Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Razlog je neefikasno postupanje drugostepenog suda koji je o žalbi odlučivao skoro tri godine, a presudu dostavio tek nakon dodatnih jedanaest meseci, zbog čega joj je dosuđena naknada štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Snežane Stećuk iz Beške, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. jula 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Snežane Stećuk i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu Gž. 1995/06 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Snežana Stećuk iz Beške je preko punomoćnika Nikole Jasike, advokata iz Inđije 21. januara 2010. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu Gž. 1995/06. Navodi da joj je povređeno i pravo iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je Okružni sud u Sremskoj Mitrovici primio spise predmeta 20. oktobra 2006. godine i preuzeo u rad predmet; da je postupak pred tim sudom trajao preko tri godine; da je drugostepenu presudu donetu 29.januara 2009. godine primila tek posle 11 meseci. Dakle, podnositeljka osporava samo trajanje drugostepenog postupka pred Okružnim sudom u Sremskoj Mitrovici i traži i naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je po sadržini identična članu 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti a ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka u ustavnoj žalbi osporava samo postupak pred drugostepenim sudom i donetu drugostepenu presudu Gž. 1995/06 od 29. januara 2009. godine.

U navedenom parničnom postupku podnositeljka ustavne žalbe je tužena strana a tužilac Aleksa Ćalić je 10. septembra 2004. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Inđiji protiv tuženih Radiše Stefanovića i podnositeljke ustavne žalbe, radi poništaja kupoprodajnog ugovora po pravu prvenstva u kupovini nepokretnosti.

Prvostepenom presudom Opštinskog suda u Inđiji P. 453/04 od 17. aprila 2006. godine utvrđeno je da tužilac ima zakonsko pravo preče kupovine nepokretnosti prodavca - prvotuženog, određene parnice u k.o. Novi Slankamen pa je poništen ugovor o prodaji ovih parcela koji su tuženi zaključili i obavezan prvotuženi da te nepokretnosti pod istim uslovima iz ugovora proda tužiocu, a drugotužena da trpi da se u evidenciji nepokretnosti uspostavi pređašnje stanje vlasništva i državina prodavca, prvotuženog, a tužene obavezao da na ime parničnih troškova solidarno isplate 14.216,00 dinara (st. 1. i 2. izreke).

Presudom Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 1995/06 od 29. januara 2009. godine žalba tuženih je odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda je potvrđena.

Takođe je iz priložene dokumentacije utvrđeno da je podnositeljka ustavne žalbe primila navedenu drugostepenu presudu 22. decembra 2009. godine.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o navedenoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće Ustavne i zakonske odredbe:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koje je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika (član 219.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, a koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud (član 220.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činjenica i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, postupanje nadležnih organa vlasti - sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građansko-pravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljke ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu Gž. 1995/06.

Po oceni Suda, osnovni razlog koji je doveo do povrede zajemčenog prava je nedelotvorno postupanje nadležnog suda.

Naime, prvostepena presuda je doneta 17. aprila 2006. godine, spisi predmeta su dostavljeni drugostepenom sudu 20. oktobra 2006. godine, drugostepeni sud je doneo drugostepenu presudu 29. januara 2009. godine, dakle posle skoro tri godine a drugostepena presuda je podnositeljki dostavljena posle 11 meseci, što je utvrđeno uvidom u dostavnicu o prijemu te presude.

Po oceni Ustavnog suda, navedeno trajanje postupka pred drugostepenim sudom predstavlja nerazumno dugo trajanje imajući u vidu i kriterijume i praksu Ustavnog suda i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava.

Dakle, polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvornim i neefikasnim postupanjem drugostepenog suda povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatom po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visine nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve značajne okolnosti a posebno dužinu trajanja predmetnog drugostepenog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog neažurnog postupanja drugostepenog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U vezi navođenja povrede prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ustavni sud nalazi da je to pravo sadržano u članu 32. stav 1. Ustava čiju je povredu Ustavni sud ocenjivao u navedenom predmetu.

6. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je , na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti