Utvrđena povreda prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na imovinu jer podnosiočevo potraživanje, priznato u stečajnom postupku protiv dužnika sa pretežno državnim kapitalom, nije namireno. Određena je naknada materijalne štete u visini utvrđenog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-10055/2016
07.02.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. C . iz sela K . kod Bojnika, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. februara 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. C . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 ( inicijalno predmet Trgovinskog suda u Leskovcu St. 30/09) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno član om 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 28/10, umanjenog za iznose koji su eventualno već naplaćeni po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba D. C . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 3058/15 od 30. marta 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 904/16 od 24. juna 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. C . iz sela K. kod Bojnika je , 27. decembra 2016. godine, preko punomoćnika S. S, advokata iz Lebana, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog član om 58. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 (inicijalno predmet Trgovinskog suda u Leskovcu St. 30/09), kao i protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 3058/15 od 30. marta 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 904/16 od 24. juna 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog član om 32. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je nav edeno da je podnosilac, na osnovu pravnosnažne i izvršne sudske odluke, pokrenuo izvršni postupak pred Opštinskim sudom u Lebanu u kojem nije us peo da namiri svoj e potraživanj e, te je, nakon otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom , s voja potraživanja prijavio u tom postupku. Takođe je navedeno da je osporenim rešenjima podnosiocu utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, ali da nije određena adekvatna naknada za učinjenu povredu prav a. Od Ustavnog suda, između ostalog, traženo je da ukine osporena rešenja i podnosiocu utvrdi povredu ustavnih prava i obaveže Republiku Srbiju – Ministarstvo pravde da podnosiocu isplati iznose prijavljenih i priznatih potraživanja u stečajnom postupku , kao i naknadu nematerijalne štete u iznosu od 3.000 evra, te troškove sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 3058/15 od 30. marta 2016. godine, koje je potvrđeno osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 904/16 od 24. juna 2016. godine, u st. 1. i 2. izreke, usvojen je zahtev predlagača D . C, ovde podnosioca ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, te je utvrđeno da je predlagaču u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se predmetni stečajni postupak što pre okončao. Istim rešenjem, u st. 3. i 4. izreke, utvrđeno je pravo predlagača na primerenu naknadu u iznosu od 20.000 dinara, dosuđeni su mu troškovi postupka odlučivanja o zahtevu u iznosu od 6.780,00 dinara , sa kamatom, dok je njegov zahtev za primerenu naknadu u iznos u od 180.000,00 dinara odbijen kao neosnovan. Stavom 5. izreke označenog rešenja odbačen je zahtev predlagača kojim je tražio da mu se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava i da mu se isplati iznos u visini potraživanja priznatog u predmetnom stečajnom postupku.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (člana 58. stav 1.).

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust redovnog suda da namiri potraživanje podnosioca ustavne žalbe, koje je utvrđeno u stečajnom postupku, a protiv dužnika P. „P .“ AD Bojnik, u stečaju, koji pretežno ima državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine, zajemčenog članom 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1499/08 od 16. jula 2009. godine, dostupnoj na internet stranici : www.ustavni.sud.rs, kao i u Odluci Už-7839/2016 od 6. jula 2017. godine donetoj povodom ustavne žalbe kolege ovde podnosioca ustavne žalbe koji je bio u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji). Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredb i člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosi oca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 28/10, umanjenog za iznose koji su eventualno već naplaćeni po tom osnovu. Naknada se, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15), isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalb i u delu izjavljenom protiv rešenja Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda, Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac u suštini nezadovoljan visinom naknade koja mu je u vanparničnom postupku dosuđena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

S tim u vezi, Ustavni sud, najpre , ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku , koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno- kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta, značaja spornog prava za podnosioca i postupanja nadležnih sudova koji vode postupak. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnosiocu ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena mu je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je da se u konkretnom slučaju utvrdi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosilac ustavne žalbe može tvrditi da je „žrtva“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji mu je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuju u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije , broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

U vezi sa navedenim , Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosiocu ustavne žalbe dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje u sličnim predmetima utvrđuje ovaj sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost dosuđenih iznosa nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio podnosioc u ustavne žalbe povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđen og u stečajnom postupku. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može da odlučuje kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-2287/2015 od 15. jula 2015. godine).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv osporenih rešenja, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti