Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog parničnog postupka koji je trajao preko 17 godina. Utvrđuje se povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava i dosuđuje naknada nematerijalne štete podnositeljki u iznosu od 1.600 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. K. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. jula 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. K. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 688/02, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.600 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde .

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. K . iz Beograda podnela je, 11 . februara 2013 . godine, preko punomoćnika N . R , advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 688/02 .

Podnositeljka smatra da joj je navedeno ustavno pravo povređeno time što je predmetni postupak trajao 17 godina. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i dosudi joj novčanu naknadu u iznosu od 1.500.000 dinara na ime pretrpljene štete i iznos od 1.200.000 dinara na ime nerazumno dugog trajanja postupka.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje no Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1. 1994/10 (ranije predmet Drugog opštinskog suda u Beogradu P1. 688/02) , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilja D. K, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 15. juna 1995. godine tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženog HUT preduzeća "A .", radi poništaja prvostepenog i drugostepenog rešenja tuženog kojima joj je izrečena disciplinska mera prestanak radnog odnosa, vraćanja na rad i naknade štete.

U novembru 1999. godine doneto je rešenje o povlačenju tužbe u delu kojim je tražena naknada štete, a u martu 2006. godine tužilja je povukla tužbu i u delu kojim je tražena reintegracija.

U toku postupka, od ukupno 51 zakazanog ročišta, 23 nisu održana. Sedam ročišta nije održano zbog sprečenosti sudije, tri zbog nepotpunog sastava sudskog veća, a tri su rešenjem otkazana, pri čemu, u periodu od maja 2003. godine, zaključno sa oktobrom 2004. godine, nije održano nijedno od ukupno šest zakazanih ročišta, upravo zbog sprečenosti sudije. Takođe, tri ročišta nisu održana zbog nedolaska svedoka, jedno zbog štrajka zaposlenih u sudu, odnosno štrajka advokata, jedno zbog nedolaska tužilje, a dva zbog njenog i nedolaska veštaka, odnosno svedoka, jedno na molbu punomoćnika tuženog, a za jedno nisu navedeni razlozi neodržavanja. U toku postupka izveden je dokaz saslušanjem tužilje, osam svedoka, od kojih su neki nekoliko puta saslušani, te veštaka koji je dao nalaz u krivičnom postupku koji je vođen protiv tužilje.

Prvostepene presude P1. 280/95 o d 8. decembra 1999. godine i P1. 733/00 od 4. marta 2002. godine , kojima je usvajan tužbeni zahtev sa obrazloženjem da je nastupila zastarelost vođenja disciplinskog postupka ukinute su rešenjima Okružnog suda u Beogradu Gž 1. 1472/00 od 15. novembra 2000. i Gž1. 889/02 od 12. juna 2002 . godine zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Treća po redu prvostepena presuda P1. 688/02 doneta je 27. novembra 2009. godine, a postupak je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 4609/10 od 15. novembra 2011. godine.

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 329/12 od 21. novembra 2012. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv pomenute drugostepene odluke.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li je postupak vođen u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak trajao preko 17 godina.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da ne može postojati nijedan razlog koji bi opravdao ovako dugo trajanje postupka, posebno imajući u vidu činjenicu da je podnositeljka ustavne žalbe svojim ponašanjem u manjoj meri doprinela njegovom sveukupnom trajanju, budući da svega jedno ročište nije održano zbog njenog nedolaska, a da dva ročišta nisu održana zbog njenog i nedolaska veštaka, odnosno svedoka, što je trajanje postupka produžilo za oko godinu dana. Naime, imajući u vidu stav Evropskog suda za ljudska prava, prema kojem "samo ona kašnjenja za koja je država odgovorna mogu da opravdaju zaključak da je prekoračen razuman rok" (videti presudu Napijalo protiv Hrvatske, od 13. novembra 2003. godine, broj predstavke 66485/01, stav 61.), Ustavni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu postojale takve objektivne okolnosti za čije postojanje nadležni sudovi ne mogu biti odgovorni, a koje su onemogućavale okončanje spora u okviru standarda razumnog roka. Ovakva ocena proizlazi iz činjenice da ukupno 14 ročišta nije održano iz razloga na strani suda, te da zbog sprečenosti sudije, u periodu od oko godinu i po dana, pet od ukupno šest zakazanih ročišta nije održano. Osim toga, okolnost da su dve prvostepene presude ukinute zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i da je tek treća po redu prvostepena presuda, koja je doneta u novembru 2009. godine, potvrđena odlukom drugostepenog suda, upućuje na zaključak da je nadležnom prvostepenom sudu trebalo preko 14 godina da utvrdi odlučne činjenice za ocenu prigovora zastarelosti vođenja disciplinskog postupka i zakonitosti osporenog akta poslodavca, iako za utvrđivanje ovih činjenica nije sprovođen obiman dokazni postupak. Po nalaženju Ustavnog suda, neraspravljanje činjenica bitnih za presuđenje zahtevalo je u ponovnim postupcima pred prvostepenim sudom izvođenje dokaza saslušanjem određenih svedoka ponavlja.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvornim radom nadležnog prvostepenog suda podnosi teljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13-Odluka US ), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da s e pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu ne materijalne štete u iznosu od 1.600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Naro dne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno dužinu trajanja postupka, ali i manji doprinos na strani podnositeljke ukupnoj dužini trajanja postupka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpe la zbog nedelotvornog postupanja prvostepenog suda.

7. U pogledu zahteva podnositeljke da joj se dosudi novčana naknada u iznosu od 1.500.000,00 dinara na ime pretrpljene štete, Ustavni sud je, zaključujući da se radi o zahtevu za naknadu materijalne štete, konstatatovao da podnositeljka uz ustavnu žalbu nije dostavila dokaze o postojanju štete, njenoj visini, te uzročnoj vezi između navodno pretrpljene štete i nedelotvornog rada suda, zbog čega je, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti