Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog navodno neefikasne istrage

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu roditelja koji su tvrdili da istraga smrti njihovog sina nije bila delotvorna. Sud je utvrdio da su nadležni organi sproveli hitnu i temeljnu istragu, čime je ispunjena procesna obaveza zaštite prava na život.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P. P . i Lj . P, oboje iz Bogatića, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. oktobra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba P. P . i Lj . P . izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Šapcu Kv. 569/2012 od 8. novembra 2012. godine u odnosu na istaknutu povredu prava na život iz člana 24. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. P . i Lj . P, oboje iz Bogatića, su 28. decembra 2012. godine, preko punomoćnika S . A, advokata iz Valjeva, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu, dopunjenu 4. januara 2013. godine, protiv rešenja Osnovnog suda u Šapcu Kv. 569/2012 od 8. novembra 2012. godine, zbog povrede prava na život, prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajmečenih odredbama člana 24. stav 1, člana 32. stav 1. i člana 36. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava iz čl. 2, 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako se označene odredbe Evropske konvencije sadržinski ne razlikuju od prava zajemčenih Ustavom, to Ustavni sud postojanje njihove povrede ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

Podnosioci u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navode:

- da se 13. septembra 2009. godine, u selu Zminjak u blizini Bogatića kod Šapca, „desio događaj koji se od strane nadležnih organa vodi kao saobraćajna nezgoda“, a u kome je njihov sin izgubio život, dok su dva lica povređena;

- da je kao vozač vozila identifikovan sada pokojni sin podnosilaca;

- da je povodom navedenog događaja pred tada Opštinskim sudom u Bogatiću započet predkrivični postupak protiv NN lica zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, a na osnovu krivične prijave koju su podnosioci ustavne žalbe, u svojstvu oštećenih, podneli 23. septembra 2009. godine;

- da je nakon izvršene reforme pravosuđa, od 1. januara 2010. godine, postupak nastavljen pred Osnovnim sudom u Šapcu;

- da su nakon odustanka javnog tužioca podnosioci, u svojstvu oštećenih kao tužilaca preduzeli krivično gonjenje podnošenjem predloga za preduzimanje pojedinih istražnih radnji;

- da je osporenim rešenjem odlučeno da nema mesta daljem preduzimanju istražnih radnji u predmetu Osnovnog suda u Šapcu Ki. 1233/12.

Podnosioci smatraju da su „u ovom postupku saslušani brojni svedoci koji su ukazali na dosta propusta u utvrđivanju istine od strane službenih lica koja su obavila uviđaj, obezbeđivanju tragova i utvrđivanju uzroka smrti, kao i utvrđivanju identiteta eventualnih počinilaca“, nakon čega detaljno iznose sadržinu izvedenih dokaza i daju svoju ocenu istih, te zaključuju, pored ostalog: da lekar nije utvrdio vreme smrti; da obdukcija nije dala tačno vreme smrti, jer „nije obavljeno temperturno merenje jetre kao način utvrđivanja smrti“; da je „bilo promena položaja nastradalog lica na licu mesta pre dolaska istražnog sudije i početka vršenja uviđaja na koje niko u toku vršenja uviđaja nije ukazao istražnom sudiji“; da „urađena ispitivanja i veštačenja sadrže brojne propuste“.

Podnosioci posebno ističu da „sama istraga traje više od tri godine, a da se nije približila ozbiljnim i dokazima van razumne sumnje koji bi opravdali odustanak države od dalje istrage“ i da „sama istraga nije bila pravovremena i trajala je bezrazložno dugo“ i dodaju da imaju razloga da veruje da je njihov sin nasilno izgubio život, ali ne kao posledica ove saobraćajne nezgode. Smatraju da je „istraga veštački - namerno prekinuta u trenutku kad je postalo izvesnije da postoje izvesni i dokazivi tragovi koji ukazuju da pokojni Đ.P. nije bio vozač putničkog vozila i kada se približava tvrdnji da je njihov sin nasilno izgubio život“.

Iz svega navedenog, podnosioci ustavne žalbe zaključuju da im je povređeno pravo na pravično suđenje i procesni deo odredbe člana 24. stav 1. Ustava, jer „nije sprovedena delotvorna i pravovremena istraga“.

U ustavnnoj žalbi ističu i povredu prava na prava iz člana 36. stav 2. Ustava, koju obrazlažu time da su „pojedina veštačenja trajala neopravdano dugo, u proseku od sedam do devet meseci i da su sve radnje praćene molbama i urgencijama“, a da „sama istraga traje duže od tri godine što je nerazumno vreme, a da pritom nije izneta nijedna objektivna okolnost koja bi opravdala ovoliko trajanje istrage“.

Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, ukine osporeno rešenje i „naloži nastavak sprovođenja istražnih radnji, dok su zahtev za naknadu nematerijalne štete povukli u dopuni ustavne žalbe od 4. januara 2013. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata i radnji državnih organa ili organizacija kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokaze priložene uz ustavnu žalbu, odgovor i spise predmeta Osnovnog suda u Šapcu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Dana 13. septembra 2009. godine se na putu Zminjak - Bogatić dogodila saobraćajna nesreća u kojoj je poginuo Đ.P, sin podnosilaca ustavne žalbe, dok su teške telesne povrede zadobila dva putnika iz vozila.

Podnosioci ustavne žalbe su 22. septembra 2009. godine podneli Opštinskom javnom tužilaštvu u Bogatiću krivičnu prijavu protiv NN lica.

Opštinsko javno tužilaštvo u Bogatiću je 23. septembra 2009. godine svojim aktom Ktn. 30/09 predložilo Opštinskom sudu u Bogatiću preduzimanje pojedinih istražnih radnji u odnosu na NN izvršioca, a u pravcu utvrđivanja bitnih elemenata krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi sa članom 289. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

Opštinski sud u Bogatiću je u predmetu Ki. 95/09, do 1. januara 2010. godine kada je nakon izvršene reforme pravosuđa nadležnost preuzeo Osnovni sud u Šapcu, saslušao ukupno 36 svedoka, te je pribavio: zapisnik o izvršenom tehničkom pregledu putničkog vozila marke „Fiat-Tipo“, obdukcioni zapisnik za pokojnog sina podnosilaca ustavne žalbe; nalaz krvi na prisustvo alkohola u krvi pokojnog; nalaz veštačenja bioloških tragova C. za h . m . g . u B. Takođe, istražni sudija Opštinskog suda u Bogatiću je 22. decembra 2009. godine naložio forenzičko veštačenje i saobraćajno-tehničko veštačenje.

Osnovni sud u Šapcu je, po prijemu spisa predmeta ranije Opštinskog suda u Bogatiću, preduzeo sledeće istražne radnje:

- izdata je naredba za veštačenje B. f . u B . – C . za h . m . g . 25. januara 2010. godine (da se izvrši DNK profila krvi koji su pronađeni u putničkom vozilu marke „Fiat-Tipo“, uz tačno određivanje mesta sa kojih je potrebno iste uzorkovati, nakon čega izvršiti upoređivanje utvrđenih DNK profila i tragova krvi pronađenih u ovom vozilu sa DNK profilom roditelja pokojnog Đ.P , i to oca i majke, ovde podnosioca ustavne žalbe), koji nalaz i mišljenje je dostavljen sudu 31. avgusta 2010. godine;

- izdata je naredba Nacionalnom kriminalističko-tehničkom centru Ministarstva unutrašnjih poslova da se izvrši dodatni fizičko-hemijski pregled putničkog motornog vozila „Fiat-Tipo“ koje je učestvovalo u predmetnoj saobraćajnoj nezgodi, a na predlog Osnovnog javnog tužilašta u Šapcu;

- dostavljena je 22. februara 2010. godine dokumentacija, naslovljena kao opis događaja I. c . M . f . u B . (i to profesoru Č.D. koji je naredbom Opštinskog suda u Bogatiću određen kao veštak za saobraćajno-tehničko veštačenje) , i to: 8 kopiranih fotografija, 16 fotografija 30 h 45, 4 fotografije formata A-4 i 4 fotografije formata A-5, sve fotografije mesta događaja saobrađajne nezgode, kao i DVD snimak, kako bi se sve združilo sa postojećim dokazima i fotodokumentacijom i koristilo prilikom veštačenja (iz Kriminalističko-tehničkog centra - Odeljenje veštačenja je 19. maja 2010. godine stigao nalaz mehanoskopskog veštačenja, a u maju iste godine je rukovodilac I . c . M . f . u B, profesor Č.D, dostavio sudu nalaz i mišljenje saobraćajno-tehničkog veštačenja, uz napomenu da su veštaci ovog centra prilikom izrade svojih nalaza i mišljenja postupali imajući u vidu kompletne spise predmeta u radu);

- pribavljena je kompletna medicinska dokumentacija o povredama oštećenih I.R. i Ž.T;

- izdata je naredba za sudsko medicinsko veštačenje i kompletni spisi predmeta su 24. septembra 2010. godine dostavljeni Institutu za s. m . M . f . u B, koji je 30. septembra 2010. godine dopisom predložio ekshumaciju i ponovnu obdukciju tela pokojnog Đ .P;

- izdata je naredba za eshumaciju i ponovnu obdukciju 8. oktobra 2010. godine, koja je poverena veštacima specijalistima sudske medicine iz I. za s . m . u B . (eshumacija je obavljena 21. oktobra 2010. godine, uz prisustvo profesora dr M.O. i docenta I.B, kao stručnim predstavnicima oštećene porodice i prosustvo punomoćnika oštećene porodice);

- sačinjen je zapisnik po izvršenoj ekshumaciji i obdukciji, na koji nije bilo primedbi;

- sačinjena je kriminalističko-tehnička dokumentacija 21. oktobra 2010. godine;

- naloženo je I. za s . m . u B . da izvrši i toksiološke analize materijala tkiva jetre i kose, koji su uzeti od strane specijalista sudske medicine I;

- donete su naredbe da se od preduzeća za telekomunikacije AD „T. S .“ pribave podaci kom mestu mobilne telefonije pripadaju ćelije 30703, 10720,10751 i 10709, što je po odgovarajućim naredbama i pribavljeno;

- dostavljen je 21. februara 2011. godine I. za s . m . naknadno pribavljen nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke (koji je obavljen na zahtev podnosilaca ustavne žalbe), kako bi i taj nalaz veštaci uzeli u obzir prilikom izrade svog nalaza i mišljenja, a s obzirom na primedbe podnosioca ustavne žalbe u pogledu razlike u saobraćajnom veštačenju.

Po prijemu nalaza sudsko-medicinskog veštačenja i izrade hemijsko-toksiološke analize od strane I. za s . m . u B, Osnovni sud u Šapcu je, budući da su obavljene sve predložene istražne radnje, spise predmeta Ki. 204/10 dostavio Osnovnom javnom tužilaštvu na dalju nadležnost.

Osnovno javno tužilaštvo u Šapcu je 1. septembra 2011. godine vratilo spise Osnovnom sudu u Šapcu, sa predlogom da se veštak medicinske struke izjasni o stepenu alkoholisanosti oštećenih I.R. i Ž.T. koji su bili u vozilu u vreme spornog saobraćajnog udesa.

Osnovni sud u Šapcu je 28. septembra 2011. godine ponovo u svojstvu svedoka saslušao navedene oštećene, te je, po prijemu nalaza i mišljenja veštaka neuropsihijatra, ponovo dostavio spise tužilaštvu na dalju nadležnost.

Osnovno javno tužilaštvo u Šapcu je 1. novembra 2011. godine vratilo spise Osnovnom sudu u Šapcu sa sledećim predloziam: da se izvrši trasološko veštačenje i dopunsko biološko veštačenje; da se pribavi listing dolaznog i odlaznog saobraćaja za mobilne telefone oštećenih I.R. i Ž.T; da se pribave lokacije - adrese baznih stanica 10720, 10751, 10709; da se pribave prijemni protokoli Urgentnog prijema O. bolnice u Š . od 12. i 13. septembra 2009. godine; da se saslušaju još tri svedoka; da se nakon dobijanja nalaza i mišljenja veštaka trasologa, izvrši novo sudsko-medicinsko, a zatim i novo saobraćajno-tehničko veštačenje od strane komisije veštaka S . –t. f . u B.

Osnovni sud u Šapcu je od Osnovnog javnog tužilaštva u Šapcu zatražio da se navedeni predlozi dodatno preciziraju, kako bi bili što jasniji i potupniji.

Podnosioci ustavne žalbe su podneskom od 2. novembra 2011. godine predložili da se za veštaka trasologa odredi mr M.B. iz B, kao i da se izvrši novo DNK veštačenje i da se isto poveri I. za s . m . u B, a da se B . f . u B, koji nije uspeo da pronađe validan biološki materijal pogodan za DNK analizu iz velikog broja uzoraka, naloži da preda sve uzorke i materijal koji se nalazio kod njih.

Osnovno javno tužilaštvo u Šapcu je 11. novembra 2011. godine dostavilo precizirani predlog za sprovođenje istražnih radnji u odnosu na NN izvršioca, a sve zbog sumnje da pokojni Đ.P. kritičnom prilikom nije upravljao vozilom. Takođe, tužilaštvo se saglasilo sa predlogom porodice pokojnig Đ.P. da je veštak M.B. adekvatan izbor veštaka trasologa, a I. za s . m . u B . za novo DNK veštačenje.

Osnovni sud u Šapcu je 18. novembra 2011. godine doneo naredbu za trasološko veštačenje koje je povereno veštaku M.B, u svemu po predlogu tužilaštva. Istog dana je doneta i naredba kojom je naloženo kriminalističko-tehničkoj službi SUP Šabac uzimanje nespornog bukalnog brisa od oštećenih Ž.T. i I.R.

Osnovni sud u Šapcu je potom 25. novembra 2011. godine doneo naredbu za biološko veštačenje nespornih DNK uzoraka uzetih od oštećenih, kao i uzorkovanje krvi i biološkog materijala sa vozila marke „Fiat-Tipo“, koje je povereno I. za s . m . u B . – DNK laboratoriji, čijim veštacima je naloženo vršenje uzorkovanja krvi i biološkog materijala sa navedenog vozila i specifikovanih mesta u istom, a, zatim, njihovog upoređivanja sa DNK profilima lica prisutnih u vozilu prilikom spornog udesa - pokojnog Đ.P. i oštećenih Ž.T. i I.R, kao i eventualno uzorkovanje DNK materijala trećeg odnosno NN lica.

Spisi predmeta su, sa svim metrijalnim dokazima, 12. decembra 2011. godine predati veštaku trasologu, kome su naknadno, 6. januara 2012. godine, dostavljeni i svi novoprimljeni podnesci i materijali dobijeni od podnosilaca ustavne žalbe.

Istražni sudija Osnovnog suda u Šapcu je dopisima od 2. i 12. aprila 2012. godine urgirao okončanje trasološkog veštačenja.

Osnovni sud u Šapcu je, na predlog Osnovnog javnog tužilaštva u Šapcu od 19. aprila 2012. godine, naložio dr O.S. iz I. za s . m . u B . - DNK laboratorija, uzimanje traga krvi sa unutrašnjosti košulje pokojnog Đ.P. i izradu DNK profila istog.

Po prijemu trasološkog nalaza i mišljenja (4. jul 2012. godine) i forenzičkog nalaza i mišljenja I. za s . m . u B . – DNK laboratorije (30. avgust 2012. godine), Osnovni sud u Šapcu je spise predmeta Ki. 204/10 6. septembra 2012. godine dostavio Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu na dalju nadležnost.

Osnovno javno tužilaštvo u Šapcu je 20. septembra 2012. godine dopisom Ktn, 30/09 obavestilo Osnovni sud u Šapcu da odustaje od daljih predloga za preduzimanje pojedinih istražnih radnji stavljenih 1. i 11. novembra 2011. godine.

Nakon što je Osnovno javno tužilaštvo u Šapcu odbacio krivičnu prijavu oštećenih, ovde podnosilaca ustavne žalbe od 22. septembra 2009. godine, podnosioci su 19. septembra 2012. godine preuzeli krivično gonjenje protiv NN lica podnošenjem predloga za preduzimanje pojednih istražnih radnji.

Podnosioci ustavne žalbe su predložili: da se njihov podnesak od 19. septembra 2012. godine i ranije primljeni podnesak od 11. septembra 2012. godine dostave veštaku trasologu radi pismenog izjašnjenja; da se njihovi podnesci od 13. i 18. septembra 2012. godine, u kojem su iznete primedbe i predlozi na nalaz i mišljenje I. za s . m . u B, dostave I . radi pismenog odgovora i davanja konačnog nalaza; da se, nakon dobijanja traženih pismenih odgovora, veštaci pozovu radi neposrednog saslušanja; da se izvrši fizičko-hemijska analiza tragova zemlje sa odeće pokojnog Đ.P; da se izvrši novo sudsko-medidinsko veštačenje; da se izvrši novo saobraćajno-tehničko veštačenje od strane komisije veštaka S . f . u B . radi utvrđivanja pod kojim okolnostima je došlo da sporne saobraćajne nezgode i pod kojim okolnostima je u unutrašnjost vozila, na lice i odelo pokojnog dospela zemlja i prašina.

Istražni sudija Osnovnog suda u Šapcu je izrazio neslaganje sa navedenim predlogom, nalazeći da je stanje stvari razjašnjeno, da su izvedene brojne istražne radnje, a da su sva veštačenja poveravana nepristrasnim i vrhunskim ustanovama i pojedincima, i to sve shodno predlozima oštećene porodice, njihovog punomoćnika i nadležnog tužioca.

Osnovni sud u Šapcu je 8. novembra 2012. godine doneo osporeno rešenje Kv. 569/2012 kojim je odlučio da nema mesta daljem preduzimanju istražnih radnji u krivičnom predmetu Osnovnog suda u Šapcu Ki. 1233/12 protiv NN izvršioca, zbog osnovane sumnjs da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi sa članom 289. stav 3. u vezi sa stavom 1. krivičnog zakonika. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je „utvrđeno je u konkretnom slučaju stanje stvari u ovom krivičnom predmetu dovoljno razjašnjeno“; da su „saslušani svi potrebni svedoci, pribavljena sva dokumentacija, izvedene sve predložene istražne radnje i veštačenja koja su u toku postupka poverena vrhunskim stručnim ustanovama i stručnim pojedincima pri čemu su ispoštovani svi predlozi tužioca i oštećenih“; da „imajući u vidu da su izvršena sva predložena veštačenja i dopune veštačenja i to od strane vrhunskih stručnih ustanova kao što su C . za h . m . g . B . f . u B, M . f . u B, I . za s . m . u B, itd, kao i da su preduzete sve ostale radnje koje je istražni sudija jasno precizirao u svom dopisu, vanraspravno krivično veće je nakon izvršeneg uvida u kompletne spise zaključio da je ispravan stav istražnog sudije koji je izrazio neslaganje sa zahtevom oštećenog kao supsidijarnog tužioca za daljim preduzimanjem istražnih radnji u ovom krivičnom iredmetu, jer je i po mišljenju vanraspravnog krivičnog veća stanje stvari dovoljno razjašnjeno i dalje preduzimanje bilo kakvih istražnih radnji samo bi nepotrebno odugovlačilo krivični postupak“; da „vanraspravno krivično veće smatra da oštećeni kao supsidijarni tužilac, u konkretnom slučaju, imajući na raspolaganju brojne dokaze koji su izvedeni u toku postupka, može nastaviti krivično gonjenje ukoliko smatra da za to ima osnova, na način koji je predviđen zakonom“; da „samim tim, predlozi za daljim preduzimanjem istražnih radnji koje je naveo oštećeni kao supsidijarni tužilac, kao takvi, imajući u vidu sve napred navedeno, nemaju dovoljnu pravnu snagu koja bi opravdavala da se pri ovakvom stanju stvari, i pri izvršenim brojnim veštačenjima i izvedenim svim potrebnim dokazima i pribavljenom svom neophodnom dokumentacijom, dalje preduzimaju pojedine istražne radnje predložene od strane ošetećenog kao supsidijarnog tužioca, a koje radnje vanraspravno krivično veće ocenjuje kao necelishodne i nepotrebne“.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da je ljudski život neprikosnoven (član 24. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. st. 1. i 2.).

5. Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud, pre svega, konstatuje da se suština navoda podnosilaca ustavne žalbe zasniva na sledećim tvrdnjama:

- prvoj, da im je povređen procesni deo odredbe člana 24. stav 1. Ustava, jer „sama istraga traje više od tri godine, a da se nije približala ozbiljnim i dokazima van razumne sumnje koji bi opravdali odustanak države od dalje istrage“ i da „sama istraga nije bila pravovremena i trajala je bezrazložno dugo“;

- drugoj, da im je povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, jer izvedeni dokazi nisu pravilno cenjeni, nakon čega detaljno iznose sadržinu izvedenih dokaza i daju svoju ocenu istih;

- trećoj, da su „pojedina veštačenja trajala neopravdano dugo, u proseku od sedam do devet meseci i da su sve radnje praćene molbama i urgencijama“, a da „sama istraga traje duže od tri godine što je nerazumno vreme, a da pritom nije izneta nijedna objektivna okolnost koja bi opravdala ovoliko trajanje istrage“, iz čega zaključuju da im je povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Ocenjujući razloge i navode istaknute u ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na život, Ustavni sud prethodno konstatuje da Ustav u članu 24. stav 1. jemči da je ljudski život neprikosnoven. Pravo na život je apsolutno pravo i osnovno je ljudsko pravo zajemčeno Ustavom, čije postojanje podrazumeva obavezu države da preduzme sve potrebne mere kako bi se zaštitio život lica koje je pod njenom nadležnošću (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu L.C.B. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, od 9. juna 1998. godine, izveštaj 1998-III, stav 36.), koja pozitivna obaveza države obuhvata materijalnopravni i procesnopravni aspekt.

Posmatrana sa procesnopravnog aspekta, na koji podnosioci u ustavnoj žalbi ukazuju, pozitivna obaveza države se, u slučaju kada je neko lice lišeno života, sastoji u sprovođenju nezavisne i delotvorne istrage (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava McKerr protiv Ujedinjenog Kraljevstva, od 4. maja 2001. godine, stav 111.). U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj Odluci Už-4527/2011 od 31. januara 2013. godine pored ostalog, istakao: da obaveza zaštite života prema članu 24. stav 1. Ustava zahteva postojanje neke vrste delotvorne zvanične istrage kada su pojedinci ubijeni usled sumnje u upotrebu sile, bilo od strane državnih službenika ili od strane privatnih lica (videti, na primer, presudu Evropskog suda za ljudska prava Branko Tomašić i drugi protiv Hrvatske, od 15. januara 2009. godine, stav 62.); da ta istraga mora biti delotvorna u smislu da može dovesti do identifikacije i kažnjavanja odgovornih (videti Oğur protiv Turske, 1999-III, stav 88.); da to nije obaveza cilja već obaveza sredstava, što znači da su nadležni državni organi u obavezi da preduzmu sve razumne mere koje su im na raspolaganju kako bi obezbedili dokaze u vezi sa tim događajem, uključujući, pred ostalog, i uzrok smrti; da svaki nedostatak u „istrazi“ koji podriva njenu sposobnost da se kroz nju utvrdi uzrok smrti ili odgovorna osoba može predstavljati rizik da navedeni standard neće biti zadovoljen (videti, pored ostalih, Bazorkina protiv Rusije, od 27. jula 2006. godine, stav 118.); da postoji implicitni zahtev za hitnošću i razumnom ekspeditivnošću (videti : Yaşa protiv Turske, od 2. septembra 1998. godine, Izveštaj 1998-VI, st. 102-04 i Mahmut Kaya protiv Turske 2000-III, st. 106. i 107.); da iako mogu postojati stvarne poteškoće koje sprečavaju napredovanje određene istrage, brzo reagovanje vlasti u situacijama koje uključuju upotrebu smrtonosne sile mogu se generalno smatrati suštinskim za očuvanje poverenja javnosti u vladavinu prava i sprečavanje svake pojave zavere ili tolerisanja nezakonitih radnji (videti Jularić protiv Hrvatske, od 10. januara 2011. godine, stav 43.); da iz istih razloga mora postojati dovoljan element javne kontrole istrage ili njenih rezultata kako bi se osigurala odgovornost za polaganje računa i u praksi i u teoriji i da stepen javne kontrole koji se traži može biti različit od predmeta do predmeta, kao i da bliski rođaci žrtve moraju učestvovati u postupku u svim predmetima u meri koja je potrebna kako bi se čuvali njihovi legitimni interesi (vid eti Shanaghan protiv Ujedinjenog Kraljevstva, od 4. maja 2001. godine , st. 91. i 92.).

Primenjujući navedene opšte principe na okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud konstatuje da je sin podnosilaca ustavne žalbe poginuo u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 13. septembra 2009. godine i da se, kao sporno za podnosioce, postavilo pitanje da li je njihov sin upravljao motornim vozilom.

Ustavni sud dalje konstuje da je po krivičnoj prijavi podnosilaca od 22. septembra 2009. godine, Opštinsko javno tužilaštvo u Bogatiću 23. septembra 2009. godine podnelo Opštinskom sudu u Bogatiću predlog za preduzimanje pojedinih istražnih radnji u odnosu na NN izvršioca, a u pravcu utvrđivanja bitnih elemenata krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja.

Za tri godine, koliko je trajao predkrivični postupak (računajući do 8. novembra 2012. godine - kada je Osnovni sud u Šapcu doneo osporeno rešenje Kv. 569/2012 kojim je odlučeno da nema mesta daljem preduzimanju istražnih radnji protiv NN izvršioca), istražni sudija nadležnog suda je po predlozima za sprovođenje istražnih radnji saslušao ukupno 36 svedoka, izveo veliki broj dokaza, te naložio više veštačenja koja su obavile najkompetentnije i najstručnije institucije u Republici Srbiji. Pri tom e, Ustavni sud ukazuje da iz činjeničnog stanja utvrđenog u tački 3. obrazloženja ovog rešenja, proizlazi da su svi zahtevi i predlozi podnosilaca u vezi sa izvođenjem dokaza prihvaćeni, kao i da su pojedina veštačenja ponavljana tako što su poveravana drugim institucijama ili pojedincama. Ustavni sud nije uočio periode neaktivnosti nadležnog suda, niti bilo kakve zastoje u radu. Naprotiv, nadležni sudovi su naredbe za izvođenje dokaza donosili isti dan po podnetim predlozima, a postupanje suda je nastavljno odmah po dobijanju pismenih nalaza i mišljenja, pri čemu su pojedina veštačenja vršena istovremeno. Iz odgovora Osnovnog suda u Šapcu prozlazi da „mnogobrojnim izvedenim dokazima nije utvrđeno ništa što bi dovelo do osnovane sumnje da se u konkretnoj stvari nekom drugom licu može staviti na teret izvršenje krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobrađaja ... ili bilo kojeg drugog krivičnog dela, zbog čega je i doneta odluka da nema mesta preduzimanju pojedinih istražnih radnji po predlogu oštećenih kao tužilaca, a nakon odustanka Osnovnog javnog tužilaštva u Šapcu od daljeg krivičnog gonjenja“, a što proizlazi i iz obrazloženja osporenog rešenja Kv. 569/12 od 08. novembra 2012. godine.

Imajući u vidu sve do sada navedeno, te činjenice da se sa procesnopravnog aspekta prava na život, u okolnostima kakve postoje u ovom predmetu, u načelu zahteva preduzimanje istražnih radnji koje su takve da mogu dovesti do utvrđenja identiteta odgovornih, odnosno preduzimanje svih razumnih i neophodnih mera koje su na raspolaganju radi obezbeđenja dokaza, uključujući, pred ostalih, i uzrok smrti, a da je pretkrivični postupak započet odmah nakon smrti sina podnosilaca ustavne žalbe i da je trajao tri godine, za koje vreme je izveden veliki broj dokaza, Ustavni sud je ocenio da je osnovna svrha ovakve „istrage“, koja je trebalo da osigura delotvorno sprovođenje zakona koji štite pravo na život, obezbeđena, odnosno da su nadležni organi sproveli hitnu i delotvornu „istragu“ u smislu zaštite prava na život.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ocenio da nije došlo do povrede procesnopravnog aspekta prava na život iz člana 24. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odlučujući kao u prvom delu izreke.

Ustavni sud nije posebno ocenjivao istaknutu povredu prava na pravno sredstvo, budući da je ocenio da se navodi o ovoj povredi zapravo zasnivaju na povredi procesnog aspekta prava na život (da su „pojedina veštačenja trajala neopravdano dugo, u proseku od sedam do devet meseci i da su sve radnje praćene molbama i urgencijama“, a da „sama istraga traje duže od tri godine što je nerazumno vreme, a da pritom nije izneta nijedna objektivna okolnost koja bi opravdala ovoliko trajanje istrage“).

6. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za odlučivanje u odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje, Ustavni sud ukazuje da se, polazeći od Ustavom utvrđene sadržine prava iz člana 32. stav 1, ovo pravo u krivičnom postupku jemči pre svega okrivljenom licu, pošto se u tom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, odnosno o optužbama koje se nekom licu stavljaju na teret, te da se lice koje u krivičnom postupku ima položaj privatnog tužioca, oštećenog ili oštećenog koji ima svojstvo tužioca, ne može pozivati na to da mu je povređeno pravo na pravično suđenje time što protiv okrivljenog nije pokrenut i vođen krivični postupak, ili što krivični postupak nije okončan osudom optuženog lica, odnosno što optuženome nije izrečena određena krivična sankcija.

Polazeći od prethodno izloženog, a imajući u vidu procesni položaj podnosilaca ustavne žalbe u krivičnom postupku u kome je donet osporeni pojedinačni akt, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba, u konkretnom slučaju, ratione personae, nespojiva sa istaknutom povredom prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te je u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog navodno neefikasne istrage

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti