Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko 17 godina. Sudu je naloženo da hitno okonča postupak, a podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 1700 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1009/2010
04.07.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović, mr Milan Marković i Milan Stanić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miloša Ručnova iz Ivanjice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. jula 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miloša Ručnova i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Guči u predmetu I. 151/93, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu 2I. 11294/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1700 eura, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miloš Ručnov iz Ivanjice je, preko punomoćnika Velisava Mićića, advokata iz Ivanjice, 22. januara 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Guči I. 240/94 (spojen predmetu I. 151/93).

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je kao izvršni poverilac pokrenuo pred Opštinskim sudom u Guči izvršni postupak još 8. oktobra 1994. godine radi namirenja novčanih potraživanja i da je prvobitno kao sredstvo izvršenja predložen popis pokretnih stvari izvršnog dužnika ali da ga je 9. decembra 1994. godine sud obavestio da kod izvršnog dužnika nisu nađene stvari koje mogu biti predmet popisa te je predložio drugo sredstvo izvršenja - prodaja nepokretnosti; da je prvo pokušana prodaja određenog zemljišta, ali realizacija na taj način nije uspela i da se od 2003. godine vodi postupak prodaje objekta i zemljišta izvršnog dužnika; da se od tada u predmetu praktično i ne postupa i da on kao izvršni poverilac ne može da realizuje svoje potraživanje punih 17 godina; da je više puta urgirao kod suda da se izvršni postupak okonča. Predlaže da mu se isplati naknada štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta ranijeg Opštinskog suda u Guči I. 240/94 (koji je spojen sa predmetom I. 151/93) a sada Osnovnog suda u Čačku 2 I. 11294/10 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac Milosav Božović iz Čačka je 7. juna 1993. godine podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Radisava Radičevića iz Guče i Opštinski sud u Guči je rešenjem I. 151/93 od 10. juna 1993. godine odredio predloženo izvršenje i predmet je dobio broj I. 151/93.

Podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverilac podneo 8. oktobra 1994. godine predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Guči protiv izvršnog dužnika Radisava Radičevića radi naplate novčanog potraživanja na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Guči P. 255/94 od 2. septembra 1994. godine. Opštinski sud u Guči je dozvolio predloženo izvršenje rešenjem I. 240/94 od 11. oktobra 1994. godine. Međutim, kako je 9. decembra 1994. godine sud obavestio izvršnog poverioca, odnosno podnosioca ustavne žalbe da nisu nađene stvari kod izvršnog dužnika koje mogu biti predmet izvršenja uz obaveštenje da dužnik poseduje određene nepokretnosti, podnosilac ustavne žalbe je 5. januara 1995. godine podneo predlog za izvršenje prodajom nepokretnosti dužnika. Rešenjem Opštinskog suda u Guči od 24. juna 1996. godine odlučeno je da se predmet I. 240/94 združi predmetu I. 151/93 i da se sprovede jedinstveni postupak. U okviru jedinstvenog postupka I. 151/93 24. jula 1996. godine izvršen je uviđaj suda na licu mesta radi identifikacije imovine dužnika od strane veštaka poljoprivredne struke i veštak je sudu dostavio svoj nalaz i mišljenje 15. avgusta 1996. godine u kome je utvrdio vrednost imovine dužnika.

Rešenjem Opštinskog suda u Guči I. 151/93 od 7. maja 1997. godine određeno je da se u predmetu izvršenja po predlogu izvršnih poverilaca Milosava Božovića i Miloša Ručnova, ovde podnosioca ustavne žalbe protiv izvršnog dužnika Radisava Radičevića radi popisa, procene i prodaje nepokretnih stvari dužnika utvrđuje vrednost nepokretnosti određenih katastarskih parcela u iznosu od 120.032,00 dinara. Rešenjem Opštinskog suda u Guči I. 151/93 od 19. oktobra 1998. godine usvojena je predložena privremena mera od strane poverilaca i zabranjeno je dužniku da koristi te nepokretnosti kao i otuđenje istih, a sve do okončanja postupka izvršenja. Veštak poljoprivredne struke je 30. oktobra 1998. godine Opštinskom sudu u Guči dostavio dopunski nalaz i mišljenje kojim se izjasnio na vrednost imovine izvršnog dužnika i Opštinski sud u Guči je doneo rešenje I. 151/93 od 13. novembra 1998. godine kojim se utvrđuje ukupna vrednost imovine koja je predmet izvršenja u iznosu od 264.006,10 dinara. Opštinski sud u Guči na istovetan način postupa i rešenjem I. 151/93 od 17. januara 2000. godine, kojim nakon novog, dopunskog veštačenja veštaka poljoprivredne struke utvrđuje da je vrednost nepokretnosti koje su predmet izvršenja 760.706,15 dinara. Opštinski sud u Guči je u više navrata donosio zaključke kojima je oglašavana javna prodaja nepokretnosti dužnika Radisava Radičevića iz Guče ali ove javne prodaje nisu uspele. Naime, na ročištima na kojima je zakazivana javna prodaja nepokretnosti, ta prodaja nije izvršena i to iz razloga nedolaska veštaka geometra, zbog sprečenosti izvršnog sudije ili zbog procesnih nedostataka. Dalje, izvođena su odgovarajuća veštačenja od strane veštaka građevinske struke radi utvrđivanja vrednosti nepokretnosti i rešenjm I.151/93 od 18. marta 2004. godine konačno je utvrđena vrednost nepokretnosti. Na rešenje Opštinskog suda u Guči I. 151/93 od 18. marta 2004. godine kojim je utvrđena vrednost nepokretnosti prigovor je izjavio izvršni dužnik ali je rešenjem Opštinskog suda u Guči Iv. 151/93 od 11. maja 2004. godine prigovor odbijen kao neosnovan. Zatim je dalje, u više navrata Opštinski sud u Guči. donosio zaključke o prodaji nepokretnosti, međutim prodaja nije obavljena. Na ročištu za prodaju koje je bilo zakazano za 22. juni 2005. godine punomoćnik poverioca Miloša Ručnova je predložio da se ročište održi zbog mogućnosti naplate potraživanja mirnim putem. Kako prodaja dalje nije mogla da se obavi to Opštinski sud u Guči donosi rešenje I. 151/93 od 12. decembra 2008. godine kojim se nepokretnosti u katastarskoj opštini Guča dosuđuju poveriocu Milošu Ručnovu. To rešenje je dopunjeno dopunskim rešenjem Opštinskog suda u Guči I. 151/93 od 26. oktobra 2009. godine i to tako što je određeno da pored poverioca Miloša Ručnova treba da stoji i ime poverioca Milisava Božovića. Zatim sud dolazi do podatka da je izvršni dužnik Radisav Radičević umro a da je za naslednika, rešenjem Opštinskog suda u Guči O. 146/09 od 16. aprila 2009. godine oglašena supruga Milena Radičević iz Guče.

Osnovni sud u Čačku je zbog smrti izvršnog dužnika doneo rešenje 2I. 11294/10 od 18. februara 2011. godine kojim se prekida postupak izvršenja u predmetu Osnovnog suda u Čačku 2I. 11294/10 (ranije I. 151/93).

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku 2I. 11294/10 od 20. aprila 2011. godine nastavljen je postupak izvršenja u predmetu 2I. 11294/10. Istim rešenjem dozvoljava se stupanje u izvršni postupak Mileni Radičević iz Guče, u svojstvu dužnika, kao pravnom sledbeniku pok. Radisava Radičevića.

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 44/11 od 2. decembra 2011. godine odbačen je prigovor izvršnog dužnika Milene Radičević na rešenje o dosuđenju Opštinskog suda u Guči I. 151/93 od 12. decembra 2008. godine, kao nedozvoljen. Dalje, u predmetu nije postupano. Od strane punomoćnika podnosioca ustavne žalbe više puta je urgirano za donošenje zaključka o predaji nepokretnosti, međutim o tom njegovom zahtevu izvršni sud nije odlučivao.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i Zakona:

Odredbama Ustava na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji se primenjivao u vreme pokretanja postupka izvršenja, bilo je propisano: da se ovim zakonom određuju pravila po kojima sud postupa radi prinudnog izvršenja sudske odluke koja glasi na ispunjenje obaveze, kao i radi obezbeđenja potraživanja (član 1. stav 1.); da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreće na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. U pogledu perioda u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, s obzirom na to da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da ocena suđenja u razumnom roku mora da obuhvati celokupni period trajanja postupka od momenta podnošenja predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Guči 8. oktobra 1994. godine.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postuka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni izvršni postupak traje preko 17 godina i da i dalje nije okončan.

Na osnovu navedenog, kako je izvršni sud bio dužan da saglasno odredbi člana 4. stav 1. ranijeg Zakona o izvršnom postupku i odredbi člana 6. stav 1. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju postupa hitno, Ustavni sud nalazi da Opštinski sud u Guči nije postupao efikasno u skladu sa zakonskim ovlašćenjima da bi se izvršni postupak koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraćem roku da bi se izvršni poverilac namirio. Naime, od donošenja rešenja o izvršenju kojim se dozvoljava sprovođenje izvršenja 11. oktobra 1994. godine izvršni postupak nije okončan, iako je proteklo preko 17 godina. Takođe menjanje načina izvršenja ne može biti opravdanje za neopravdano dugo trajanje izvršnog postupka koji je po svojoj prirodi hitan. Dakle, Ustavni sud je ocenio da je nepostupanje Opštinskog suda u Guči u rokovima propisanim zakonom uticalo na neopravdano dugo trajanje izvršnog postupka u predmetu ranijeg Opštinskog suda u Guči I. 151/93.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Osnovni razlog trajanja predmetnog izvršenja je neefikasno delovanje Opštinskog suda u Guči, nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudu stajala na raspolaganju.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnosioca ustavne žalbe bio od značaja, s obzirom na to da je postupak pokrenut radi namirenja novčanog potraživanja podnosioca prema izvršnom dužniku a zatim radi prodaje nepokretnosti. U skladu sa tim, takođe, po oceni Ustavnog suda, podnosilac se i ponašao u osporenom postupku. Tako je on u više navrata podnosio urgencije, kojima je tražio od suda da primenjuje potrebne procesne radnje u cilju okončanja izvršnog postupka.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Guči a sada Osnovni sud u Čačku odgovoran što predmetni izvršni postupak neopravdano dugo traje, te da je navedenim postupanjem sudova podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se u predmetu I. 151/93 vodio pred Opštinskim sudom u Guči, a sada pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu 2I. 11294/10.

U vezi navođenja podnosioca da mu je povređeno i pravo iz člana 6. Evropske konvencije, Ustavni sud ukazuje da je to pravo sadržano u članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije čiju je povredu Ustavni sud ocenjivao u osporenom postupku.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i kao način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede Ustavom zajemčenih prava u tački 3. izreke naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u što kraćem roku.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1700 eura, obračunatom po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnih prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U vezi zahteva za naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe nije pružio dokaz da je pretrpeo materijalnu štetu u osporenom izvršnom postupku.

8. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti