Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja potraživanja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na imovinu. Propust suda da namiri potraživanje podnosioca, utvrđeno u stečajnom postupku nad dužnikom sa pretežnim državnim kapitalom, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine iz člana 58. Ustava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-10066/2016
05.04.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković, i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. S . iz Bojnika, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. aprila 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. S . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 (prvobitno St. 30/09) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u iznosu koji je utvrđen u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 (prvobitno St. 30/09), umanjenom za eventualno isplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se ustavna žalba S. S . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 2846/15 od 16. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 843/16 od 2. juna 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S . iz Bojnika podneo je Ustavnom sudu, 27. decembra 2016. godine, preko punomoćnika S . S, advokata iz Lebana, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku navedenom u tački 1. izreke, kao i protiv rešenja navedenih u tački 4. izreke , zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi da je podnosilac, na osnovu pravnosnažne i iz vršne sudske odluke, pokrenuo izvršni postupak pred Osnovnim sudom u Lebanu u kojem nije uspeo da namire svoja potraživanja; da je nakon otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom prijavio svoja potraživanja u tom postupku; da je osporenim rešenjima utvrđena povreda prava podnosioca na suđenje u razumnom roku, ali nije određena odgovarajuća naknada za povređeno pravo; da je takvim odlukama povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje; da je zbog neostvarivanja dosuđenih potraživanja u izvršnom i stečajnom postupku povređeno njegovo pravo na imovinu. Predlaže se da Ustavni sud ukine osporena rešenja i utvrdi povredu ustavnih prava podnosioca, naloži Osnovnom sudu u Lebanu i Privrednom sudu u Leskovcu da preduzmu sve neophodne mere kako bi se osporeni izvršni postupak i stečajni postupak okončali u najkraćem roku i obaveže Republiku Srbiju – Ministarstvo pravde da podnosiocu isplate iznose prijavljenih i priznatih potraživanja u stečajnom postupku i naknadu nematerijalne u iznosu od po 3.000 evra, kao i troškove sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, na osnovu sadržine ustavne žalbe i uvidom u dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je prijavio svoja potraživanje u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 30/09 od 22. oktobra 2009. godine, nad stečajnim dužnikom P. "P ." iz Bojnika. Podnosiocu ustavne žalbe je priznato prijavljeno potraživanje, ali isto nije isplaćeno, a stečajni postupak nad stečajnim dužnikom još uvek nije okončan.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 2846/15 od 16. marta 2016. godine , koja je u postupku po žalbi potvrđena osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 843/16 od 2. juna 2016. godine, utvrđena je povreda prava podnosioca na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 (prvobitno St. 30/09), naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se navedeni stečajni postupak što pre okončao i delimično usvojen zahtev predlagača za primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, i to tako što mu je dosuđena naknada u iznosu do 20.000 dinara.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanja utvrđena u stečajnom postupku podnosiocu ustavne žalbe, a protiv stečajnog dužnika P. "P ." iz Bojnika, koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, umanjenih za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. S obzirom na to da je podnosiocu ustavne žalbe u osporenom rešenju određena naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je ovom odlukom u tački 2. izreke utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da nema osnova da se još jednom odredi naknada nematerijalne štete, pa je takav zahtev u tački 3. izreke odbio kao neosnovan, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

6. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnim žalbama u delu kojim se osporavaju rešenja Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda , Ustavni sud je konstatovao da je podno silac u suštini nezadovolj an visinom naknade koja mu je u predmetnim vanparničnom postupku dosuđena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

U tom smislu, Ustavni sud najpre ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta, značaja spornog prava za podnosioca i postupanja nadležnih sudova koji vode postupak. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnosiocu ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okonča o u najkraćem roku i dosuđena mu je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosilac ustavne žalbe može tvrditi da je „žrtva“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji mu je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuju u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosiocu ustavne žalbe dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje u sličnim predmetima utvrđuje ovaj sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost dosuđenih iznosa nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio podnosiocima ustavne žalbe povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-2287/2015 od 15. jula 2015. godine).

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je odbacio ustavne žalbe u ovom delu kao očigledno neosnovane, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 4. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja potraživanja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti