Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao preko jedanaest godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja sudova, koje je dovelo do nerazumno dugog trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Katarina Manojlović Andrić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i d r Milan Marković, č lanovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. R. iz Zrenjanina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. oktobra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S . R . i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Zrenjaninu u predmetu K. 49/03, a kasnije pred Višim sudom u Zrenjaninu u predmetu K. 14/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje ne teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. R . iz Zrenjanina podneo je Ustavnom sudu, 2. decembra 2013. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je hronološki izložen tok osporenog krivičnog postupka i navedene su okolnosti koje se, po mišljenju podnosioca, mogu staviti na teret sudu, a koje su doprinele nerazumnom trajanju postupka.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i pravo podnosioca na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Višeg suda u Zrenjaninu K. 14/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je krivični postupak, koji je pravnosnažno okončan.

Rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Zrenjaninu Ki. 61/2002 od 21. juna 2002. godine određeno je sprovođenje istrage protiv okrivljenog M.V. zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 3. u vezi sa stavom 4. i stavom 1. KZ RS, zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 139. stav 1. tačka 3. KZ RS i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 2. u vezi stava 3. i 1. KZ RS.

Postupak je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe pokrenut 18. jula 2002. godine donošenjem rešenja o proširenju istrage i na njega zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 3. KZ RS i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 3. u vezi sa stavom 1 KZ RS. Protiv podnosioca je bio određen pritvor u kome se nalazio od 17. jula 2002. do 4. septembra 2002. godine. U toku istrage saslušan je 21 svedok i obavljeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje.

Optužnicom Okružnog javnog tužioca u Zrenjaninu Kt. 72/02 od 8. maja 2003. godine podnosiocu ustane žalbe je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 3. u vezi satva 1. i 4. KZ RS i krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 1. u vezi stava 4. KZ RS, a okrivljenom M.V. je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 3. u vezi stava 1. i 4. KZ RS, primanje mita iz člana 254. stav 1. u vezi stava 4. KZ RS, zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 139. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1. i 3. KZ RS, falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 2. u vezi stava 1. i 3. KZ RS, falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ RS i krivično delo povreda prava iz radnog odnosa iz člana 86 KZ RS. Postupak je 27. oktobra 2003. godine spojen sa postupkom koji se vodio protiv okrivljenog Š.A. zbog krivičnog dela primanje mita iz člana 254. stav 4. u vezi stava 1. KZ RS i okrivljenog M.V. zbog krivičnog dela dvanje mita iz člana 255. stav 1. u vezi stav a4. KZ RS.

Do donošenja prvostepene presude glavni pretres je zakazan 31 put, od čega nije održan devet puta. Glavni pretres jednom nije održan zbog sprečenosti člana sudskog veća, branilac okrivljenog Š.A. je izostao pet puta, branilac okrivljenog M.V. jednom, a svedoci šest puta.

Presudom Okružnog suda u Zrenjaninu K. 49/03 od 1. novembra 2006. godine podnosilac ustavne žalbe je osuđen za izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi stava 4. Krivičnog zakonika i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, a oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Navedena presuda je ukinuta rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž I 2063/07 od 12. februara 2008. godine.

U ponovnom postupku, sud je glavni pretres zakazao 15 puta, od čega nije održan deset puta. Podnosilac ustavne žalbe je jednom izostao (opravdao je izostanak), branilac okrivljenog Š.A. je izostao četiri puta, okrivljeni M.V. je jednom izostao, kao i njegov branilac, svedok P.O. je izostao sedam puta jer mu se nije mogao uručiti poziv, svedok M.S. dva puta i svedok K.D. tri puta.

Nakon reorganizacije pravosuđa postupak je vođen pred Višim sudom u Zrenjaninu pod brojem K.14/10.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu K. 14/10 od 8. novembra 2010. godine podnosilac ustavne žalbe je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 4. i 1. Krivičnog zakonika i krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika jer nije dokazano da je izvršio krivična dela za koja je optužen.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 985/11 od 12. septembra 2013. godine navedena presuda je delimično preinačena u odnosu na preostale optužene, dok je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe potvrđena.

4. Period ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, počev od 18. jula 2002. godine kada je doneto rešenje da se protiv podnosioca ustavne žalbe sprovede istraga, do 12. septembra 2013. godine kada je Apelacioni sud u Novom Sadu doneo presudu kojom je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak u odnosu na podnosioca ustavne žalbe trajao nešto više od 11 godina , što samo po sebi može ukazivati da nije okončan u okviru razumnog roka.

Polazeći od toga da je pojam trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja, pored samog vremena trajanja, zavisi i od niza drugih činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanj a nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja predmeta odlučivanja za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje osporenog postupka.

Ocenjujući kriterijum složenosti konkretnog krivičnog predmeta, Ustavni sud je ocenio da je postupak bio složen, imajući u vidu da se krivični postupak u pretežnom delu vodio protiv troje lica, kojima je stavljeno na teret izvršenje većeg broja krivičnih dela, koja po samoj svojoj prirodi iziskuju razjašnjenje niza činjeničnih i pravnih pitanja , a što je objektivno uticalo na duže trajanje postupka. Postupajući sud je izveo dokaz saslušanjem većeg broja svedoka, obavljeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje i izvršen je uvid u obimnu pisanu dokumentaciju.

Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe , kao okrivljenom, bilo u interesu da se postupak što pre okonča i da svojim ponašanjem nije doprineo njegovom dužem trajanju, budući da je samo jednom glavni pretres odložen usled njegovog izostanka, koji je opravdao.

Ocenjujući dalje kriterijum postupanja sudova, Ustavni sud je utvrdio da odgovornost za trajanje krivičnog postupka izvan razumnog roka snose sudovi pred kojim a se vodio postupak . Naime, obaveza je suda da preduzme sve mere na koje je zakonom ovlašćen, kako bi se postupak okončao u razumnom roku, što u konkretnom slučaju nije učinjeno, naročito imajući u vidu činjenicu da je do odlaganja glavnog retresa više puta došlo zbog izostanka branioca okrivljenog Š.A. i svedoka.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da ni složenost činjeničnih i pravnih pitanja, koja su se postavila u predmetnom krivičnom postpku, ne može predstavljati prihvatljivo opravdanje za trajanje ovog postupka preko 11 godina.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) i odlučio kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja krivičnog postupka i njegovu složenost. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

5. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti