Odluka Ustavnog suda o naknadi štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe više podnosilaca i utvrđuje da im je presudama Višeg suda povređeno pravo na pravično suđenje. Dosuđeni iznosi naknade štete (400-500 evra) zbog dugog stečajnog postupka ocenjeni su kao neadekvatni i povećani na 700 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-10075/2020
27.06.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća , u postupku po ustavnim žalbama I. Đ . i M . G, obojice iz Leskovca, V . Đ . iz sela Donje Sinkovce kod Leskovca, S . N . iz sela Donja Lokošnica kod Leskovca i D . P . iz sela Belanovce kod Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. juna 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba I. Đ . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 74/20 od 6. avgusta 2020. godine podnosi ocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo I. Đ . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 74/20 od 6. avgusta 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu u predmetu St. 3/11. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba M. G . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 338/20 od 8. septembra 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

4. Utvrđuje se pravo M. G . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 338/20 od 8. septembra 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu u predmetu St. 3/11. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Usvaja se ustavna žalba V. Đ . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 111/20 od 2. septembra 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

6. Utvrđuje se pravo V. Đ . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 111/20 od 2. septembra 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu u predmetu St. 3/11. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Usvaja se ustavna žalba S. N . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 129/20 od 2. septembra 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

8. Utvrđuje se pravo S. N . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 129/20 od 2. septembra 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu u predmetu St. 3/11. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

9. Usvaja se ustavna žalba D. P . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 203/20 od 3. septembra 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

10. Utvrđuje se pravo D. P . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 203/20 od 3. septembra 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu u predmetu St. 3/11. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

11. Odbacuju se ustavn e žalb e I. Đ, M . G, V . Đ, S . N . i D . P . izjavljene zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. st. 1. i 2. Ustava, u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu u predmetu St. 3/11.

12. Odbacuju se zahtev i podnosi laca ustavnih žalb i za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. Đ . i M . G, obojica iz Leskovca, V . Đ . iz sela Donje Sinkovce kod Leskovca, S . N . iz sela Donja Lokošnica kod Leskovca i D . P . iz sela Belanovce kod Leskovca podne li su Ustavnom sudu, 12. oktobra 2020. godine , preko punomoćnika I. P, advokata iz Leskovca, ustavn e žalb e protiv presud a Višeg suda u Leskovcu navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih člana 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. st. 1. i 2. Ustava, u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu u predmetu St. 3/11.

U ustavnim žalb ama, između ostalog, navedeno je da sudovi, prilikom određivanja iznosa novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, nisu imali u vidu sve činioce koji su doveli do povrede tog ustavnog prava. Podnosioci smatra ju da su iznos i koji su im dosuđen i na ime novčanog obeštećenja suprot ni praksi Evropskog suda za ljudska prava koji delotvornost pravnog sredstva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ceni i sa aspekta dosuđene visine naknade nematerijalne štete. Takođe, podnosi oci su naveli da im je zbog nemogućnosti da svoja potraživanja iz radnog odnosa naplati u primerenom roku, povređeno i pravo na imovinu. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavn e žalb e, utvrdi povredu označenih prava, ukine osporene presud e i obaveže tuženu da im, na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, isplati po 700 evra , u dinarskoj protivvrednosti, kao i da im, na ime naknade materijalne štete zbog povrede navedenog prava, isplati iznose u visini potraživanja koj a su im priznat a u predmetnom stečajnom postupku. Podnosi oci su istakli i zahtev e za naknadu troškova za sastav ustavn ih žalb i, u opredeljenom iznosu.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), navedene ustavne žalbe spojio, radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pravnosnažnim rešenjima Privrednog suda u Leskovcu usvojen i su prigovor i predlagača, ovde podnosi laca ustavn ih žalb i, i utvrđeno da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred tim sudom nad stečajnim dužnikom DP „J.“ Leskovac – u stečaju, u predmetu St. 3/11, u kome su im priznat a potraživanj a iz radnog odnosa.

U postupku po tužbama podnosi laca ustavn ih žalb i radi novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, osporenim presudama Višeg suda u Leskovcu pravnosnažno su delimično usvojeni njihovi tužbeni zahtevi, te je obavezana tužena Republika Srbija da im isplati iznos e od po 400, odnosno 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom, dok je deo njihovih tužben ih zahteva za isplatu preko dosuđenih iznosa, a do traženih 700 evra odbijeni kao neosnovan i.

4. Odlučujući o ustavnim žalb ama u delu kojim se osporava ju presud e Višeg suda u Leskovcu zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se navodi podnosilaca o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tome da je visina novčanog obeštećenja koja im je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine (objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 6/21) zauzeo stav da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocu pravnosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda za ljudska prava izraženih u odluci Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), te u tom smislu, u ovim ustavnosudskim predmetima ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje.

Takođe, Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S. J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocima ustavn ih žalb i povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplat e potraživanj a iz radnog odnosa od poslodavca - dužnika koji je privredno društvo sa društvenim kapitalom, Ustavni sud je utvrdio da je podnosi ocima osporen im presudama Višeg suda u Leskovcu , kojima su im je na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu pričinjenu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St. 3/11 pravnosnažno dosuđen i iznos i od 400, odnosno 500 evra, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalb e u odnosu na istaknutu povredu prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući k ao u tač. 1, 3, 5, 7. i 9. izreke. Ovakva odluka utemeljena je na r azlozima datim u obrazloženjima odluka Ustavnog suda Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se, takođe, poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosiocu ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud za ljuska prava smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Međutim, krećući se u granicama zahteva ustavnih žalb i, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 2, 4, 6, 8. i 10. izreke, utvrdio prav o podnosi laca ustavn ih žalb i na naknadu nematerijalne štete , svakom u iznosu od pa 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu osporene presude Višeg suda u Leskovcu, kao i za ostale iznose koji su svakom od ovih podnosilaca ustavnih žalbi eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu u predmetu St. 3/11. Naknade nematerijalne štete se isplaćuj u na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Nakon što je podnosiocima utvrdio povredu prava na pravično suđenje i pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je nije posebno razmatrao ustavn e žalb e u odnosu na istaknute povrede prava na jednaku zaštitu prava, zajem čenog članom 36. stav 1. Ustava.

7. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnim žalbama u delu u kom je istaknuta povreda prava na imovinu, zajemčenog članom 58. st. 1. i 2. Ustava, u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu u predmetu St. 3/11, kao i zahtev za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu da je rešenjima Privrednog suda u Leskovcu podnosiocima ustavn ih žalb i utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku. U vezi s navedenim, Ustavni sud, dalje, konstatuje da je odredbom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) predviđeno da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekao pravo na pravično zadovoljenje, čime se suštinski ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da podnosio ci pre obraćanj a Ustavnom sudu nisu iskoristi li sva zakonom propisana pravna sredstva za zaštitu svojih prava u redovnom postupku, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je odbacio ustavn e žalb e u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavno m sudu, rešavajući kao u tački 11. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosilaca ustavn ih žalb i za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 12. izreke.

9. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o naknadi štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti