Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u sporu o statusu ratnog vojnog invalida

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda. Utvrđeno je da podnosilac nije ispunio zakonske uslove za priznavanje statusa ratnog vojnog invalida, jer je zahtev podnet neblagovremeno i bez adekvatnih pisanih dokaza iz vremena povređivanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-10045/2013
23.12.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. K . iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. decembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba I. K . izjavljena protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 10750/12 od 26. septembra 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. K . iz Novog Sada je, 29. novembra 2013. godine, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 10750/12 od 26. septembra 2013. godine, zbog povrede načela i prava zajemčenih odredbama čl. 3, 21, 22, 32, 36. i 69. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je Upravni sud odlučio o njegovoj tužbi bez usmene rasprave; da je podnosilac svoj zahtev podneo po osnovu povrede glave, a ne po osnovu bolesti; da je dostavio validnu pisanu dokumentaciju.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 8. juna 2004. godine podneo zahtev prvostepenom organu uprave za priznavanje svojstva ratnog vojnog invalida, te mu je rešenjem Sekretarijata za zdravstvo i socijalnu zaštitu – Uprava za boračko invalidsku zaštitu Grada Novog Sada broj I-7-580-00488/05 od 20. januara 2005. godine priznato svojstvo ratnog vojnog invalida VI grupe sa 60% invaliditeta, počev od 1. jula 2004. godine, pa sve dok za to postoje zakonski uslovi.

U vršenju revizije, Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i socijalnu politiku u Novom Sadu doneo je rešenje broj 107-580-00211/2005-03 od 4. aprila 2005. godine, kojim je poništeno navedeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen prvostepenom organu uprave na ponovni postupak i odlučivanje.

U ponovnom postupku, prvostepeni organ je doneo rešenje broj 580-00488/04 od 22. decembra 2005. godine kojim je, u stavu jedan dispozitiva, odbijen zahtev podnosioca za priznavanje svojstva ratnog vojnog invalida po osnovu bolesti – tumora mozga, kao neosnovan, a u stavu dva dispozitiva odbačen zahtev podnosioca za priznavanje svojstva ratnog vojnog invalida po osnovu psihičkog oboljenja, jer nema uslova za pokretanje postupka.

Postupajući po žalbi podnosioca, drugostepeni organ je doneo rešenje broj 107-580-00073/2006-03 od 20. februara 2006. godine kojim je žalba podnosioca delimično usvojena i poništeno rešenje prvostepenog organa uprave, u delu koji se odnosi na zahtev podnosioca za priznavanje svojstva ratnog vojnog invalida po osnovu povrede.

U ponovnom postupku prvostepeni organ je doneo zaključak broj 580-00488/04 od 17. aprila 2012. godine kojim je zahtev podnosioca odbačen, jer nema uslova za pokretanje postupka.

Rešenjem drugostepenog organa uprave broj 129-580-200/2012-02 od 22. juna 2012. godine odbijena je žalba podnosioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja.

Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnosilac je 15. avgusta 2012. godine podneo tužbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 10750/12 od 26. septembra 2013. godine. U obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac učestvovao u ratu u periodu od 25. juna 1991. do 11. jula 1991. godine, a da je predmetni zahtev podneo 8. juna 2004. godine, te je zahtev za priznavanje svojstva ratnog vojnog invalida po osnovu bolesti podnet po isteku pet godina od prestanka vršenja vojne dužnosti, propisanog odredbom člana 79. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca; da je podnosilac priložio neoverenu fotokopiju lekarskog nalaza broj 418 od 19. marta 1992. godine, bez imena i potpisa lekara i pečata zdravstvene ustanove i da se iz iste ne vide okolnosti nastanka oštećenja organizma, da je potvrda VMC N. S . broj 503-1 izdata 8. februara 2012. godine, da Vojna pošta 3527 B . ne poseduje medicinsku dokumentaciju iz vremena kada je povreda zadobijena, iz čega, po oceni Upravnog suda, ne postoje pisana dokazna sredstva iz vremena kada je povreda zadobijena pri vršenju vojne dužnosti, u smislu člana 77. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, te podnosilac ne ispunjava uslove za priznavanje svojstva ratnog vojnog invalida ni po osnovu oštećenja organizma nastalog usled povrede.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca („Službeni list SRJ“, br. 24/98, 29/98 i 25/2000 i „Službeni glasnik RS“, broj 101/05), kojima je propisano: da se činjenica da je rana, povreda ili ozleda zadobijena pod okolnostima iz člana 2, člana 3. tač. 2. i 3. ovog zakona utvrđuje samo pisanim dokaznim sredstvima iz vremena kada je rana, povreda ili ozleda zadobijena; da se pisanim dokaznim sredstvom, u smislu stava 1. ovog člana, smatra i medicinska dokumentacija o lečenju koja potiče iz perioda dok su trajale te okolnosti, a najkasnije godinu dana od dana prestanka tih okolnosti (član 77. st. 1. i 3.); da se zahtev za priznavanje svojstva ratnog vojnog invalida po osnovu oštećenja organizma nastalog usled bolesti zadobijene pod okolnostima iz člana 2. i člana 3. tač. 2. i 3. ovog zakona podnesen po isteku pet godina od prestanka tih okolnosti, neće uzimati u postupak.

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je iz dokaza koje je priložio uz zahtev za priznavanje svojstva ratnog vojnog invalida mogla biti utvrđena činjenica da je ranjen pod okolnostima kojima je uslovljeno utvrđivanje svojstva ratnog vojnog invalida i da su mu osporenom presudom Upravnog suda povređena ustavna načela i prava na koje se poziva u ustavnoj žalbi. U ustavnoj žalbi nije obrazloženo u čemu se sastoji povreda svakog od načela i prava koji su označena u ustavnoj žalbi, ali se iz sadržine ustavne žalbe može zaključiti da podnosilac prevashodno ukazuje na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Podnosilac je u ustavnoj žalbi ukazao da mu je pravo na pravično suđenje povređeno i jer je Upravni sud odlučio o njegovoj tužbi bez usmene rasprave.

Ocenjujući osnovanost ovih navoda ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno neko ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna, odnosno ako je primena zakona bila očigledno proizvoljna ili diskriminatorska.

Ustavni sud je, polazeći od sadržine rešenja organa uprave, kao i osporene presude Upravnog suda, utvrdio da se razlozi za neprihvatanje zahteva podnosioca za priznavanje svojstva ratnog vojnog invalida zasnivaju na utvrđenju da je zahtev za priznavanje svojstva ratnog vojnog invalida po osnovu bolesti podnet po isteku roka propisanog odredbom člana 79. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, dok je utvrđeno da podnosilac ne ispunjava uslove za priznavanje svojstva ratnog vojnog invalida ni po osnovu oštećenja organizma nastalog usled povrede, jer ne postoje pisana dokazna sredstva iz vremena kada je povreda zadobijena, u smislu člana 77. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca.

Imajući u vidu navedene odredbe Zakona i činjenice utvrđene u postupku koji je prethodio ustavnoj žalbi, Ustavni sud je našao da su ustavnopravno prihvatljivi navedeni razlozi upravnih organa za iznetu ocenu da podnosilac ustavne žalbe ne ispunjava uslove za priznavanje svojstva ratnog vojnog invalida. Upravni sud je, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, odbio tužbu podnosioca kao neosnovanu, dajući za svoju odluku ustavnopravno prihvatljive razloge. Upravni sud je odlučio o tužbi podnosioca na osnovu činjenica koje su utvrđene u upravnom postupku, za koje je u sprovedenom postupku ocenio da su u bitnim tačkama potpuno utvrđene, da je iz utvrđenih činjenica izveden pravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja i da je drugostepeni organ uprave ocenio žalbene navode, dajući za svoju odluku potpune i detaljno obrazložene razloge. Po oceni Ustavnog suda, u obrazloženju rešenja drugostepenog organa uprave, kao i u obrazloženju osporene presude su dati jasni i argumentovani razlozi za ocenu da podnosilac ustavne žalbe ne ispunjava uslove za priznavanje svojstva ratnog vojnog invalida ni po jednom osnovu. Konkretno, u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe je na nesumnjiv način utvrđeno da je zahtev za priznavanje svojstva ratnog vojnog invalida po osnovu bolesti podnet po isteku roka propisanog odredbom člana 79. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, jer je podnosilac zahtev podneo juna 2004. godine, a u ratu je učestvovao u periodu od 25. juna 1991. do 11. jula 1991. godine, dok je u pogledu zahteva podnosioca za priznavanje svojstva ratnog vojnog invalida po osnovu povrede glave, takođe, utvrđeno da nema uslova za priznavanje navedenog svojstva podnosiocu, jer priložena potvrda VMC N. S . broj 503-1 od 8. februara 2012. godine evidentno ne potiče iz perioda kada je povreda zadobijena, dok se lekarski nalaz od 19. marta 1992. godine ne može prihvatiti kao validan, jer je bez imena i potpisa lekara, bez pečata zdravstvene ustanove i iz istog se ne mogu videti okolnosti nastanka oštećenja organizma. Ustavni sud je uvidom u osporenu presudu utvrdio da je Upravni sud dao i ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje zbog čega u konkretnom slučaju nije održana usmena rasprava. Naime, Ustavni sud konstatuje da je, saglasno odredbi člana 33. stav 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), Upravni sud rešio predmet spora bez održavanja usmene rasprave smatrajući da je predmet spora takav da očigledno ne iziskuje neposredno saslušanje stranaka radi utvrđivanja činjeničnog stanja, a ne radi se ni o drugim zakonom propisanim situacijama u kojima je održavanje usmene rasprave obavezno.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ustavni sud još jednom konstatuje da u ustavnoj žalbi nije obrazloženo u čemu se sastoji povreda svakog od načela i prava koji su označena u ustavnoj žalbi, već da podnosilac obrazlaže samo u čemu se sastoji povreda prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac samo formalno poziva na povredu načela i prava iz čl. 3, 21, 22, 36. i 69. Ustava, a da pri tome ne navodi nijedan razlog na kome zasniva svoje tvrdnje. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u sporu o statusu ratnog vojnog invalida

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti