Odbacivanje ustavne žalbe zbog neiscrpljivanja pravnih sredstava i preuranjenosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu zbog neiscrpljivanja pravnih sredstava, jer podnosioci nisu izjavili reviziju protiv rešenja o odbacivanju žalbe. Takođe, pojedini osporeni akti nisu podobni za ustavnu žalbu, a žalba na nedostavljanje je preuranjena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1011/2011
22.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stevana Milovanovića, Dušanke Antovski i Slobodanke Davidović, svi iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Stevana Milovanovića, Dušanke Antovski i Slobodanke Davidović izjavljena protiv rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 449/08 od 28. novembra 2008. godine, rešenja Apelacionog suda u Beogradu GžI. 2943/10 od 18. februara 2010. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu GžI. 1062/10 od 21. decembra 2010. godine, kao i protiv radnje nedostavljanja rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 449/08 od 28. novembra 2008. godine podnositeljki ustavne žalbe Dušanki Antovski, radnje nedostavljanja rešenja Apelacionog suda u Beogradu GžI. 2943/10 od 18. februara 2010. godine podnosiocima ustavne žalbe i radnje nedostavljanja rešenja Višeg suda u Beogradu GžI. 1062/10 od 21. decembra 2010. godine podnosiocu ustavne žalbe Stevanu Milovanoviću.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stevan Milovanović, Dušanka Antovski i Slobodanka Davidović, svi iz Beograda, podneli su Ustavnom sudu 7. marta 2011. godine ustavnu žalbu protiv sudskih odluka i radnji navedenih u izreci rešenja, zbog povrede člana 1. Ustava Republike Srbije, načela vladavine prava iz člana 3. Ustava, načela neposredne primene zajemčenih prava iz člana 18. Ustava, načela svrhe ustavnih jemstava iz člana 19. Ustava, načela ograničenja ljudskih i manjinskih prava iz člana 20. Ustava, načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, načela zaštite ljudskih i manjinskih prava iz člana 22. Ustava, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na rehabilitaciju i naknadu štete iz člana 35. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, kao i člana 145. Ustava, koji se odnosi na sudske odluke i člana 198. Ustava, koji se odnosi na zakonitost uprave.

2. Odredba člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđuje da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom, s tim što se iscrpljivanje pravnih sredstava pre podnošenja ustavne žalbe vezuje za donošenje odluke po poslednjem dozvoljenom pravnom sredstvu, a ne za samo izjavljivanje tog pravnog sredstva, kao i to da ustavna žalba može biti podneta protiv pojedinačnog akta kojim je odlučivano o pravu ili obavezi podnosilaca ustavne žalbe, jer je samo takav akt podoban da povredi neko od njihovih Ustavom zajemčenih prava ili sloboda.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 449/08 od 28. novembra 2008. godine odbačena tužba tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe.

U ustavnoj žalbi je navedeno da ovo osporeno rešenje nije dostavljeno podnositeljki ustavne žalbe Dušanki Antovski.

Tužioci, ovde podnosioci ustavne žalbe, izjavili su žalbu protiv osporenog rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 449/08 od 28. novembra 2008. godine.

Apelacioni sud u Beogradu se osporenim rešenjem GžI. 2943/10 od 18. februara 2010. godine, u stavu prvom izreke, oglasio nenadležnim za postupanje i odlučivanje po izjavljenoj žalbi tužilaca, a stavom drugim izreke predmet je ustupio Višem sudu u Beogradu, kao nadležnom sudu.

U ustavnoj žalbi je navedeno da ovo osporeno rešenje nije dostavljeno podnosiocima ustavne žalbe.

Viši sud u Beogradu je osporenim rešenjem GžI. 1062/10 od 21. decembra 2010. godine odbacio kao neblagovremenu žalbu tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, izjavljenu protiv osporenog prvostepenog rešenja kojim je njihova tužba odbačena.

U ustavnoj žalbi je navedeno da osporeno drugostepeno rešenje nije dostavljeno podnosiocu ustavne žalbe Stevanu Milovanoviću.

4. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kom je osporeno rešenje Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 449/08 od 28. novembra 2008. godine kojim je odbačena tužba podnosilaca i rešenje Višeg suda u Beogradu GžI. 1062/10 od 21. decembra 2010. godine kojim je odbačena kao neblagovremena žalba podnosilaca protiv osporenog prvostepenog rešenja, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 412. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), pored ostalog, propisano da je revizija uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje.

Ustavni sud je utvrdio da pre podnošenja ustavne žalbe podnosioci ustavne žalbe nisu iskoristili sva zakonom dozvoljena pravna sredstva za zaštitu svojih ustavnih prava, jer iz navoda ustavne žalbe proizlazi da nisu izjavili reviziju Vrhovnom kasacionom sudu protiv rešenja drugostepenog suda - Višeg suda u Beogradu GžI. 1062/10 od 21. decembra 2010. godine, kojim je odbačena kao neblagovemena žalba podnosilaca ustavne žalbe.

5. U delu ustavne žalbe u kom se osporava rešenje Apelacionog suda u Beogradu GžI. 2943/10 od 18. februara 2010. godine, kojim se navedeni sud, u stavu prvom izreke, oglasio nenadležnim za postupanje i odlučivanje po izjavljenoj žalbi podnosilaca, a u stavu drugom izreke, predmet ustupio Višem sudu u Beogradu, kao nadležnom sudu, Ustavni sud ukazuje da navedeno procesno rešenje, po svojoj prirodi i sadržini, ne predstavlja pojedinačni akt kojim je odlučivano o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe kao stranaka u parničnom postupku, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Samim tim, ni radnja nedostavljanja navedenog rešenja podnosiocima ustavne žalbe ne može se, ratione materiae, smatrati povredom Ustavom zajemčenih prava na koja se podnosioci pozivaju.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu podnetu protiv osporenih sudskih akata i radnje nedostavljanja osporenog rešenja Apelacionog suda u Beogradu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je osporena radnja nedostavljanja rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 449/08 od 28. novembra 2008. godine podnositeljki ustavne žalbe Dušanki Antovski, Ustavni sud je iz priložene dokumentacije utvrdio da je o njenoj žalbi protiv navedenog prvostepenog rešenja odlučio drugostepeni sud - Viši sud u Beogradu i to osporenim rešenjem GžI. 1062/10 od 21. decembra 2010. godine, kojim je odbačena kao neblagovremena žalba podnositeljke. Navedeno drugostepeno rešenje je nesporno dostavljeno podnositeljki ustavne žalbe. Iz navoda ustavne žalbe proizlazi da podnositeljka nije izjavila reviziju Vrhovnom kasacionom sudu protiv osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu, a u kom vanrednom pravnom sredstvu je imala mogućnost da istakne da joj navedeno osporeno prvostepeno rešenje nije ni dostavljeno, jer bi utvrđivanje te činjenice u revizijskom postupku nesumnjivo bilo od odlučnog uticaja na ocenu pravilnosti i zakonitosti rešenja o odbacivanju njene žalbe kao neblagovremene. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ističe da podnositeljka pre izjavljivanja ustavne žalbe nije iskoristila sva zakonom propisana pravna sredstva za zaštitu svojih procesnih prava u predmetnoj parnici.

U vezi sa radnjom nedostavljanja osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu GžI. 1062/10 od 21. decembra 2010. godine podnosiocu ustavne žalbe Stevanu Milovanoviću, Ustavni sud ukazuje na to da podnosilac ustavne žalbe ima i mogućnost i zakonsko pravo da zahteva od prvostepenog suda da mu se dostavi navedeno osporeno drugostepeno rešenje, sa čijom je sadržinom očigledno upoznat jer je to rešenje izričito osporio u ustavnoj žalbi, te će tek od dana prijema drugostepenog rešenja za njega početi da teče zakonom propisani rok za izjavljivanje revizije. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da je ustavna žalba za sada preuranjena u delu u kom se osporava radnja nedostavljanja osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu GžI. 1062/10 od 21. decembra 2010. godine podnosiocu ustavne žalbe Stevanu Milovanoviću.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu u kom je izjavljena protiv radnji nedostavljanja sudskih odluka podnosiocima, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neiscrpljivanja pravnih sredstava i preuranjenosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti