Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti namirenja potraživanja u stečajnom postupku protiv društvenog preduzeća. Podnositeljki se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete u visini priznatog potraživanja na teret budžeta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-10116/2016
06.12.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. K . iz sela Ž, grad Leskovac , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. decembra 2018 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. K . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 63/10 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na imovinu , zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 63/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžeta Republike Srbije – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba B. K . izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp 992/16 od 15. septembra 2016. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 2232/15 od 31. marta 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. K . iz sela Ž, grad Leskovac , preko punomoćnika F. N , advokata iz Leskovca, podnela je Ustavnom sudu , 29. decembra 2016. godine, ustavnu žalbu zbog nesprovođenja izvršenja u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 8413/10 (prvobitno predmetu Opštinskog suda u Leskovcu I. 366/07) i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 63/10, kao i protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp 992/16 od 15. septembra 2016. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 2232/15 od 31. marta 2016. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi: da podnositeljka nije uspela da ostvari svoja potraživanja zarade utvrđena pravnosnažnom i izvršnom sudskom odlukom u izvršnom postupku koji je pokrenula, kao ni u stečajnom postupku u kome je prijavila potraživanja u neprihvatljivo dugom periodu; da je Privredni apelacioni sud pravilno utvrdio postojanje povrede prava podnositeljke na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, ali da je prenisko odredio visinu primerene naknade i pogrešno odredio naknadu troškova postupka; da su stupanjem na snagu novog Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, podnosioci zahteva po starom zakonu stavljeni u neravnopravan položaj, s obzirom na to da je novim zakonom, osim što je podnosilac oslobođen od plaćanja sudskih taksi, utvrđeno da će se visina novčanog obeštećenja kretati u rasponu od 300 do 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, što dovodi do neujednačene sudske prakse u pogledu predmeta izvršenja presuda o novčanim obavezama iz radnog odnosa i povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Podnositeljka predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, preinači osporena rešenja i na ime primerene naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku podnositeljki dosudi iznos od 3.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, koji će joj biti isplaćen umanjen za isplaćeni iznos od 15.000 dinara, da utvrdi povredu prava zajemčenog članom 36. stav 1. Ustava i dosudi naknadu nematerijalne štete zbog povrede ovog prava u iznosu od 3.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, da utvrdi povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčeno g članom 58. Ustava i dosudi naknadu materijalne štete u iznosu utvrđenom pravnosnažno m i izvršnom presudom P. 4458/04, rešenjem o izvršenju I. 366/07 (kasnije I. 8413/10) i zaključkom o priznatim potraživanjima sa svim pripadajućim kamatama i troškovima, kao i na ime troškova vanparničnog postupka u iznosu od 45.000 dinara, umanjen za dosuđeni iznos od 6.000 dinara i iznos od 60.000 dinara za sastav žalbe protiv rešenja Privrednog apelacionog suda, te da joj dosudi troškove sastava ustavne žalbe u iznosu od 90.000 dinara .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 25. januara 2007. godine podnela Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za dozvolu izvršenja protiv izvršnog dužnika DP „T.“ iz Leskovca, radi naplate potraživanja na ime neisplaćenih zarada, uplate doprinosa nadležnim fondovima i troškova parničnog postupka, utvrđenih pravnosnažnom i izvršnom presudom istog suda P. 4458/04 od 9. juna 2005. godine. R ešenjem Opštinskog suda u Leskovcu I. 366/07 od 23. marta 2007. godine određeno je predloženo izvršenje, a rešenjem I. 8413/10 od 24. marta 2011. godine prethodno rešenje je izmenjeno u pogledu sredstva izvršenja.

Osnovni sud u Leskovcu je rešenjem I. 8413/10 od 19. aprila 2011. godine prekinuo izvršni postupak zbog otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 63/10 od 23. marta 2011. godine .

Podnositeljka je podnela prijavu potraživanja u stečajnom postupku, zavedenu pod brojem 70, u iznosu od 656.562,78 dinara. Podnositeljki, kao steč ajnom poveriocu, priznato je potraživanje u iznosu od 214.504,26 dinara u trećem isplatnom redu, a osporeno potraživanje na ime glavnog duga u iznosu od 231.246 dinara i kamate na glavni dug u iznosu od 210.812,27 dinara, nakon čega podnositeljka nije pokrenula parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja. Stečajni postupak još uvek nije okončan.

Privredni apelacioni sud je, osporenim rešenjem R4 St. 2232/15 od 31. marta 2016. godine , usvojio zahtev predlagača – ovde podnositeljke ustavne žalbe i utvrdio da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmet St. 63/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav prvi izreke), naložio Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se navedeni postupak što pre okončao (stav drugi izreke), delimično usvojio zahtev podnositeljke i utvrdio pravo na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 15.000 dinara, kao i pravo na troškove postupka u iznosu od 6.780 dinara (stav treći izreke) i delimično odbio zahtev podnositeljke za utvrđivanje primerene naknade preko iznosa dosuđenog stavom trećim izreke ovog rešenja, a do traženog iznosa od 1.600 evra u dinarskoj protivvrednosti i zahtev za naknadu troškova do traženih 45.000 dinara (stav četvrti izreke rešenja).

Vrhovni kasacioni sud je , osporenim rešenjem R ž gp. 992/16 od 15. septembra 2016. godine, odbio kao neosnovanu žalbu predlagača, pa je potvrdio ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 2232/15 od 31. marta 2016. godine u stavu trećem njegove izreke, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka i u stavu četvrtom njegove izreke.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 1. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje podnositeljke ustavne žalbe, koje j oj je priznato u stečajnom postupku, a protiv dužnika koji je društveno preduzeće, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine iz člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (sličan stav je izražen i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u tom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Uzimajući u obzir praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnositeljka ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa priznatog u stečajnom postupku, koji joj nije isplaćen (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). S tim u vezi, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. i zreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 63/10, umanjenih za eventualno već isplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžeta Republike Srbije – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

7. Ocenjujući istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka svojim navodima izražava n ezadovoljstvo iznosom koji joj je osporenim rešenjima dosuđen na ime naknade nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ustanovljen kao pravno sredstvo Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate primerene naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku i postupanja suda, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da su redovni sudovi u ovom slučaju usvojili zahteve podnositeljke za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naložili da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosudili joj naknadu, te da su jasno obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Takođe, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 15.000 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom preispita odluku o visini naknade nematerijalne štete.

Ustavni sud takođe ukazuje da okolnost da je nakon podnošenja predloga podnositeljke redovnom sudu stupio na snagu novi Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku koji je propisao okvir (minimalni i maksimalni iznos) za određivanje primerene naknade zbog povrede ovog prava, ne može, sama po sebi , predstavljati povredu prava podnositeljke na jednaku zaštitu prava zajemčenog članom 36. stav 1. Ustava .

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obraz loženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

9. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti