Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog dužine trajanja pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora. Iako je pritvor trajao skoro tri i po godine, Sud je ocenio da su postojali relevantni razlozi za njegovo produženje i da je postupak vođen dovoljno hitno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Snežana Marković i sudije Gordana Ajnšpiler Popović, Lidija Đukić, Tatjana Đurkić, Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, u postupku po ustavnoj žalbi Đ. J . iz Lazarevca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. marta 2021. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Đ. J . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K.641/16 od 13. septembra 201 7. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž 2. 1489/17 od 12. oktobra 201 7. godine zbog istaknute povrede prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Đ. J . iz Lazarevca podneo je Ustavnom sudu, 12. novembra 2017. godine, preko punomoćnika A. Z , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja označenih u izreci, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost, prava na ograničeno trajanje pritvora, prava na pravično suđenje, prava na suđenje u razumnom roku i prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu , zajemčenih odredbama člana 27. st. 1. i 3, člana 31, člana 32. stav 1. i člana 34. st. 3. i 4. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je prema podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažno produžen pritvor nakon donošenja i javnog objavljivanja presude do upućivanja na izdržavanje kazne zatvora na koju je nepravnosnažno osuđen, zbog postojanja pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivčnom postupku.

U ustavnoj žalbi je navedeno da se podnosilac ustavne žalbe nalazi u pritvoru skoro pune četiri godine bez pravnosnažne presude, te da sudovi nisu ocenjivali razumnost trajanja pritvora u odnosu na ukupnu dužinu trajanja krivičnog postupka, niti su u osporenim rešenjima dali relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava ovako dugo trajanje ove mere, ponavljajući stalno identične razloge za produženje pritvora, ne pokazavši posebnu revnost i hitnost u vođenju postupka, pa je tako pritvor premašio razuman rok i za podnosioca se pretvorio u kaznu, čime je povređena i pretpostavka nevinosti iz člana 34. stav 3. Ustava. U ustavnoj žalbi je navedeno da je podnosilac ustavne žalbe ranije osuđivan tri puta , i to jedanput na uslovnu osudu zbog krivičnog dela iz člana 289. stav 3. tačka 1. Krivičnog zakonika i dva puta na novčane kazne zbog krivčnog dela iz člana 246. stav 3. Krivičnog zakonika i 245. stav 3. Osnovnog krivičnog zakona, te da je od poslednje osude proteklo punih devet godina.

U ustavnoj žalbi je navedeno da su sudovi zanemarili činjenicu da je podnosilac ustavne žalbe stalno zaposlen, te su navodeći da je on skromnih prihoda pošli od premise da onaj ko je siromašan, sigurno će vršiti krivična dela čim izađe iz pritvora.

Podnosilac je naveo da, iako je prvobitno doneta prvostepena presuda bila ukinuta po žalbama okrivljenih, u ponovnom postupku je doneta presuda koja je nepovoljnija za podnosioca ustavne žalbe, jer je osuđen na kaznu zatvora u dužem trajanju. Podnosilac smatra da je njegova žalba protiv prvobitno donete presude bila odbijena, u vreme podnošenja ustavne žalbe postojali bi uslovi za pokretanje postupka za puštanje na uslovni otpust podnosioca ustane žalbe, iz čega podnosilac izvodi zaključak da tako u odnosu na njega nač elo zabrane preinačenja na gore praktično obesmišljeno.

U ustavnoj žalbi je navedeno da pisani otpravak presude nije izrađen ni posle dva meseca od njenog javnog objavljivanja, što samo po sebi predstavlja povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na ograničeno trajanje pritvora, a takođe u osporenim rešenjima nije obarzloženo ni kako bi okrivljeni boravkom na slobodi mogao ometati dalji tok krivičnog postupka, odnosno kako bi mogao ometati izradu pisanog otpravka presude i žalbeni postupak, a drugostepeni sud nije razmotrio odlučne argumente podnosioca ustavne žalbe, čime je učinjena povreda prava na obrazloženu sudsku odluku iz člana 32. Ustava.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava, poništi osporena rešenja i utvrdi naknadu nematerijalne štete u iznosu od 450.000 dinara, kao i da svoju odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i spise predmeta Višeg suda u Beogradu K. 641/16, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Protiv podnosioca ustavne žalbe dana 22. januara 2014. godine doneta je naredba o sprovođenju istrage Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kti. 21/14, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 85/05 i dr .). Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp. 23/14 od 22. januara 201 4. godine, a računao mu se od 20. januara 201 4. godine, kada je lišen slobode.

Naredbom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kti. 21/14 od 17. juna 2014. godine završena je istraga protiv podnosioca ustavne žalbe.

Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kt o. 271/14 od 18. juna 2014. godine , povodom koje je u Višem sudu u Beogradu formiran predmet K. 616/14, podnosioc u ustavne žalbe i još jednom okrivljenom licu stavljeno je na teret da su izvrši li krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kv. 616/14-2123/14 od 14. jula 2014. godine potvrđena je optužnica, te je naredbom suda od 18. septembra 2014. godine zakazano pripremno ročište za 7. oktobar 2014. godine, koje nije održano, kao ni narednih pet pripremnih ročišta (27. oktobra, 20. novembra, 18. decembra 2014. godine i 20. januara 2015. godine) zbog obustave rada advokata na teritoriji Republike Srbije, po odluci Advokatske komore Srbije. Nakon održanog pripremnog ročišta 23. marta 2015. godine, glavni pretres je započeo 8. maja 2015. godine (prvi put je zakazan za 23. april 2015. godine, ali nije mogao da se održi zbog bolesti predsednika veća) i završen je 11. jula 2016. godine kada je doneta presuda K. 616/14, koja je javno objavljena 18. jula 2016. godine i ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 1422/16 od 5. decembra 2016. godine i predmet je vraćen na ponovno suđenje . U toku prvobitno vođenog prvostepenog postupka glavni pretres je, u periodu od jedne godine i dva meseca, bio zakazan 15 puta, od čega nije mogao da se održi četiri puta iz razloga koji se ne mogu pripisati u krivicu podnosioca ustavne žalbe i njegovog branioca ( tri puta zbog nedolaska uredno pozvanog branioca drugookrivljenog i jedanput zbog nedolaska veštaka).

U ponovnom sudskom postupku predmet je zaveden pod brojem K. 614/16 i dodeljen sudiji u rad 27. decembra 2016. godine, te je nakon održanog pripremnog ročišta, 23. marta 2017. godine (prvobitno zak azano pripremno ročište za 21. februar 2017. godine nije moglo da se održi zbog opravdane sprečenosti branioca podnosioca ustavne žalbe), glavni pretres započeo 10. aprila 2017. godine i završen 8. septembra 2017. godine kada je doneta presuda K. 614/16, koja je javno objavljena 13. septembra 2017. godine i postala pravnosnažna 20. marta 2018. godine, donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 134/18 i izvršna 23. maja 2018. godine.

Osporenim rešenjima podnosiocu ustavne žalbe je pravnosnažno produžen pritvor na osnovu člana 425a stav 5. Zakonika o krivičnom postupku u vezi sa lanom 211. stav 1. tačka 3) Zakonika. U obrazloženjima osporenih rešenja, pored ostalog, navedeno je da iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni nepravnoanažnom presudom oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i osuđen na kaznu zatovra u trajanju od osam godina; da je sud imao u vidu vrstu, količinu i način pakovanja opojne droge, kao i smeše paracetamola sa kofeinom koja služi za uvećanje količine opojne droge heroin radi dalje prodaje, za koju je opštepoznato da obezbeđuje ogromnu protivpravnu imovinsku korist, koje činjenice u međusobnoj povezanosti sa činjenicom da je okrivljeni ranije tri puta osuđivan, od toga dva puta za istovrsna dela i da je lice sa skromnim zakonitim prihodima bez imovine, te navedene okolonosti ocenio kao osobite okolnosti koje ukazuju na to da će okrivljeni puštanjem na slobodu u kratkom vremenskom periodu ponoviti izvršenje krivičnog dela, zbog čega se produženje pritvora prema njemu po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) pokazuje kao nužno.

Period trajanja pritvora prema podnosioc u ustavne žalbe, koji u konkretnom predmetu treba razmatrati u smislu odredbe člana 31. Ustava, iznosi ukupno tri godine i nepunih pet meseci, a sastoji se od dva posebna dela:

(1) od 20. januara 201 4. godine, kada je lišen slobode do 11. jula 201 6. godine, kao dana donošenja prve prvostepene presude Višeg suda u Beogradu K. 616/14 (dve godine i pet mesec i i 22 dana);

(2) od 5. decembra 2016. godine, kada je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 1422/16 ukinuta prvobitno doneta presuda Višeg suda u Beogradu K. 616/14 i predmet vraćen na ponovno suđenje, do 12. novembra 201 7. godine, kada je podneta ustavna žalba (11 meseci i 7 dana ).

Uvidom u spise predmeta utvrđeno je da je podnosilac ustavne žalbe pravnosnažno oglašen krivim presudom Višeg suda u Beogradu K. 614/16 od 8. septembra 2017. godine koja je postala izvršna 23. maja 2018. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je l išenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. stav 3.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (osporene odredbe člana 31.) ; da svako ima pravo da nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.); da niko ne može biti gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku. Istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo (član 34. stav 4.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Odredbama člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP propisano je da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti delo kojim preti.

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

Odredbom člana 425a stav 5. ZKP propisano je da ako se optuženi već nalazi u pritvoru, a veće nađe da još postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio određen ili da postoji razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) ovog zakonika, doneće posebno rešenje o produženju pritvora. Posebno rešenje veće donosi i kad treba odrediti ili ukinuti pritvor. Žalba protiv rešenja ne zadržava izvršenje rešenja.

5. Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka (videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja) zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31, podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka. Imajući u vidu navedeno, kao i sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je istaknute povred e prava na ličnu slobodu iz člana 27. stav 1. Ustava i prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. Ustava.

Uvažavajući praksu Evropskog suda za ljudska prava prilikom utvrđivanja trajanja pritvora prema članu 5. stav 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, period koji se uzima u razmatranje počinje na dan kada je okrivljeni pritvoren, a završava na dan kada se utvrdi krivica, čak i kada to učini samo prvostepeni sud (videti odluku u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Đermanović protiv Srbije, predstavka broj 48497/06, od 23. februara 2010. godine, st. 65-67.).

Shodno tome, u ovom predmetu se period koji treba razmatrati sastoji od dva posebna dela: (1) od 20. januara 2014. godine, kada je lišen slobode do 11. jula 2016. godine, kao dana donošenja prve prvostepene presude Višeg suda u Beogradu K. 616/14 (dve godine, pet meseci i 22 dana) i (2) od 5. decembra 2016. godine, kada je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 1422/16 ukinuta prvobitno doneta presuda Višeg suda u Beogradu K. 616/14 i predmet vraćen na ponovno suđenje, do 12. novembra 2017. godine, kada je podneta ustavna žalba (11 meseci i sedam dana).

Stoga, po oceni Ustavnog suda, u predmetnom slučaju period koji treba uzeti u obzir iznosi približno tri godine i pet mesec i.

Pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe je određen i produžavan zbog postojanja opravdane sumnje da je izvrši o krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, zbog kojeg je u vreme donošenja osporenih rešenja oglašen krivim nepravnonsžnom presudom.

Pored postojanja osnovane sumnje da je podnosilac izvršio krivično delo, a u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, što je uslov sine qua non za postojanje ustavnosti i zakonitosti kako prilikom određivanja tako i prilikom produžavanja mere pritvora (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-1429/2008 od 16. jula 2009. godine, tačka 7. obrazloženja), Viši sud i Apelacioni sud u Beogradu su u osporenim rešenjima o produženju pritvora utvrdili da postoje osobite okolnosti iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP koje ukazuju da će puštenjem na slobodu u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

U odnosu na navedeni pritvorski razlog, u obrazloženju osporenih rešenja je, pored ostalog, navedeno da osnovanost produženja pritvora prema okrivljenom proizlazi iz činjenice da je okrivljeni, koji je skromnih zakonitih mesečnih prihoda i bez imovine, u predmetnom krivičnom postupku opravdano sumnjiv da je kod sebe imao radi prodaje veću količinu opojne droge heroin, za koju je opštepoznato da se njenom prodajom ostvaruje velika materijalna dobit, kao i veću količin u smese za razblaživanje i povećanje mase opojne droge radi ostvarivanja veće dobiti, a kako iz kaznene evidencij e proizlazi da je ranije tri puta osuđivan, i to dva puta zbog istovrsnog krivičnog dela, sud je ocenio da navedene okolnosti imaju značaj bitnih okolnosti koje ukazuju na to da će okrivljeni, ukoliko bi se naš ao na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, zbog čega se produženje pritvora prema njemu po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) pokazuje kao nužno.

Ustavni sud je razmotrio i navode ustavne žalbe kojima podnosilac ukazuje na to da su sudovi dali preveliki značaj njegovoj ranijoj osuđivanosti, imajući u vidu da se radi o osudama za krivično delo protiv javnog saobraćaja na uslovnu osudu i dva istovrsna krivična dela, ali zbog kojih je osuđen na novčane kazne, naročito imajući u vidu da je od poslednje osude prošlo devet godina, pri tome zanemarujući činjenicu da je podnosilac ustavne žalbe stalno zaposlen , i utvrdio da ovakvi navodi ustavne žalbe, najpre, delimično nisu tačni, a u ostalom delu su neosnovani. Navedeno stoga što je Ustavni sud uvidom u spise predmeta i iz navoda ustavne žalbe utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe ranije osuđivan presudama Opštinskog suda u Lazarevcu K. 65/07 od 24. maja 2007. godine, zbog krivičnog dela iz člana 297. stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 289. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, presudom Okružnog suda u Novom Sadu K. 228/07 od 20. avgusta 2007. godine zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 3. KZ i presudom Okružnog suda u Beogradu K. 60/06 od 25. septembra 2008. godine zbog krivičnog dela 245. OKZ, a da se u predmetnom postupku tereti da je 20. januara 2014. godine (dakle nakon pet godina i četiri meseca od poslednje osude) izvršio krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ. Nadalje, nasuprot mišljenju podnosioca ustavne žalbe Ustavni sud smatra da su sudovi ustavnopravno prihvatljivo cenili i obrazložili značaj ranije osuđivanosti podnosioca kao osobite okoln osti koja ukazuje na nužnost pritvora po osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, jer upravo činjenica da se podnosilac ustavne žalbe u predmetnom krivičnom postupku tereti za izvršenje težeg krivičnog dela od dela za koja je tri puta ranije osuđen, odnosno težeg oblika istovrsnog krivičnog dela za koje je ranije osuđivan dva puta, ukazuje na to da njegove ranije osude nisu bile delotvorne i da zbog toga, iako je od poslednje osude proteklo više godina u međusobnoj povezanosti sa količinom (oko 2kg) i mestom pronalaska opojne droge heroin, kao i sa količinom smese (oko 1kg) koja služi da se mešanjem sa heroinom poveća njegova količina radi ostvarivanja veće dobiti prodajom na tržištu , Ustavni sud prihvata da su nadležni sudovi osnovano smatrali da postoje konkretne osobite okolnosti koje, u ovom slučaju, ukazuju da će podnosilac ustavne žalbe, ukoliko se nađe na slobodi, u kratkom vreme nskom periodu ponoviti krivično delo i da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora.

Međutim, imajući u vidu da se podnosilac do dana podnošenja ustavne žalbe neprekidno nalazi o u pritvoru tri godine i skoro pet mesec i, Ustavni sud naglašava da je za ocenu osnovanosti trajanja mere pritvora od značaja i to da li je krivični postupak vođen u skladu sa zahtevom hitnosti. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava zasnovao na identičnim razlozima kojima obrazlaže povredu prava na ograničeno trajanje pritvora, Ustavni sud je povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao elelmenta prava iz člana 32. stav 1. Ustava cenio u okviru povrede prava iz člana 31. Ustava, ispitujući da li su sudovi u predmetnom sudskom postupku pokazali posebnu marljivost koja se zahteva u pritvorskim predmetima.

Ustavni sud ukazuje na to da je uvidom u spise predmeta Višeg suda u Beogradu K. 614/16 utvrđeno da je u krivičnom postupku koji je vođen protiv podnosioca ustavne žalbe , prvostepena presuda jedanput bila ukinuta, kao i da sud u prvobitno vođenom prvostepenom postupku Višeg suda u Beogradu u predmetu K. 616/14 nije mogao da održi pripremno ročište u periodu od osam meseci od potvrđivanja optužnice (zbog obustave rada advokata na teritoriji Republike Srbije po odluci Advokatske komore Srbije), što samo po sebi može da ukaže na to da su postojali propusti koji bi mogli da dovedu do povrede prava na ograničeno trajanje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe. Pored navedenog, Ustavni sud smatra da podnosi lac ustavne žalbe opravdano ukazuj e na to da je Viši sud u Beogradu u ponovnom postupku u predmetu K. 614/16 pokazao neprimerenu neažurnost u pritvorskom predmetu ne izradivši pisani otpravak prvostepene presude u roku dužem od dva meseca.

Međutim, posmatrajući premetni krivični postupak kao celinu, Ustavni sud je utvrdio, najpre, da je istraga protiv dvojice okrivljenih lica sprovedena u period u krać em od pet meseci, da je Viši sud u Beogradu glavni pretres zakazivao u rokovima kraćim od mesec dana (sa izuzecima u toku letnjih pauza), kao i da glavni pretres u toku celokupnog trajanja predmetnog krivičnog postupka nije mogao da se održi svega četiri puta (i to u toku p rvobitno vođenog prvostepenog postupka u predmetu K. 616/14), te da je žalbeni postupak pred Apelacionim sudom u Beogradu u predmetu Kž1. 1422/16 trajao kraće od dva meseca (spisi predmeta po žalbama dostavljeni drugostepenom sudu posle 17. oktobra 2016. godine, rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 1422/16 doneto 5. decembra 2016, a spisi predmeta vraćeni prvostepnom sudu na ponovni postupak 27. decembra 2016. godine), a da je u ponovnom prvostepenom postupku glavni pretres trajao svega pet meseci. Stoga Ustavni sud smatra da se vođenje krivičnog postupka pred Višim sudom u Beogradu ne može okarakterisati kao očigledno neažurno .

Što se tiče tvrnji podnosioca ustavne žalbe da je ukidanjem prvobitno donete prvostepene presude samo prolongirano trajanje postupka na štetu podnosioca, jer je u ponovnom posutpku, uvažavanjem žalbi okrivljenih on osuđen na kaznu zatvora u dužem trajanju, iz čega podnosilac izvodi zaključak da tako u odnosu na njega načelo zabrane preinačenja na gore praktično obesmišljeno, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta utvrdio da su protiv prvostepene presude Višeg suda u Beogradu K. 616/14 od 18. jula 2016. godine žalbe izjavili Više javno tužilaštvo u Beogradu, osporavajući visinu izrečenih kazni za okrivljene i branioci okrivljenih, a da je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž1.1422/16 od 5. decembra 2016. godine ukinuta prvostepena presuda uvažavanjem žalbi okrivljenih sa obrazloženjem da se presuda zasniva na nedozvoljenom dokazu - iskazu svedoka P.P. od 14. maja 2014. godine i 29. oktobra 2015. godine, jer se izjašnjavao o operativnim saznanjima i predmet je vraćen na ponovni prvostepeni postupak.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je žalbeni postupak trajao kraće od dva meseca kao i činjenicu da je u toku predmetnog krivičnog postupka sproveden relativno obiman dokazni postupak, Ustavni sud je ocenio da su sudovi pokazali zadovoljavajuću hitnost u vođenju predmetnog krivičnog postupka.

Imajući u vidu sve izloženo, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe zajemčeno odredbom člana 31. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, odlučujići kao u prvom delu izreke.

6. Razmatrajući ostale navode podnosioca Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži nijedan navod koji bi se mogao dovesti u sadržinsku vezu sa istaknutom povredom prava iz člana 27. stav 3. i člana 34. stav 4. Ustava, stoga je u ovom delu ustavna žalba nedopuštena.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

U odnosu na istaknutu povredu prava na pretpostavku nevinosti iz člana 34. stav 3. Ustava, Ustavni sud je uvidom u osporena rešenja utvrdio da krivični sudovi u osporenim rešenjima nisu izneli tvrdnju da je podnosilac počinio krivično del o zbog koj eg je sudski postupak još uvek u toku, već su, obrazlažući postojanje pritvorskog razloga, koristili termine koje je propisao zakonodavac u odredbi člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, te ni u jednom delu donetih rešenja nisu izneli tvrdnju da je podnosilac kriv za izvršenje krivičn og dela koje je predmet krivičnog postupka.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, kao očigledno neosnovanu, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika i radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog dužine trajanja pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti