Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravnu sigurnost

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravnu sigurnost zbog neujednačene sudske prakse. Apelacioni sud u Nišu je doneo odluku suprotnu ranijim pravnosnažnim presudama drugog suda u istovetnim činjeničnim i pravnim situacijama, čime je narušeno pravo na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-10048/2013
21.01.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Drag iša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Predraga Ivkovića iz Žitkovca, Karoline Cakić iz Lužana i Ratke Popović iz Surdulice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. januara 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Predraga Ivkovića, Karoline Cakić i Ratke Popović i utvrđuje da je presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 1338/13 od 26. septembra 2013. godine povređeno pravo podnosilaca u stavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Nišu Gž. 1338/13 od 26. septembra 2013. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužilaca-protivtuženih izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu P. 3925/12 (09) od 18. aprila 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Predrag Ivković iz Žitkovca, Karolina Cakić iz Lužana i Ratka Popović iz Surdulice podneli su, 29. novembra 2013. godine, preko punomoćnika Verice Jovanović, advokata iz Aleksinca, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude navedene u tački 1. izreke, zbog povrede prava na pravično su đenje, prava na imovinu i prava na nasleđivanje, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i čl. 58. i 59. Ustava Republike Srbije.

Podnosioci ustavne žalbe navode: da je prvostepeni sud presudom P. 3851/10 od 12. aprila 2012. godine usvojio njihov primarni tužbeni zahtev, dok je potpuno nepotrebno odbio eventualni tužbeni zaht ev; da se podnosioci nisu žalili na prvostepenu presudu, smatrajući da nema ju pravni interes za izjavljivanje žalbe; da je drugostepeni sud usvojio žalbu tužene-protivtužilje, ukinuo prvostepenu presudu , pored ostalog i u delu kojim je usvojen osnovni tužbeni zahtev, ali nije ukinuo odluku kojom je odbijen eventualni tužbeni zahtev; da je u ponovnom postupku pravnosnažno odbijen kao neosnovan i osnovni tužbeni zahtev, a tužioci su ostali „bez mogućnosti da se odlučuje o njihovom eventualnom tužbenom zahtevu“. Podnosioci ustavne žalbe su predložili da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporenu presudu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13- Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporenu presudu i drugu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Presudom Osnovnog suda u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu P. 3851/10 (09) od 12. aprila 2012. godine, pored ostalog, stavom prvim izreke, usvojen je osnovni tužbeni zahtev tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, i utvrđeno da je ništav ugovor o poklonu zaključen između sada pok. M. I, kao poklonodavca, i tužene-protivtužilje J. I, kao poklonoprimca, koji je overen kod Opštinskog suda u Aleksincu dana 27. juna 2008. godine pod brojem Ov. 1428/08, a kojim je pok. M. I. tuženoj-protivtužilji poklonio nepokretnosti taksativno navedene ovim delom izreke . Stavom drugim izreke te presude odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev kojim su tužioci-protivtuženi tražili da se utvrdi da je navedenim ugovorom o poklonu povređen nužni nasledni deo tužilaca-protivtuženih, te da se smanje raspolaganja učinjena ovim ugovorom tako da tužioci-protivtuženi imaju pravo na nužni deo, i to tužilja-protivtužena Ratka Popović na 1/6, a ostali tužioci na po 1/12 idelnih delova pomenutih nepokretnosti. U obrazloženju presude je, između ostalog, navedeno da je, imajući u vidu da je utvrđeno da je predmetni ugovor bez pravne važnosti, to je prvostepeni sud odlučio kao u stavu drugom izreke.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 1524/12 od 19. jula 2012. godine ukinuta je provostepena presuda Osnovnog suda u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu P. 3851/10 (09) od 12. aprila 2012. Godine, u stavovima prvom, trećem i četvrtom njene izreke i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku, presudom Osnovnog suda u Nišu - Sudska jedinica u Aleksincu P. 3925/12 (09) od 18. aprila 2013. godine, pored ostalog, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim su tužioci-protivtuženi tražili da se poništi predmetni ugovor o poklonu; stavom drugim izreke usvojen je „protivtužbeni zahtev“, pa je utvrđeno da je predmetnim ugovorom povređen nužni nasledni deo tužilaca-protivtuženih, te su smanjena raspolaganja tako da tužioci-protivtuženi imaju pravo na nužni nasledni deo, i to Ratka Popović na 1/6, a ostali tužioci na po 1/12 idealnih delova nepokretnosti taksativno navedenih ovim delom izreke .

Osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 1338/13 od 26. septembra 2013. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca- protivtuženih i potvrđena je ožalbena presuda Osnovnog suda u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu P. 3925/12 (09) od 18. aprila 2013. godine, u stavovima prvom i četvrtom njene izreke. Stavom drugim izreke osporene drugostepene presude ukinuta je navedena prvostepena presuda u stavu drugom izreke i „odbačena je protivtužba tužene-protivtužilje J. I.“ da se utvrdi da je predmetnim ugovorom o poklonu povređen nužni nasledni deo tužilaca-protivtuženih, te da se smanje raspolaganja tako da tužioci-protivtuženi imaju pravo na nužni nasledni deo i to Ratka Popović na 1/6, a ostali tužioci na po 1/12 idealnih delova taksativno navedenih nepokretnosti. U obrazloženju ove presude je, pored ostalog, navedeno: da je ukinuta odluka prvostepenog suda, u stavu drugom izreke, kojim je utvrđeno da je predmetnim ugovorom o poklonu tužiocima-protivtuženima povređeno pravo na nužni nasledni deo, budući da se radi o zahtevu o kome je ranije pravnosnažno presuđeno presudom Osnovnog suda u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu P. 3851/10 (09) od 12. aprila 2012. godine, a kojom je odbijen takav eventualni tužbeni zahtev tužilaca. Naime, drugostepeni sud zaključuje da je takvom odlukom prvostepeni sud tada prekoračio tužbeni zahtev odlučujući o eventualnom tužbenom zahtevu, iako je usvojio osnovni tužbeni zahtev, ali kako nije bilo žalbe tužioca u tom delu, drugostepeni sud taj deo presude nije mogao ispitivati. Ovo stoga što je sud, prema članu 372. Zakona o parničnom postupku iz 2004. godine, na prekoračenje tužbenog zahteva mogao paziti samo na zahtev stranke, a takvog zaheva, odnosno žalbe nije bilo. Zbog toga, drugostepeni sud smatra da su neosnovani žalbeni navodi tužilaca da je u vezi eventualnog tužbenog zahteva nastao procesni problem u pogledu pružanja sudske zaštite, te da je drugostepeni sud kada je ukinuo odluku o osnovnom tužbenom zahtevu, trebalo da ukine i odluku o eventualnom tužbenom zahtevu po žalbi tužene ili da to učini u ovom žalbenom postupku. Pored toga, drugostepeni sud nalazi da je odluka o pravu tužilaca na nužni nasledni deo koji je povređen predmetnim ugovorom o poklonu pravnosnažna, pa se nije ni moglo o takvom zahtevu ponovno odlučivati, bez obzira što tužena-protivtužilja nije ni imala pravni interes da postavi takav zahtev.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnosioci ustavne žalbe poziva ju, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09 ) (u daljem tekstu: ZPP) bilo je propisano: da u jednoj tužbi tužilac može istaći više zahteva protiv istog tuženog kad su svi zahtevi povezani istim činjeničnim i pravnim osnovom, a ako zahtevi nisu povezani istim činjeničnim i pravnim osnovom, oni se mogu istaći u jednoj tužbi protiv istog tuženog samo kad je isti sud stvarno nadležan za svaki od ovih zahteva i kad je za sve zahteve određena ista vrsta postupka, da tužilac može dva ili više tužbenih zahteva u međusobnoj vezi istaći u jednoj tužbi, i tako da sud usvoji sledeći od tih zahteva ako nađe da onaj koji je ispred njega istaknut nije osnovan, da se zahtevi, po stavu 2. ovog člana, mogu istaći u jednoj tužbi samo ako je sud stvarno nadležan za svaki od istaknutih zahteva i ako je za sve zahteve određena ista vrsta postupka, kao i da ako o nekim od zahteva istaknutim u istoj tužbi treba da sudi veće a o drugim sudija pojedinac istog suda, o svim zahtevima sudiće veće (član 191.).

Član 197. važećeg Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13, 74/13 i 55/14) sadrži odredbe koj e su istovetne citiranim odredbama člana 191. Zakona o parničnom postupku iz 2004. godine.

5. Razmatrajući navode i razloge na kojima podnosioci ustavne žalbe zasniva ju tvrdnju o tome da im j e osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 1338/13 od 26. septembra 2013. godine povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud nalazi sledeće:

Podnosioci ustavne žalbe, kao tužioci, tražili su tužbom da se usvoji osnovni tužbeni zahtev i poništi predmetni ugovor o poklonu, a ako sud nađe da nije osnovan primarni tužbeni zahtev, da sud usvoji eventualni tužbeni zahtev kojim su podnosioci tražili da se utvrdi da je navedenim ugovorom o poklonu njima povređen nužni nasledni deo, pa da se smanje raspolaganja učinjena ovim ugovorom tako da podnosioci imaju pravo na nužni deo i to Ratka Popović na 1/6, a ostali podnosioci na po 1/12 idealnih delova pomenutih nepokretnosti.

Iz navedenog proizilazi da su podnosioci iskoristili svoje pravo da, saglasno odredbi člana 191. stav 2. ZPP, u jednoj tužbi istaknu dva međusobno povezana tužbena zahteva, ali tako da sud može da usvoji sledeći od tih zahteva samo ako nađe da onaj koji je ispred njega istaknut nije osnovan. Kako se u konkretnom slučaju radi o tzv. event ualnom spajanju tužbenih zahteva, Ustavni sud napominje da je to takav vid kumulacije tužbenih zahteva koji daje mogućnost tužiocu da dva tužbena zahteva istakne u okviru iste tužbe, i to u eventualnom odnosu. Za razliku od kumulativnog spajanja zahteva, u slučaju eventualnog povezivanja zahteva, kao što je ovde slučaj, tužbom se predlaže usvajanje samo jednog tužbenog zahteva. Tužilac tužbom određuje redosled kojeg se sud mora držati prilikom meritornog odlučivanja. Procesni smisao redosleda je u tome da sledeći tužbeni zahtev može da bude razmatran tek ako se onaj koji je ispred njega istaknut pokaže kao neosnovan, ili ako tužba u pogledu tog zahteva bude odbačena kao nedozvoljena, budući da se primarni (glavni) zahtev i sekundarni ( supsidijerni) zahtev isključuju, jer sa aspekta materijalnog prava oba zahteva ne mogu biti osnovana.

Međutim, Osnovni sud u Nišu - Sudska jedinica u Aleksincu je, najpre presudom P. 3851/10 (09) od 12. aprila 2012. godine, suprotno navedenim odredbama ZPP, kao i samoj suštini navedenog instituta, nakon što je u celini usvojio primarni tužbeni zahtev, eventualni tužbeni zahtev odbio kao neosnovan, uz obrazloženje da zbog toga što je usvojen primarni tužbeni zahtev tužioca, eventualni tužbeni zahtev treba odbiti kao neosnovan. Ustavni sud konstatuje da prvostepeni sud nije imao zakonsko ovlašćenje da, u konkretnom slučaju, odbije eventual ni tužbeni zahtev kao neosnovan, niti da o njemu uopšte meritorno odlučuje. Naime, kada sud nađe da je glavni tužbeni zahtev osnovan, tada parnica o eventualno postavljenom tužbenom zahtevu prestaje da teče, a sud je dužan da u presudi konstatuje da je parnica u pogledu eventualno postavljenog tužbenog zahteva prestala da teče. Ustavni sud napominje da je Apelacioni sud u Nišu presudom Gž. 1524/12 od 19. jula 2012. godine imao obavezu da po službenoj dužnosti ukine navedenu odluku prvostepenog suda u odnosu na odbijajući deo tužbenog zahteva postavljenog u formi eventualnog zahteva, jer se radi o koneksnim zahtevima, a što taj sud navedenom presudom nije uradio (videti: Odluku Ustavnog suda Už-4303/2010 od 25. aprila 2013. godine)

S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da je ustavnopravno neprihvatljiv stav Apelacionog suda u Nišu da je presuda Osnovnog suda u Nišu - Sudska jedinica u Aleksincu P. 3851/10 (09) od 12. aprila 2012. godine, u delu kojim je odbijen eventualni tuž beni zahtev podnosilaca ustavne žalbe postala pravnosnažna jer se podnosioci na takvu odluku prvostepenog suda nisu žalili, te da se stoga navedeni eventualni tužbeni zahtev u ponovnom postupku nije mogao ispitivati. Ovo iz razloga što podnosioci ustavne žalbe, u situaciji kada je usvojen njihov primarni tužbeni zahtev, u konkretnom slučaju, nisu ni imali pravni interes da pobijaju presudu Osnovnog suda u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu P. 3851/10 (09) od 12. aprila 2012. godine, u delu koji se odnosio na eventualni tužbeni zahtev, a pošto je drugostepeni sud naknadno ukinuo tu prvostepenu presudu u odnosu na primarni tužbeni zahtev, smatra se da je ukinuo prvostepenu presudu i u odnosu na eventualni tužbeni zahtev , upravo zbog toga što je eventualni tužbeni zahtev u koneksnom odnosu sa primarnim tužbenim zahtevom.

Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je nejasno da li je presudom Osnovnog suda u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu P. 3925/12 (09) od 18. aprila 2013. godine i presudom Apelacioni sud u Nišu Gž. 1338/13 od 26. septembra 2013. godine odlučivano o eventualnom tužbenom zahtevu koji su postavili podnosioci ustavne žalbe ili je odlučivano o protivtužbi koju je tužena-protivtužilja navodno postavila, a kojom se u suštini za podnosioce zahteva ono što su oni zahtevali eventualnim tužbenim zahtevom.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud smatra da takvo postupanje redovnih sudova, sa stanovišta prava na pravično suđenje, ukazuje na arbitrernu prime nu procesnog prava, pa je utvrdio da je osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 1338/13 od 26. septembra 2013. godine podnosiocima ustasvne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 1338/13 od 26. septembra 2013. godine podnosiocima povređeno pravo na pravično suđenje i ocenio da su posledice učinjene povrede takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem navedene drugostepene presude i određivanjem da Apelacioni sud u Nišu donese novu odluku o žalbi tuž ilaca-protivtuženih izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Nišu – Sudska jedinica u Aleksincu P. 3925/12 (09) od 18. aprila 2013. godine , pa je odlučio kao u tač. 1. i 2. izreke.

6. S obzirom na to da je osporena drugostepena presuda poništena i da će žalba podnosilaca biti predmet ponovnog razmatranja u postupk u pred Apelacionim sudom u Nišu, navode ustavne žalbe o povredi ostalih označenih ustavnih prava Ustavni sud nije ocenjivao.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravnu sigurnost

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti