Odluka Ustavnog suda o adekvatnoj naknadi nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrđujući da je presudom kojom je dosuđena naknada od 300 evra povređeno pravo na pravično suđenje. Pozivajući se na praksu Evropskog suda, Ustavni sud je utvrdio pravo na naknadu od po 800 evra kao adekvatnu satisfakciju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1008/2009
20.10.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Rosande Radovanović, Gordane Davidović i Ljubice Petrović, svih iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. oktobra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Rosande Radovanović, Gordane Davidović i Ljubice Petrović i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Valjevu u predmetu P1. 77/10 povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Valjevu, odnosno drugom stvarno nadležnom sudu, da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1, kada se za to steknu uslovi, okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Rosanda Radovanović, Gordana Davidović i Ljubica Petrović, sve iz Valjeva, su 15. juna 2009. godine, svaka posebno, a preko istog punomoćnika - Radomira Spasojevića advokata iz Valjeva, podnele ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 760/08.

Po izjavljenim ustavnim žalbama formirani su predmeti: Už-1008/2009, Už-1010/2009 i Už-1045/2009. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), spojio postupke po navedenim ustavnim žalbama, radi zajedničkog odlučivanja, i to tako što su predmeti Už-1010/2009 i Už-1045/2009 pripojeni predmetu Už-1008/2009.

U ustavnim žalbama je navedeno: da su podnositeljke kao bivše radnice tuženog podnele 2004. godine tužbu protiv njega - AD „MINSA“ iz Valjeva, zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu, kao i zbog naknade štete usled nezakonitog otkaza; da je delimičnom presudom pravnosnažno utvrđeno da otkaz ugovora o radu nije bio zakonit, ali da nije okončan postupak po tužbenom zahtevu za naknade štete uzrokovane nezakonitim otkazom; da je Zakonom o radu propisano da se radni spor mora okončati pravnosnažno u roku od šest meseci od podnošenja tužbe, ali da taj rok nije ispoštovan, jer je sud odlučio da se sa postupkom za utvrđivanje činjenica koje su bitne za naknadu štete zastane do odluke o izjavljenoj reviziji protiv pravnosnažne delimične presude, čime je došlo do neopravdanog odugovlačenja postupka; da je na opisani način podnositeljkama ustavne žalbe prouzrokovana materijalna i nematerijalna šteta. Zahtev za naknadu štete nije postavljen.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Valjevu P1. 77/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Valjevu P1. 760/08) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osam tužilaca, među kojima i podnositeljke ustavne žalbe, su 27. jula 2004. godine podneli zajedničku tužbu Opštinskom sudu u Valjevu (u daljem tekstu: Opštinski sud) protiv tuženog AD „Uzor“ iz Valjeva (pravni prethodnik AD „MINSA“ iz Valjeva), radi poništaja odluka tuženog kojima su tužiocima otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti. Tužbom je traženo da se tužioci vrate na rad, kao i da im se isplate zaostale neisplaćene zarade. Formiran je predmet pod brojem P1. 988/04.

Prvo ročište za glavnu raspravu je bilo zakazano i održano 10. decembra 2004. godine, da bi na sledećem ročištu održanom 2. marta 2005. godine, Opštinski sud doneo rešenje kojim je prekinuo postupak do okončanja parničnog postupka koji se vodio u predmetu Trgovinskog suda u Valjevu P.1317/04. Nakon devet meseci postupak u ovoj pravnoj stvari je nastavljen, predmet je dobio novi broj P1. 1272/05, a ročište je zakazano i održano 8. decembra 2005. godine, da bi Opštinski sud ponovo doneo rešenje o prekidu postupka, a do okončanja parnice P1. 1393/05 koja se vodila pred istim sudom, u kojoj se odlučivalo o zakonitosti štrajka u kome su učestvovali tuženi (među kojima i ovde podnositeljke ustavne žalbe). Nakon godinu i sedam meseci od donošenja rešenja kojim je prekinut postupak (predmet je dobio novi broj P1. 446/07), 4. jula 2007. godine održano je ročište za glavnu raspravu, da bi nakon još dva održana i jednog neodržanog ročišta, Opštinski sud 8. februara 2008. godine doneo delimičnu presudu P1. 446/07 kojom su usvojeni tužbeni zahtevi i poništene odluke tuženog kojima su tužiljama otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti, te obavezan tuženi da tužilje vrati na rad.

Postupajući po žalbi tuženog, Okružni sud u Valjevu je rešenjem Gž1. 255/08 od 24. aprila 2008. godine vratio spise predmeta P1. 446/07 prvostepenom sudu, radi otklanjanja procesnih nedostataka.

Presudom Okružnog suda u Valjevu Gž1. 313/08 od 20. oktobra 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog, a prvostepena delimična presuda P1. 446/07 od 8. februara 2008. godine potvrđena.

Presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. II 364/09 od 15. aprila 2009. godine odbijena je kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž1. 313/08 od 20. oktobra 2008. godine.

Na prvom ročištu za glavnu raspravu u nastavku postupka od 25. septembra 2009. godine tuženi je predložio delegaciju nadležnosti, sa obrazloženjem da se na Opštinski sud vrši pritisak od strane tužilja, pa je sud doneo rešenje da zastane sa postupkom do odluke Vrhovnog suda Srbije o predlogu za delegaciju nadležnosti.

Rešenjem Vrhovnog suda Srbije R. 764/09 od 1. oktobra 2009. godine odbijen je predlog za određivanje drugog stvarno nadležnog suda u ovom predmetu.

Nakon dva održana ročišta za glavnu raspravu pred prvostepenim sudom, sada Osnovni sud u Valjevu je 13. aprila 2010. godine doneo rešenje P1. 77/10 kojim je prekinuo postupak usled otvaranja postupka likvidacije nad tuženim.

4. Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01) i Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09)

Zakonom o parničnom postupku je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

Zakonom o radu iz 2001. godine bilo je propisano da se protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom, koji se pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora (član 122. st. 1 do 3.). Odredbe člana 195. st. 1. do 3. Zakonu o radu iz 2005. godine imaju gotovo identičnu sadržinu.

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period za ocenu razumnosti dužine trajanja sudskog postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine do kada je predmet bio nerešen dve godine i četiri meseca, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Valjevu 27. jula 2004. godine, pa do danas.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je do podnošenja ustavne žalbe isti trajao nešto kraće od pet godina.

Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, Sud je pošao od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih organa vlasti, konkretno sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj predmetnog prava za podnosioca ustavne žalbe su osnovni činioci koji utiču i na ocenu dužine parničnog sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okiru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je iz priložene dokumentacije, zaključio da je u ovom parničnom predmetu bilo nešto složenijih pravnih i činjeničnih pitanja koja su zahtevala obimniji i dugotrajniji dokazni postupak, jer je u tužbi istaknuto više tužbenih zahteva (utvrđivanje zakonitosti otkaza ugovora o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti, vraćanje na rad, naknada štete u vidu izgubljene zarade).

Predmet spora je nesumnjivo bio od izuzetnog značaja za podnositeljke ustavne žalbe, jer se njime, u suštini, rešavalo o zakonitosti prestanka njihovog radnog odnosa, kao i o naknadi štete u vidu izgubljene zarade.

Osnovni razlog dugom vremenskom trajanju parničnog postupka je nedelotvorno i nedovoljno efikasno postupanje kako Opštinskog suda, tako i Osnovnog suda u Valjevu. Naime, nakon podnošenja tužbe 27. jula 2004. godine, prvo ročište za glavnu raspravu je održano 10. decembra 2004. godine - nakon pet meseci. Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 122. stav 3. Zakona o radu iz 2001. godine, koji je važio u vreme podnošenja tužbe, bilo propisano da se radni spor pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora. Iako citirana odredba Zakona o radu ne ustanovljava imperativni rok za okončanje postupka, postupanje Opštinskog suda u Valjevu, koji tek nakon pet meseci od podnošenja tužbe u parnici iz radnog odnosa, održava prvo ročište za glavnu raspravu, se ne može smatrati efikasnim.

Pored toga, Ustavni sud konstatuje da je 13. aprila 2010. godine prekinut parnični postupak usled otvaranja postupka likvidacija nad tuženim, a da prvostepena presuda u pogledu tužbenog zahteva koji se odnosi na isplatu neisplaćenih zarada nije bila doneta.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljkama ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je postupanje Opštinskog, sada Osnovnog suda u Valjevu u najvećoj meri dovelo do toga da parnični postupak, proistekao iz radnog odnosa, traje šest godina i deset meseci i da još uvek nije pravnosnažno okončan.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Valjevu, odnosno drugom stvarno nadležnom sudu, da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak u predmetu P1. 107/10, kada se za to steknu uslovi, okončao u najkraćem roku.

Ustavni sud je našao, budući da podnositeljke ustavne žalbe nisu podnele zahtev za naknadu štete u smislu člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, da je objavljivanje ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“ dovoljno da se postigne adekvatna pravična satisfakcija podnositeljkama ustavne žalbe, kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o adekvatnoj naknadi nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti