Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Usta va, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete svakom u iznosu od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja osporenog postupka, predmet spora, kao i nedelotvorno postupanje nadležnog suda. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju podnosiocima za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim postupanjem nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahtev a podnosi laca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u, smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu , nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi , Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo u Odluci Už -633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na: www.ustavni.sud.rs).

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u posesornoj parnici

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti