Odluka Ustavnog suda o pravu na pravno sredstvo u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu, potvrđujući da odbacivanje zahteva za vanredno preispitivanje presude Vrhovnog suda Srbije ne povređuje pravo na pravno sredstvo. Ovo vanredno pravno sredstvo nije dozvoljeno protiv odluka najvišeg suda u republici.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vlatke Velinove iz Bosilegrada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. oktobra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se ustavna žalba Vlatke Velinove izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Uvp. I 57/08 od 8. maja 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vlatka Velinova iz Bosilegrada je 21. avgusta 2008. godine izjavila ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Uvp. I 57/08 od 8. maja 2008. godine, navodeći da je osporenim rešenjem odbačena žalba koju je podnela protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 4596/06 od 25. oktobra 2007. godine i da joj je na taj način povređeno Ustavom zajemčeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava. Podnositeljka ustavne žalbe takođe smatra da joj je osporenim rešenjem povređeno i pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, s obzirom na to da se osporenim rešenjem ''zahtev - žalba odbacuje kao nedozvoljena, jer po članu 18. Zakona o upravnim sporovima, o ovoj žalbi kao Ustavom dozvoljenom pravnom leku dužan je bio da odluči Vrhovni sud Srbije''.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
Odredbama Ustava na čiju se povredu ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Uvp. I 57/08 od 8. maja 2008. godine i utvrdio da je tim rešenjem odbačen zahtev podnositeljke ustavne žalbe za vanredno preispitivanje presude tog suda U. 4596/06 od 25. oktobra 2007. godine, kojom je odbijena tužba tužilje - ovde podnositeljke ustavne žalbe protiv rešenja Ministarstva za kapitalne investicije Republike Srbije, Jablanički upravni okrug broj 220-353-5/2006-4 od 17. avgusta 2006. godine, a kojim je poništeno rešenje Opštinske uprave Bosilegrad broj 353-84/1/05-03 od 3. marta 2006. godine kojim je odbijen zahtev podnositeljke za izdavanje akta o uslovima za izgradnju. U obrazloženju rešenja je navedeno da zahtev nije dozvoljen, iz razloga što se, prema odredbi člana 18. stav 2. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'', broj 46/96), zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke može podneti Vrhovnom sudu u republici članici protiv pravosnažne odluke suda čija nadležnost u upravnom sporu nije određena za celu teritoriju republike članice, a odredbom člana 11. stav 1. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 63/01, 42/02, 27/03, 103/03, 29/04, 101/05 i 46/06) propisano je da je Vrhovni sud Srbije najviši sud u Republici Srbiji. Kako je zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke podnet protiv presude Vrhovnog suda Srbije, to u skladu sa navedenim odredbama zakona isti nije dozvoljen.
4. Po oceni Ustavnog suda, osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje (član 32. stav 1.) i na pravno sredstvo (član 36. stav 2.).
Polazeći od navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud ocenjuje da je Vrhovni sud Srbije u osporenom rešenju dao ustavnopravno prihvatljive razloge zbog kojih odbacio zahtev podnositeljke ustavne žalbe za vanredno preispitivanje presude Vrhovnog suda Srbije U. 4596/06 od 25. oktobra 2007. godine. Stoga, po oceni Ustavnog suda, nisu osnovani navodi ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava u predmetnom postupku.
Razmatrajući navode ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na pravno sredstvo (član 36. stav 2. Ustava), Ustavni sud konstatuje da se u ustavnoj žalbi pogrešno navodi da je osporenim rešenjem odbačena žalba podnositeljke ustavne žalbe izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 4596/06 od 25. oktobra 2007. godine. Osporenim rešenjem je, naime, odbačen zahtev za vanredno preispitivanje odluke Vrhovnog suda, kao vanredno pravno sredstvo u upravnom sporu. S tim u vezi, Ustavni sud je imao u vidu ustavne odredbe kojima je utvrđeno da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.), odnosno da zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita (član 198. stav 2. Ustava). Iz navedenih odredaba Ustava sledi da je zaštita prava i na zakonu zasnovanih interesa građana Srbije obezbeđena dvostepenošću u odlučivanju (član 36. stav 2.), odnosno sudskom kontrolom rada uprave (član 198. stav 2.). Osporeno rešenje se, međutim, ne odnosi na navedene Ustavom utvrđene situacije redovnog dvostepenog odlučivanja u upravnom postupku i odlučivanja po tužbi u upravnom sporu, već na odbačaj vanrednog pravnog sredstva izjavljenog protiv presude Vrhovnog suda Srbije, donete u upravnom sporu vođenom protiv konačnog upravnog akta, protiv koje se to pravno sredstvo, saglasno zakonu, ne može izjaviti. Stoga osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije, po oceni Suda, nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.
5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) i člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• Už 532/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedozvoljenosti pravnog leka
• Už 278/2007: Ustavna žalba odbijena; obavezno zastupanje advokata u reviziji je ustavno
• Už 317/2007: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe zbog nenadležnosti
• Už 423/2008: Odluka Ustavnog suda o pravu na pravno sredstvo u upravnom sporu
• Už 851/2009: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije
• Už 200/2009: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku