Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neisplaćenih potraživanja
Kratak pregled
Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu, jer podnosiocima nisu isplaćena priznata potraživanja iz radnog odnosa u stečajnom postupku nad preduzećem sa društvenim kapitalom. Određena je naknada materijalne štete u visini neuplaćenih potraživanja.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-10095/2016
01.03.2018.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. P . iz Bečeja i M . V . iz Radičevića , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. marta 2018 . godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba V. P . i M . V . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sud om u Novom Sadu u predmetu St. 32/10 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz čl ana 58. Ustava Republike Srbije.
2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja za svakog od njih utvrđenih u stečajnom postupku u predmetu Privrednog suda u Novom Sadu St. 32/10, umanjenih za iznose koji su eventualno već isplaćeni po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
O b r a z l o ž e nj e
1. V . P . iz Bečeja i M . V . iz Radičevića , podneli su Ustavnom sudu, 17 . decembra 2012. i 30. januara 2013. godine , preko punomoćnika S. F , advokata iz Bečeja, ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnim postupcima koji su vođeni pred Opštinskim su dom u Bečeju, a nakon toga u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudo m u Novom Sadu u predmetu St. 32/10. Podnosioci su istakli i zahtev za "naknadu štete zbog nezakonitog rada organa Republike Srbije", a u visini iznosa potraživanja koja su im priznata kao stečajnim poveriocima. Ustavne žalbe su bile združene predmetu Už-9681/2012.
Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kojem je istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku ustupio na nadležnost redovnom sudu.
Po pravnosnažnosti rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 148/15 od 29. oktobra 2015. godine, kojim je odlučeno o zahtevima ovde podnosilaca ustavne žalbe za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku, spisi predmeta su vr aćeni Ustavnom sudu radi donošenja odluke o zahtevima podnosilaca za naknadu materijalne štete. Po ustupanju predmeta, isti je u Ustavnom sudu zaveden kao nova ustavna žalba pod brojem Už-10095/2016.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Podnosioci ustavne žalbe vodili su parnične postupke pred Opštinskim sudom u Bečeju radi naplate p otraživanja iz radnog odnosa protiv tuženog – tadašnjeg „F.“ a.d. iz Bečeja, nad kojim je otvoren stečajni postupak rešenjem Pri vrednog suda u Novom Sadu St. 40/09 od 15. oktobra 2009. godine.
U stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu St. 32/10 podnosiocima kao stečajnim poveriocima priznata su potraživanja, ali ista nisu izmirena.
Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 148/15 od 29. oktobra 2015. godine usvojeni su zahtevi predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, pa je utvrđeno da im je u stečajnom postupku vođenom pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predm etu St. 32/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke rešenja naloženo je Privrednom sudu u novom Sadu da preduzme sve mere kako bi se navedeni postupak okončao u najkraćem roku, dok je u stavu trećem izreke određeno da će se po pravnosnažnosti rešenja spisi dostaviti Ustavnom sudu radi donošenja odluke o naknadi štete.
4. Razmatrajući navode ustavne žalbe u delu u kome su podnosioci zahtevali “naknadu štete“, iako se formalno nisu pozvali na povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da su se njihovi zahtevi odnosili na iznose potraživanja koja su im priznata kao stečajnim poveriocima zaključkom Privrednog sud a u Novom Sadu u predmetu St. 32/10, te stoga smatra da se njihovi zahtevi odnose na naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenih potraživanja iz radnog odnosa (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-3990/2015 od 8. decembra 2016. godine) .
Imajući u vidu da je stečajni dužnik „F.“ a.d. iz Bečeja preduzeće koje je poslovalo sa pretežnim društvenim kapitalom, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog, a kasnije i stečajnog suda da izvrši presude izrečene u korist podnosilaca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena tim presudama (isti stav izražen je i u predmetu Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.
Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja za svakog od njih utvrđenih u stečajnom postupku u predmetu Privrednog suda u Novom Sadu St. 32/10, umanjenih za iznose koji su eventualno već isplaćeni po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
5. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.