Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom parničnom i izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom i izvršnom postupku koji su ukupno trajali 15 godina. Utvrđena je neefikasnost sudova, te je podnosiocima dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Gordana Ajnšpiler Popović i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. M . iz Doljana kod Zvečana , Lj . T . iz Kosovske Mitrovice i G. B . iz Leposavića, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. aprila 202 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. M, Lj . T . i G . B . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu P1. 974/12 i izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1725/18 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo S. M, Lj . T . i G . B . na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 1.400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev S. M, Lj . T . i G . B . za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M . iz Doljana kod Zvečana , Lj. T . iz Kosovske Mitrovice i G . B . iz Leposavića podne li su Ustavnom sudu, 12. oktobra 2020. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu P1. 974/12 i izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1725/18, kao i protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž. 1645/20 od 17 . avgusta 2020. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na pravično suđenje i prava na imovinu, utvrđenih odredbama člana 21. stav 3, člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava.

Podnosioci u ustavnoj žalbi, pored ostalog , navode: da je postupak za ostvarenje prava na naknadu štete zbog nezakonitog otkaza, najpre kroz parnicu, a potom i kroz izvršenje, okončan nakon 19 godina, što predstavlja očiglednu povredu prava na suđenje u razumnom roku; da Viši sud u Leskovcu ni je uze o u obzir činjenice na koj e mu je ukazano u žalbi protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka, da je sedište izvršnog dužnika na teritoriji dela Srbije kojim upravlja okupaciona vlast, gde nije moguće vršiti zaplenu i prodaju pokretnih i nepokretnih stvari, niti se može obezbediti rad službenih lica suda i javnih izvršitelja.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeni akt i podnosi ocima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku prizna pravo na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 180.000 dinara, te dosudi troškove na ime sastava ustavne žalbe .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise parničnog predmeta Osnovnog sud a u Kraljevu P1. 974/12 i izvršno g predmeta Osnovn og sud a u Leskovcu I. 1725/18 , te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Činjenice i okolnosti iz predmeta Osnovnog suda u Kraljevu P1. 974/12

Podnosioci ustavne žalbe su , 19. aprila 200 5. godine, u svojstvu tužilaca, podneli Opštinskom sudu u Kosovskoj Mitrovici tužbe protiv tužen og R. „T .“ a.d. Zvečan, radi naknade štete zbog nezakonitog otkaza , u visini izgubljenih zarada za period od 15. oktobra 1999. do 30. aprila 2002. godine . Predmeti su zavedeni pod brojevima P1. 40/05 ( S. M .), P1. 41/05 ( Lj. T .) i P1. 42/05 ( G. B .).

Nakon 1. januara 2010. godine, nadležnost Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici preuzeo je Osnovni sud u Kraljevu. Predmeti su zavedeni pod brojevima P1. 2557/10 (S . M .), P1. 2558/10 (Lj . T .) i P1. 2559/10 (G . B .).

Rešenjima od 2. i 23. marta 20 11. godine izvršeno je spajanje postupaka po tužbama Lj. T . i G . B . sa postupkom po tužbi S. M , radi zajedničkog raspravljanja. Predmeti su zaveden i pod jedinstvenim brojem P1. 2 557/10.

U periodu do promene nadležnosti prvostepenog suda, zakazano je po četiri ročišta za glavnu raspravu u sva tri predmeta, s tim da je nakon trećeg po redu – 9. novemb ar 2006. godine, glavna rasprava zaključena, pa ponovo otvorena, da bi zatim naredno ročište bilo zakazano tek za 20. oktobar 2009. godine. Razlog trogodišnje neaktivnosti Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici ne može se utvrditi iz spisa predmeta.

Nakon što su predmeti prešli u nadležnost Osnovnog suda u Kraljevu, a u periodu do izvršenog spajanja, zakazano je po četiri ročišta za glavnu raspravu u sva tri predmeta, od kojih je jedno odloženo na molbu tuženog. Dokaznog postupka je bilo samo u predmetu tužioca G. B, koji je saslušan u svojstvu parnične stranke.

U periodu do presuđenja zakazano je još 10 ročišta za glavnu raspravu. Četiri ročišta odloženo je na molbu tuženog, čiji predstavnik zbog stanja na alternativnim pravcima za dolazak sa Kosova i Metohije (blokade na administrativnim prelazima i loši vremenski uslovi) nije bio u mogućnosti da dođe do suda, dok je jedno ročište odloženo na molbu tužilaca, koji su učestvovali u blokadama administrativnog prelaza Jarinje. Takođe, jedno ročište nije održano, jer uredno pozvane parnične stranke nisu pristupile, pa je sud konstatovao da se tužba tužilaca smatra povučenom, iako je punomoćnik tužilaca tražio odlaganje. Stoga je prvostepeni sud rešenjem od 10. maja 2012. godine dozvolio vraćanje u pređašnje stanje. U okviru dokaznog postupka saslušan je jedan svedok, kao i tužioci u svojstvu parnične stranke. Tužbeni zahtev tužilaca je podneskom od 27. maja 2013. godine preciziran u visini minimalnih zarada za utuženi period. Glavna rasprava je zaključena 9. jula 2013. godine.

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1. 974/12 od 9. jula 2013. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca.

Tužioci su žalbu izjavili 25. septembra, a tuženi 4. oktobra 2013. godine. Spisi parničnog predmeta su Apelacionom sudu u Kragujevcu prosleđeni 26. novembra 2013. godine. Presudom Gž1. 3514/13 od 3. aprila 2014. godine žalba tuženog je odbijena kao neosnovana, dok je usvajanjem žalbe tužilaca, navedena prvostepena presuda delimično preinačena, tako što je njihov tužbeni zahtev usvojen u celini.

Spisi parničnog predmeta su 5. maja 2014. godine vraćeni prvostepenom sudu, a navedena presuda Apelacionog suda u Kragujevcu je parničnim strankama dostavljena 17. juna 2014. godine.

3.2. Činjenice i okolnosti iz predmeta Osnovnog suda u Leskovcu I. 1725/18

Podnosioci ustavne žalbe su 9. oktobra 2014. godine, u svojstvu izvršn ih poveri laca, podneli Osnovnom sudu Kosovskoj Mitrovici predlog za izvršenje protiv izvršn og dužnika R. „T .“ a.d. Zvečan, na osnovu p resude Osnovnog suda u Kraljevu P1. 974/12 od 9. jula 2013. godine, koja je delimično preinačena presudom Apelacionog sud a u Kragujevcu Gž1. 3514/13 od 3. aprila 2014. godine . Kao sredstvo izvršenja predložen a je zaplena sredstava na tekućim računima izvršnog dužnika . Predmet je zaveden pod brojem I. 256/14.

Rešenje o izvršenju doneto je 13. oktobra 2014. godine i dva dana kasnije je otpravljeno strankama u postupku.

Izvršni dužnik je 21. oktobra 2014. godine izjavio prigovor protiv rešenja o izvršenju. Spisi su 7. novembra 2014. godine prosleđeni veću Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici, koje je rešenjem Ipv (I). 33/14 od 20. novembra 2014. godine prigovor odbilo kao neosnovan, te je rešenje o izvršenju u celini potvrđeno.

Rešenje o izvršenju je 8. septembra 2015. godine dostavljeno Sektoru za prinudnu naplatu Narodne banke Srbije, sa nalogom da novčane iznos e za koj e je određeno izvršenje prenese sa računa izvršnog dužnika na račun e izvršnih poverilaca. Navedena organizacija je 23. septembra 2015. godine, saglasno članu 187. stav 2. tada važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju, obavestila sud da izvršenje nije sprovedeno u roku od 15 dana od prijema naloga.

Osnovni sud u Leskovcu, u čiju nadležnost je izvršni predmet prešao tokom 2018. godine (osnov za promenu nadležnosti se ne može utvrditi iz spisa predmeta) , doneo je rešenje I. 1725/18 od 15. juna 2020. godine, kojim je obustavljeno izvrš enje u predmetnoj pravnoj stavri, saglasno odredbi člana 166. stav 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 54/19).

Izvršni poverioci su 26. juna 2020. godine izjavili žalbu, koja je osporenim rešenjem Višeg suda Leskovcu Gž. 1645/20 od 17. avgusta 2020. godine odbijena kao neosnovana, te je rešenje o obustavi izvršnog postupka potvrđeno u celini.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09, 36/11 – dr.zakon i 53/13 – Odluka US) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", br. 31/11, 99/11, 18/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano : da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da sud određuje izvršenje, odnosno obezbeđenje onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u predlogu za izvršenje, odnosno u predlogu za obezbeđenje, kad se izvršenje određuje na predlog izvršnog poverioca i da sud može, na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti, u toku postupka, zaključkom odrediti drugo sredstvo i na drugim predmetima izvršenja, odnosno obezbeđenja, umesto onih koji su prethodno određeni (član 20. st. 1. i 2.) ; da protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave prigovor mogu da podnesu izvršni dužnik i izvršni poverilac, a prigovor ne odlaže izvršenje rešenja, osim ako je zakonom drugačije propisano (član 40. st. 1. i 4.).

Odredbom člana 166. stav 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 54/19) , koji je počeo da se primenjuje 1. januara 2020. godine, propisano je da se izvršenje na računu izvršnog dužnika koji je na dan stupanja na snagu ovog zakona u blokadi duže od tri godine obustavlja ako izvršni poverilac u roku od osam dana od dana stupanja na snagu ovog zakona ne predloži promenu sredstva i predmeta izvršenja.

5. Ispitujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koja spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je Ustav stupio na snagu. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja osporenih sudskih postupaka, Ustavni sud je ocenio da se, u konkretnom slučaju , kao jedinstvena celina mora sagledati i parnični postupak koji se najpre vodio pred Opštinskim sudom u Kosovskoj Mitrovici, a potom pred Osnovnim sudom u Kraljevu, kao i izvršni postupak koji je pokrenut na osnovu izvršne isprave donete u predmetnoj parnici , a koji je pravnosnažno okončan obustavom izvršenja, primenom člana 166. stav 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 54/19). S tim u vezi, Ustavni sud ističe i da se, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, koju Sud prihvata, izvršenje sudskih odluka smatra sastavnim delom suđenja (videti presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetima Hornsby protiv Grčke, broj predstavke 18357/91, od 19. marta 1997. godine, stav 40. i Jeličić protiv Bosne i Hercegovine, broj predstavke 41183/02, od 31. oktobra 2006. godine, stav 38.). Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 19. aprila 2005. godine, podnošenjem pojedinačnih tužb i Opštinskom sudu u Kosovskoj Mitrovici, i da je okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 3514/13 od 3. aprila 2014. godine, dok je izvršni postupak, koji je usledio neposredno nakon pravnosnažno g okončanja parnice, pokrenut 9. oktobra 2014. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici, a okončan osporenim rešenjem Višeg suda Leskovcu Gž. 1645/20 od 17. avgusta 2020. godine.

Kada je reč o dužini trajanja postupaka, Ustavni sud je utvrdio da su osporeni sudski postupci ukupno trajali 15 godina, te da prinudno izvršenje novčanog potraživanja podnosilaca ustavne žalbe nije sprovedeno. Navedeno trajanje parničnog i izvršnog postupka, samo po sebi, ukazuje da ni su okončan i u okviru razumnog roka. S tim u vezi, Ustavni sud nalazi da se i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca – složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca, devetogodišnje trajanje parnice i bezmalo šestogodišnje trajanje izvršnog postupka, ne može opravdati nijednim od prethodno navedenih činilaca. Naime, Ustavni sud nalazi da se, bez obzira na to koliko su složena sporna pitanja koja u jednom sudskom postupku treba raspraviti, ne može prihvatiti da je petnaestogodišnje trajanje jedinstvenog sudskog postupka razumno, te da se ovako dugo trajanje postupka može pripisati neefikasnosti i nedelotvornosti najpre Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici, koji je pune tri godine bio potupno neaktivan u vođenju parničnog postupka, dok je Osnovni sud u Kraljevu, za period od preuzimanja nadležnosti (1. januara 2010. godine) do zaključenja glavne rasprave , saslušao samo jednog svedoka i podnosioce ustavne žalbe , kao i Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici i Osnovnog suda u Leskovcu, pred kojima je vođen osporeni izvršni postupak, a koji, nakon prijema obaveštenja od Sektora za prinudnu naplatu Narodne banke Srbije od 23. septembra 2015. godine da izvršenje na računima dužnika nije sprovedeno u roku od 15 dana od prijema naloga , nisu preduzeli nijednu radnju u predmetu, iako su odredbom člana 20. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine bili ovlašćeni da zaključkom odrede izvršenje i drug im sredstvo m i na drugim predmetima izvršenja . Pored navedenog, Ustavni sud konstatuje da je Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici rešenje o izvršenju sa nalogom Sektoru za prinudnu naplatu Narodne banke Srbije dostavio deset meseci nakon što je to rešenje postalo pravnosnažno, pri čemu izjavljeni prigovor nije imao suspenzivno dejstvo.

Međutim, Ustavni sud ima u vidu da se okolnosti zbog kojih je Osnovni sud u Kraljevu odložio pet ročišta za glavnu raspravu ne mogu staviti na teret tom sudu. Ne može se, takođe, zanemariti činjenica da se podnosioci ustavne žalbe, za sve vreme trajanja osporenog izvršnog postupka, nijednom nisu obratili sudu.

Iz svih navedenih razloga, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi laca ustavne žalbe zbog povrede ustavnog prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 1.400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosi oci ustavne žalbe pretrpe li zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, ne samo dužinu trajanja parničnog postupka , utvrđeni doprinos podnosilaca ustavne žalbe i okolnosti koje se ne mogu staviti na teret postupajućem sudu , već i ekonomsko-socijalne prilike, kao i činjenicu da će dosuđena naknada mnogo brže biti isplaćena nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava (ovakav stav je Ustavni sud prvi put izrazio u Odluci Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine). Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju su podnosi oci ustavne žalbe pretrpe li zbog neefikasnog postupanja sudova.

7. Što se tiče povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, i majući u vidu sadržinu ustavne žalbe, ocenio da se navodi podnosi laca ne mogu prihvatiti kao relevantni ustavnopravni razlozi kojima se argumentuju tvrdnje o povredi tog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenog akta.

Ustavni sud je posebno cenio navod podnosilaca da je sedište izvršnog dužnika na mestu gde nije moguće vršiti zaplenu i prodaju pokretnih i nepokretnih stvari, tačnije, na području AP Kosovo i Metohija, ali smatra da je takvo ukazivanje bez uticaja, imajući u vidu da u predmetu nije bilo nijednog predloga, a samim tim, ni pokušaja da se predmetna potraživanja namire nekim drugim sredstvom izvršenja, osim zaplenom sredstava na računima izvršnog dužnika .

Kada je reč o prav u na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosioci ustavne žalbe tvrdnju o povredi ovog prava bliže ne obrazlaž u, već je izvod e iz navoda o povredi prava na pravično suđenje . Ustavni sud je ima o u vidu svoj stav da propust nadležnog suda da u izvršnom postupku obezbedi namirenje potraživanja iz radnog odnosa, a protiv dužnika sa dr žavnim kapitalom, predstavlja i povredu prava na mirno uživanje imovine iz člana 58. stav 1. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskom odlukom (videti, između ostalih, Odluku Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine ). Međutim, u konkretnom slučaju, podnosioci ustavne žalbe su povredu prava na imovinu istakli isključivo u vezi sa osporenim aktom, ne i kada je reč o višegodišnjem ne namirenju novčanih potraživanja iz radnog odnosa.

Sledom izloženog, Sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u odnosu na osporeni akt , jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

U vezi sa istaknuto m povred om načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da se ovim ustavnim odredbama ne jemči nijedno posebno (samostalno) ljudsko pravo, već je reč o jednom od osnovnih načela na kojima, saglasno Ustavu, počiva ostvarivanje svih Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Stoga je povreda ovog ustavnog načela uvek akcesorne prirode, jer mora biti vezana za istovremeno utvrđenu povredu ili uskraćivanje nekog određenog ustavnog prava ili slobode, a što ovde nije slučaj , kada je reč o osporenom aktu .

8. U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom parničnom i izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti