Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao 11 godina i sedam meseci. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neefikasnosti suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća u postupku po ustavnoj žalbi P. A . iz Lapova, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. septembra 2023. godine doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. A . i utvrđuje se da je u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Kragujevcu u predmetu K. 31/17 (ranije u predmetu istog suda K. 74/14) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom ro ku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo P. A . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 8 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. A . iz Lapova podneo je Ustavnom sudu, 3. septembra 2018. godine, preko punomoćnika D. Đ, advokata iz Kragujevca, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 1. i 27. marta 2019. godine , protiv presude Višeg suda u Kragujevcu K. 31/17 od 5. februara 2018. godine, presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 478/18 od 17. jula 2018. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 1246/18 od 15. novembra 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na suđenje u razumnom roku, posebnih prava okrivljenog, prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 33. stav 6, člana 34. stav 2. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom podnosilac osporava presude Višeg suda u Kragujevcu K. 31/17 od 5. februara 2018. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 478/18 od 17. jula 2018. godine, koje su ukinute presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 1246/18 od 15. novembra 2018. godine, takođe osporenom dopunom ove ustavne žalbe. Podnosilac je u ustavnoj žalbi istakao i povredu prava na suđenje u razumnom roku, i to u krivičnom postupku koji je, u trenutku podnošenja ustavne žalbe, još uvek bio vođen u predmetu Višeg suda u Kragujevcu pod brojem K. 31/17 (raniji broj K. 74/14) .

Podnosilac ustavne žalbe podneo je Ustavnom sudu, 15. aprila 2019. godine, preko istog punomoćnika, novu ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 13. maja i 6. novembra 2019. godine, protiv presude Višeg suda u Kragujevcu K. 31/17 od 5. februara 2018. godine, presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 1176/18 od 8. februara 2019. godine, rešenja Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 204/19 od 5. marta 2019. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 550/19 od 5. juna 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na suđenje u razumnom roku, posebnih prava okrivljenog, prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 33. stav 6, člana 34. stav 2. i člana 36. stav 2. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u tom krivičnom postupku koji je vođen i okončan u predmetu Višeg suda u Kragujevcu pod brojem K. 31/17 (raniji broj K. 74/14). Po ovoj ustavnoj žalbi je formiran predmet Už-4016/2019, koji je spojen sa ranijim predmetom Už-10064/2018, saglasno članu 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), radi vođenja jedinstvenog postupka i odlučivanja.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je u konkretnom slučaju prekoračena optužba, zatim da okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, ne može biti okrivljeni, jer nije bio odgovorno lice u AD „M.“, kao i da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer je ceo postupak trajao oko 11 godina.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu podnosioca, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, te da poništi osporene presude, a predmet vrati na ponovni postupak. Takođe, predloženo je da se usvoji ustavna žalba i da se utvrdi i povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da se podnosiocu dosudi iznos od 2.000 evra na ime naknade nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz dostavljene dokumentacije i odgovora Višeg suda u Kragujevcu Su. VIII – 52 -57/22 od 5. septembra 2022. godine , kao i uvidom u predmet podnosioca P. A . Už-10064/2018, između ostalog, utvrdio:

- da je 27. juna 2007. godine protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, kao i protiv B.G. i R.P, podnet zahtev za sprovođenje istrage;

- da je istraga u konkretnom postupku trajala tri meseca;

- da je Okružni javni tužilac u Kragujevcu 4. oktobra 2007. godine podigao optužnicu Kt. 145/0;

- da je optužnica rešenjem Okružnog suda u Kragujevcu Kv. 225/07 od 31. oktobra 2007. godine potvrđena i stupila na pravnu snagu;

- da je optužnica izmenjena više puta, i to 30. maja 2013. godine, 11. septembra 2014. godine, 11. maja 2015. godine, 9. januara 2018. godine i 26. januara 2018. godine;

- da se postupak vodio pred Višim sudom u Kragujevcu u predmetu K. 74/14, a zatim u predmetu K. 31/17;

- da je od ukupno 84 puta zakazivanog glavn og pretresa , isti održan samo šest puta ;

- da je glavni pretres odložen četiri puta zbog nedolaska podnosioca ustavne žalbe i njegovog branioca;

- da su ostali nastavci pretresa odlagani zbog nedolaska drugih stranaka i branilaca dvojice saokrivljenih;

- da je u toku postupka promenjeno troje sudija;

- da su osporenom prvostepenom presudom Višeg suda u Kragujevcu K. 31/17 od 5. februara 2018. godine okrivljeni B.G, R.P. i P . A , ovde podnosilac ustavne žalbe, u stavu prvom izreke, oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja, u saizvršilaštvu, iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i osuđeni na kazn e zatvora u trajanju od po šest meseci i na novčane kazn e u iznosu od po 50.000 dinara, a u stavu drugom izreke okrivljeni P. A . je oslobođen od optužbe da je izvršio produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, u saizvršilaštvu, iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika;

- da je osporenom drugostepenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 478/18 od 17. jula 2018. godine odbijena kao neosnovana, između ostalih, i žalba branioca okrivljenog izjavljena protiv osporene prvostepene presude Višeg suda u Kragujevcu K. 31/17 od 5. februara 2018. godine, koja je i potvrđena, čime je krivični postupak protiv okrivljenog u tom trenutku bio pravnosnažno okončan;

- da je osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 1246/18 od 15. novembra 2018. godine usvojen kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i ukinuta je pravnosnažna presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 478/18 od 17. jula 2018. godine i predmet je vraćen na ponovno odlučivanje;

- da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 204/19 od 5. marta 2019. godine odbačen kao nedozvoljen, pored ostalih, i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog podnet protiv presude Višeg suda u Kragujevcu K. 31/17 od 5. februara 2018. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 478/18 od 17. jula 2018. godine;

- da je u obrazloženju osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 204/19 od 5. marta 2019. godine, između ostalog, navedeno i da presude koje su pobijane podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti nisu pravnosnažne, odnosno da je ukidanjem presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 478/18 od 17. jula 2018. godine uklonjena iz pravnog prometa i da, samim tim, prvostepena presuda nije pravnosnažna, a da je zahtev za zaštitu zakonitosti moguće podneti samo protiv pravnosnažnih odluka suda ili javnog tužioca;

- da je, u ponovljenom krivičnom postupku, novom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 1176/18 od 8. februara 2019. godine odbijena kao neosnovana, između ostalih, i žalba branioca okrivljenog izjavljena protiv osporene prvostepene presude Višeg suda u Kragujevcu K. 31/17 od 5. februara 2018. godine, koja je i potvrđena;

- da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 550/19 od 5. juna 2019. godine, u stavu prvom izreke , odbijen kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kragujevcu K. 31/17 od 5. februara 2018. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 1176/18 od 8. februara 2019. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) Zakonika o krivičnom postupku i na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, dok je podneti zahtev u ostalom delu odbačen.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac, je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. stav 6.); da se kazne određuju prema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno, izuzev kada je kasniji propis povoljniji za učinioca. Krivična dela i krivične sankcije određuju se zakonom (član 34. stav 2.).

5. Ustavni sud je navode o povredi prava iz člana 33. stav 6. Ustava cenio kroz takođe istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Meritorno razmatrajući, najpre, tu istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni krivični postupak trajao 11 godina i sedam meseci, računajući od 27. juna 2007. godine kada je podnet zahtev za sprovođenje istrage, pa do 8. februara 2019. godine, kada je doneta druga osporena drugostepena presuda Apelacionog suda u Kragujevcu K ž.1. 1176/18, kojom je osporeni postupak pravnosnažno okončan.

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi, može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tome, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, trajanje predmetnog krivičnog postupka 11 godina i sedam meseci se ne može opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca.

Pri tome, Ustavni sud napominje da je g lavni pretres održan svega šest puta , od ukupno 84 puta zakazivanog pretresa, pri čemu je Ustavni sud imao u vidu i opštepoznatu činjenicu štrajka advokata, koja je dovela do određenog odlaganja ovog postupka, a koja činjenica se ne može staviti na teret postupajućem sudu, ali ni samom podnosiocu. Takođe, Ustavni sud konstatuje da postoji određeni doprinos podnosioca ustavne žalbe i njegovog branioca dužini trajanja osporenog krivičnog postupka, ali taj doprinos nije odlučujuće uticao na dužinu trajanja osporenog postup ka, s obzirom na to da je glavni pretres odložen četiri puta zbog nedolaska podnosioca i njegovog branioca.

Ustavni sud je imao u vidu činjeničnu i pravnu složenost krivičnog postupka, kao i to da je nadležno tužilaštvo izmenilo optužnicu više puta, da je predsednik veća promenjen tri puta, ali nalazi da je sve navedeno, u konkretnom slučaju, bilo od značaja samo za utvrđenje visin e naknade nematerijalne štete.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu, u ovom delu, usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja krivičnog postupka i složenost samog postupka, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa stavovima Evropskog suda, Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke (videti O dluku Ustavnog suda Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine).

7. U odnosu na osporenu presud u Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 478/18 od 17. jula 2018. godine, Ustavni sud je utvrdio da je t a presud a, u odnosu na okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, ukinuta presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 1246/18 od 15. novembra 2018. godine (povodom zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca), jer je utvrđeno da je u postupku koji je prethodio donošenju pobijane drugostepene presude učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 455. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS", 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19) na štetu okrivljenog.

Imajući u vidu da je, u konkretnom slučaju, zahtev za zaštitu zakonitosti, bez obzira na to što je bio podnet od Republičkog javnog tužioca, bio delotvorno pravno sredstvo, jer je presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 1246/18 od 15. novembra 2018. godine ukinuta presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 478/1 8 od 17. jula 2018. godine, koja je bil a osporen a i u ustavnoj žalbi. Po oceni Ustavnog suda, na taj način je, u toj procesnoj fazi predmetnog krivično g postupka, otklonjena i osporenom presudom eventualno učinjena povreda Ustavom zajemčenih prava podnosioca ustavne žalbe, čime je on izgubio pravni interes za vođenje postupka po ustavnoj žalbi u tom delu.

Dodatno, imajući u vidu da podnosilac, naknadnom dopunom ustavne žalbe , osporava i navedenu presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 1246/18 od 15. novembra 2018. godine, koja je doneta u njegovu korist, to je Ustavni sud ocenio da ni u odnosu na tu presudu podnosilac ustavne žalbe nema pravni interes za vođenje postupka po ustavnoj žalbi u tom delu.

U odnosu na osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 204/19 od 5. marta 2019. godine, kojim je odbačen kao nedozvoljen, pored ostalih, i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog podnet protiv presude Višeg suda u Kragujevcu K. 31/17 od 5. februara 2018. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 478/18 od 17. jula 2018. godine, Ustavni sud najpre konstatuje da nije nadležan da ocenjuje zakonitost odluka osporenih ustavnom žalbom, već samo da ispita da li je postupak u kome je osporena odluka doneta bio u celini pravičan, odnosno da li su podnosiocu bile obezbeđene procesne garancije zajemčene Ustavom i da li je osporena odluka zasnovana na očigledno arbitrernoj primeni merodavnog prava. Nasuprot navodima iznetim u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je uvidom u osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 204/19 od 5. marta 2019. godine utvrdio da isto, u odnosu i na podnosioca ustavne žalbe, sadrži veoma detaljno, logično i jasno obrazloženje zbog čega je Vrhovni kasacioni sud odbacio zahtev za zaštitu zakonitosti njegovog branioca i da je taj stav suda najviše instance zasnovan na ustavnopravno prihvatljivoj primeni merodavnog prava, te je, stoga, ocenio da se ovi navodi podnosioca ustavne žalbe ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnju o povredi označenih ustavnih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenog akta

Dodatno, u odnosu na osporen u prvostepenu presud u Višeg suda u Kragujevcu K. 31/17 od 5. februara 2018. godine i drugu drugostepenu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 1176/18 od 8. februara 2019. godine, Ustavni sud najpre konstatuje da se u ustavnoj žalbi ističu u osnovi identični činjenični i pravni razlozi koje je podnosilac isticao u krivičnom postupku u kome su donete osporene presude, a koji su bili predmet sadržajne i veoma detaljne ocene u navedenim presudama.

Stoga je Ustavni sud, polazeći od prethodno navedenog, odnosno činjenice da su sva ukazivanja podnosioca o povredi procesnih garancija prava iz člana 32. stav 1. i člana 34. stav 2. Ustava već jasno, precizno i razumljivo obrazložena i ocenjena kao neosnovana od strane kako prvostepenog i žalbenog suda, tako i Vrhovnog kasacionog suda, kao suda najviše instance u Republici Srbiji, našao da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao relevantni i utemeljeni ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označenih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenih presuda.

Konačno, razmatrajući dopuštenost ustavne žalbe u odnosu na osporenu presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 550/19 od 5. juna 2019. godine, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac svoje tvrdnje o povredi istaknutih ustavnih prava zasniva, pre svega, na nezadovoljstvu ishodom krivičnog postupka vođenog protiv njega, iskazujući svoje nezadovoljstvo zauzetim stavovima postupajućih nižestepenih sudova, a ne navodeći nijedan konkretan razlog koji bi se odnosio na postupak niti neposredno na osporenu odluku Vrhovnog kasacionog suda.

S tim u vezi, Ustavni sud je, uvidom u sadržinu osporene presude Vrhovnog kasacionog suda, utvrdio da je o vanrednom pravnom leku – zahtevu za zaštitu zakonitosti, izjavljenom od branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv osporene prvostepene i drugostepene presude, u relevantnom delu meritorno odlučio nadležni sud osporenom presudom, koja sadrži detaljno, jasno i ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje razloga zbog kojih je Vrhovni kasacioni sud odbio taj zahtev kao neosnovan. Ustavni sud je ocenio da je stav suda najviše instance u Republici Srbiji, zauzet i u ovoj osporenoj presudi, zasnovan na ustavnopravno prihvatljivoj primeni merodavnog prava, te se stoga ovakvi navodi podnosioca ustavne žalbe ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnju o povredi označenih ustavnih prava. Takođe, Ustavni sud ukazuje da formalno ukazivanje da su nekom sudskom odlukom povređena ili uskraćena pojedina Ustavom zajemčena prava i slobode, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju i koje bi se odnosile na konkretnu osporenu odluku, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Ustavni sud navode podnosioca ustavne žalbe, kojima se primarno iskazuje nezadovoljstvo zauzetim stavom i odlukama nadležnih sudova, ne može prihvatiti kao ustavnopravne razloge za tvrdnje o povredi označenog ustavnog prava, već, po oceni Ustavnog suda, podnos ilac, u suštini, traži da ovaj sud, kao instancioni sud, još jednom oceni zakonitost svih osporenih presuda.

Ustavni sud, i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje na to da zadatak Ustavnog suda u postupku po ustavnoj žalbi nije da odlučuje o tome da li je nadležni sud pravilno ocenio činjenice i primenio zakon, već da ispita da li postoje okolnosti koje prima facie ukazuju da su u postupku eventualno povređena ustavna prava i garancije zajemčene podnosiocu, što u konkretnom predmetu nije bio slučaj.

Konačno, Ustavni sud je imao u vidu i ostale navode podnosioca ustavne žalbe, ali je ocenio da podnosilac, formalno ističući povrede ustavnih prava, u suštini i tim tvrdnjama izražava svoje nezadovoljstvo i ovom osporenom odlukom postupajućeg suda, kao i celokupnim ishodom krivičnog postupka vođenog protiv njega. Ustavni sud ukazuje na to da samo pozivanje na određeno pravo zajemčeno Ustavom, a bez navođenja ustavnopravnih razloga kojima se potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu, u ovom delu , odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući ka o u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83 .). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.